Ponovo zbog Kosova, Srbija propušta šanse i opet je jedina zemlja iz regiona koja neće prisustvovati ekonomskom samitu balkanskih zemalja i SAD u Baltimoru. Razlog je onaj stari – pozvani su kosovski predstavnici, pa valjda zbog toga američkim domaćinima nisu poslali ni obrazloženje za svoje odsustvo. Analitičari upozoravaju da iracionalnom politikom, Beograd sam sebe povlači sa mape potencijalnih partnera i investitora.
Iako su najpre najavili učešće, u Beogradu predomislili su se i, zbog prisustva kosovske delegacije, otkazali karte za Baltimor gde je 23. marta trebalo da na putuju na ekonomski samit SAD - Balkan. Ko je u ime Vlade doneo takvu odluku ostaje npoznato i nakon što je to u Skupštini javno upitao lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.
„Mislim da posledice našeg pristanka, pa izostanka sa tog samita samo govori o konfuziji u kojoj se nalazi naša država. Govori o činjenici da ne grešimo kada kažemo da tumaramo, da smo taljigali prethodnih deset godina i da ne znamo šta ćemo sa sobom ni u ovom trenutku”, ocenio je Jovanović.
Obrazloženje iz Beograda je izostalo, što američke domaćine i nije iznenadilo, ali, kako primećuje zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Tomas Kantrimen, ovim se umanjuje napor da se između dve zemlje izgrade bolji ekonomski odnosi. Svesni su toga i u Srbiji, ali politika nepriznavanja prištinskih institucija ipak je preča. Tako u izjavi za B92 objašnjava politički direktor ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović.
„Znate šta, ima puno skupova koji se organizuju širom sveta i koji pospešuju ekonomsku saradnju. Ne bih da devalviram značaj ovog skupa, ali mi bi time podrili našu državnu politiku prema Kosovu zato što bi sedeli sa Hašimom Tačijem za istim stolom, pod oznakom Republika Kosovo”, kaže glavni srpski pregovarač, koji je pre samo nedelju dana u Briselu za istim stolom sedeo sa predstavnicima Vlade Kosova.
Pitanje ponovo ima Čedomir Jovanović:
„Ko normalan tako nešto može da razume? I ko noramlan u svetu u kome mi danas živimo ima vremena za ponavljanje lekcija što je definitivno jedini pristup, ne samo naše spoljne politike, nego i u odnosu Srbije prema regionu.”
Kako su organizatori iz vodeće ekonomske sile sveta najavili, Samit će okupiti gotovo sve pozvane lidere regiona - Borut Pahor iz Slovenije, Ivo Josipović i Jadranka Kosor iz Hrvatska, BiH će predstavljati Bakir Izetbegović, Crnu Goru Filip Vujanović, Nikola Gruevski Makedoniju, Hašim Tači Kosovo i Bamir Topi Albaniju.
„Sad ispada kao da je to neki samit na koji idu šefovi država i vlada. U pitanju je ekonomska konferencija i nije sad to nešto da treba da idu šefovi država“, kaže Borko Stefanović.
Udvaranje glasnim nacionalistima
Uz odsustvo predsednika i premijera Srbije Tadića i Cvetkovića, mediji prenose da se i srpkim privrednicima sugeriše da ne idu u Baltimor. Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov upozorava da Srbija na ovaj način ispada sa mape potencijalnih investitora.
„Budući da ti skupovi gledaju na regiju kao tržište i lokaciju za proizvodnju u celini. To praktično znači da je Srbija rđavo mesto za tu neku regionalnu lokaciju, što znači da će biti prihvatljivije neke druge države. Problem je i to što će za duži period ti preduzetnici ili investitori ostaviti Srbiju po strani“, smatra Gligorov.
Shodno uhodanoj praksi, vlasti Srbije gde god je to izvodljivo bojkotuju međunarodne manifestacije na čijem se spisku učesnika nalaze i predstavnici Kosova. Austrijski analitičar iz Inicijative za evropsku stabilnost Kristof Bender za RSE u razgovoru sa Brankom Trivić kaže da takav stav Beogradu neće doneti ništa dobro.
„Ne mislim da će ta odluka pomoći Srbiji, naprotiv, ona samo iritira njene partnere. Kad se sve sabere, rekao bih da je bojkotovanje ove konferencije, kao i drugih regionalnih inicijativa, neće doneti apsolutno nikakve koristi Srbiji. Svemu ovome dodao bih i to da do sada i nije bilo nekog snažnijeg spoljašnjeg pritiska na Srbiju da se ponaša kooperativnije. Ako su Evropska unija i SAD ozbiljne u nastojanju da Srbija prestane da blokira Kosovo u regionalnim inicijativama, što ona čini, onda bi morale biti mnogo eksplicitnije i upotrebiti snažniji pritisak“, rekao je Bender.
Razloge za istrajavanje u odlukama za koje je jasno da štetu ne donose nikome, do Srbiji i njenim građanima, analitičar Vladimir Gligorov vidi u izborima koji se bliže.
„Verovatno se to skupo ceni sa stanovišta političke podrške u zemlji, posebno sada kada je vladajuća koalicija nepopularna. Koliko je taj račun valjan, to je drugo pitanje. Po mom mišljenju, svi izuzetno greše udvarajući se jednom relativno malom broju jako upornih i glasnih nacionalista. Ali, to je tako u Srbiji“, zaključuje Gligorov.
Pitanje Kosovo, prema istraživanjima javnog mnjenja, za većinu građana Srbije u dnu je lestvice na čijem su vrhu standard, nezposlenost i ekonomske prilike, te kriminal i korupcija.
Iako su najpre najavili učešće, u Beogradu predomislili su se i, zbog prisustva kosovske delegacije, otkazali karte za Baltimor gde je 23. marta trebalo da na putuju na ekonomski samit SAD - Balkan. Ko je u ime Vlade doneo takvu odluku ostaje npoznato i nakon što je to u Skupštini javno upitao lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.
„Mislim da posledice našeg pristanka, pa izostanka sa tog samita samo govori o konfuziji u kojoj se nalazi naša država. Govori o činjenici da ne grešimo kada kažemo da tumaramo, da smo taljigali prethodnih deset godina i da ne znamo šta ćemo sa sobom ni u ovom trenutku”, ocenio je Jovanović.
Obrazloženje iz Beograda je izostalo, što američke domaćine i nije iznenadilo, ali, kako primećuje zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Tomas Kantrimen, ovim se umanjuje napor da se između dve zemlje izgrade bolji ekonomski odnosi. Svesni su toga i u Srbiji, ali politika nepriznavanja prištinskih institucija ipak je preča. Tako u izjavi za B92 objašnjava politički direktor ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović.
„Znate šta, ima puno skupova koji se organizuju širom sveta i koji pospešuju ekonomsku saradnju. Ne bih da devalviram značaj ovog skupa, ali mi bi time podrili našu državnu politiku prema Kosovu zato što bi sedeli sa Hašimom Tačijem za istim stolom, pod oznakom Republika Kosovo”, kaže glavni srpski pregovarač, koji je pre samo nedelju dana u Briselu za istim stolom sedeo sa predstavnicima Vlade Kosova.
Pitanje ponovo ima Čedomir Jovanović:
„Ko normalan tako nešto može da razume? I ko noramlan u svetu u kome mi danas živimo ima vremena za ponavljanje lekcija što je definitivno jedini pristup, ne samo naše spoljne politike, nego i u odnosu Srbije prema regionu.”
Kako su organizatori iz vodeće ekonomske sile sveta najavili, Samit će okupiti gotovo sve pozvane lidere regiona - Borut Pahor iz Slovenije, Ivo Josipović i Jadranka Kosor iz Hrvatska, BiH će predstavljati Bakir Izetbegović, Crnu Goru Filip Vujanović, Nikola Gruevski Makedoniju, Hašim Tači Kosovo i Bamir Topi Albaniju.
„Sad ispada kao da je to neki samit na koji idu šefovi država i vlada. U pitanju je ekonomska konferencija i nije sad to nešto da treba da idu šefovi država“, kaže Borko Stefanović.
Udvaranje glasnim nacionalistima
Uz odsustvo predsednika i premijera Srbije Tadića i Cvetkovića, mediji prenose da se i srpkim privrednicima sugeriše da ne idu u Baltimor. Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov upozorava da Srbija na ovaj način ispada sa mape potencijalnih investitora.
„Budući da ti skupovi gledaju na regiju kao tržište i lokaciju za proizvodnju u celini. To praktično znači da je Srbija rđavo mesto za tu neku regionalnu lokaciju, što znači da će biti prihvatljivije neke druge države. Problem je i to što će za duži period ti preduzetnici ili investitori ostaviti Srbiju po strani“, smatra Gligorov.
Shodno uhodanoj praksi, vlasti Srbije gde god je to izvodljivo bojkotuju međunarodne manifestacije na čijem se spisku učesnika nalaze i predstavnici Kosova. Austrijski analitičar iz Inicijative za evropsku stabilnost Kristof Bender za RSE u razgovoru sa Brankom Trivić kaže da takav stav Beogradu neće doneti ništa dobro.
Bender: Ne mislim da će ta odluka pomoći Srbiji, naprotiv, ona samo iritira njene partnere.
„Ne mislim da će ta odluka pomoći Srbiji, naprotiv, ona samo iritira njene partnere. Kad se sve sabere, rekao bih da je bojkotovanje ove konferencije, kao i drugih regionalnih inicijativa, neće doneti apsolutno nikakve koristi Srbiji. Svemu ovome dodao bih i to da do sada i nije bilo nekog snažnijeg spoljašnjeg pritiska na Srbiju da se ponaša kooperativnije. Ako su Evropska unija i SAD ozbiljne u nastojanju da Srbija prestane da blokira Kosovo u regionalnim inicijativama, što ona čini, onda bi morale biti mnogo eksplicitnije i upotrebiti snažniji pritisak“, rekao je Bender.
Razloge za istrajavanje u odlukama za koje je jasno da štetu ne donose nikome, do Srbiji i njenim građanima, analitičar Vladimir Gligorov vidi u izborima koji se bliže.
„Verovatno se to skupo ceni sa stanovišta političke podrške u zemlji, posebno sada kada je vladajuća koalicija nepopularna. Koliko je taj račun valjan, to je drugo pitanje. Po mom mišljenju, svi izuzetno greše udvarajući se jednom relativno malom broju jako upornih i glasnih nacionalista. Ali, to je tako u Srbiji“, zaključuje Gligorov.
Pitanje Kosovo, prema istraživanjima javnog mnjenja, za većinu građana Srbije u dnu je lestvice na čijem su vrhu standard, nezposlenost i ekonomske prilike, te kriminal i korupcija.