Beogradski Sajam knjiga prepoznatljiv je po regionalnoj dimenziji i to ga razlikuje od ostalih sajmova knjiga u regionu. I ove godine publici se predstavljaju izdavači iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore. Svoje knjige na Sajmu potpisuju Miljenko Jergović, Ante Tomić, Muharem Bazdulj, Ivana Sajko.
Za beogradski Sajam knjiga čak kažu da je jedini istinski regionalni sajam na Balkanu. Osim sajma ovu tradiciju neguje i beogradska izdavačka kuća Rende koja je prva počela da izdaje pisce iz regiona. Slađana Novaković kaže da je veliko interesovanje za njihove naslove.
“Najbolje se prodaje Jergovićev “Otac”, ali isto tako dobro i Ante Tomić, Muharem Bazdulj, Pirke i Baretić, i Slađa Bukovac sa “Rodom avetnjaka”, kaže Novakovićeva.
Ante Tomić u petak je na sajmu potpisivao svoju knjigu “Čudo u Poskokovoj Dragi”, i Muharem Bazdulj “Sjetvu soli”. U subotu Miljenko Jergović potpisuje svoju knjigu “Otac” a Dejan Radulović “Žig zveri”.
Među izdavačima je i Ivana Plejić iz kuće zagrebačke Meander medija. Kaže da su njihove knjige tražene.
“Mi osim dela Milana Kundere, objavljujemo Tomasa Bernharda, trilogiju Henrija Milera, kao i hrvatske savremene autore poput Ivane Sajko koja u subotu gostuje na sajmu”, objašnjava Plejićeva.
Stogodišnjce rođenja
Zanimanja ima i za bosansku knjigu. Štand bosansko-hercegovačkih izdavača u znaku je stogodišnjica rođenja Meše Selimovića, Skendera Kulenovića i Šukrije Pandže, a Almir Zalihić, iz izdavačke kuće Zalihica, primećuje da je očigledno kako ljudi nisu informisani šta se trenutno stvara u BiH.
“Onako, tako-tako”, odgovor je Zalihića na naše pitanje kakvo je interesovanje za knjige iz BIH. “Interesovanje koje postoji je uglavnom za knjige napisane pre rata. Naravno, ima tu i nekoliko izuzetaka, mlađi svet hoće da pročita i pisce svoje generacije koji danas stvaraju u BIH, pa se zanimaju za Bekima Sejranovića, Faruka Šehića”, kaže Zalihić.
Sa najkraćim stažom na sajmu su izdavači i knjižare Crne Gore koji su tek drugi put u Beogradu. Iskustva su im uglavnom pozitivna a najveće interesovanje na ovom štandu je, kaže književnik Slavko Junović, za gramatike i pravopise crnogorskog jezika.
“Ali isto tako mi na našem štandu imamo i gramatiku srpskog jezika”, dodaje Junović. Na naše pitanje da li se u Beogradu kupuje gramatika crnogorskog jezika Junović kaže da se kupuje objašnjavajući da postoje ljudi kojima je to profesija.
“Jedan ogroman broj mladih ljudi želi da kupi knjige iz istorije Crne Gore. Meni jedino smeta to što, nažalost, ponekad imamo i primere nekih isključivosti, da ljudi iz Srbije ne mogu da shvate neke promene pa onda sa gnušanjem gledaju pojedine knjige ili komentarišu”, kaže Junović.
Pitali smo i posetioce koliko su zainteresovani za pisce iz regiona:
“Jedino na beogradskom Sajmu knjiga je moguće susresti toliku gužvu pisaca svih naših jezika i kultura”, ocenio je za RSE hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović.
“Ako ćemo pošteno govoriti, reč je o jedinom istinski regionalnom sajmu na ovim našim prostorima, tako da mu je to osnovna karakteristika. Svake godine to je pinkt kroz koji se najviše razmenjuju kontakti između naših književnosti u regiji”, kaže Dežulović.
Na Sajmu će do 31. oktobra, pod sloganom "Pamet u glavu", nova izdanja predstaviti više od 800 izdavača iz Srbije i inostranstva.
Za beogradski Sajam knjiga čak kažu da je jedini istinski regionalni sajam na Balkanu. Osim sajma ovu tradiciju neguje i beogradska izdavačka kuća Rende koja je prva počela da izdaje pisce iz regiona. Slađana Novaković kaže da je veliko interesovanje za njihove naslove.
“Najbolje se prodaje Jergovićev “Otac”, ali isto tako dobro i Ante Tomić, Muharem Bazdulj, Pirke i Baretić, i Slađa Bukovac sa “Rodom avetnjaka”, kaže Novakovićeva.
Ante Tomić u petak je na sajmu potpisivao svoju knjigu “Čudo u Poskokovoj Dragi”, i Muharem Bazdulj “Sjetvu soli”. U subotu Miljenko Jergović potpisuje svoju knjigu “Otac” a Dejan Radulović “Žig zveri”.
Među izdavačima je i Ivana Plejić iz kuće zagrebačke Meander medija. Kaže da su njihove knjige tražene.
“Mi osim dela Milana Kundere, objavljujemo Tomasa Bernharda, trilogiju Henrija Milera, kao i hrvatske savremene autore poput Ivane Sajko koja u subotu gostuje na sajmu”, objašnjava Plejićeva.
Stogodišnjce rođenja
Zanimanja ima i za bosansku knjigu. Štand bosansko-hercegovačkih izdavača u znaku je stogodišnjica rođenja Meše Selimovića, Skendera Kulenovića i Šukrije Pandže, a Almir Zalihić, iz izdavačke kuće Zalihica, primećuje da je očigledno kako ljudi nisu informisani šta se trenutno stvara u BiH.
“Onako, tako-tako”, odgovor je Zalihića na naše pitanje kakvo je interesovanje za knjige iz BIH. “Interesovanje koje postoji je uglavnom za knjige napisane pre rata. Naravno, ima tu i nekoliko izuzetaka, mlađi svet hoće da pročita i pisce svoje generacije koji danas stvaraju u BIH, pa se zanimaju za Bekima Sejranovića, Faruka Šehića”, kaže Zalihić.
Sa najkraćim stažom na sajmu su izdavači i knjižare Crne Gore koji su tek drugi put u Beogradu. Iskustva su im uglavnom pozitivna a najveće interesovanje na ovom štandu je, kaže književnik Slavko Junović, za gramatike i pravopise crnogorskog jezika.
“Ali isto tako mi na našem štandu imamo i gramatiku srpskog jezika”, dodaje Junović. Na naše pitanje da li se u Beogradu kupuje gramatika crnogorskog jezika Junović kaže da se kupuje objašnjavajući da postoje ljudi kojima je to profesija.
“Jedan ogroman broj mladih ljudi želi da kupi knjige iz istorije Crne Gore. Meni jedino smeta to što, nažalost, ponekad imamo i primere nekih isključivosti, da ljudi iz Srbije ne mogu da shvate neke promene pa onda sa gnušanjem gledaju pojedine knjige ili komentarišu”, kaže Junović.
Pitali smo i posetioce koliko su zainteresovani za pisce iz regiona:
“Jedino na beogradskom Sajmu knjiga je moguće susresti toliku gužvu pisaca svih naših jezika i kultura”, ocenio je za RSE hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović.
“Ako ćemo pošteno govoriti, reč je o jedinom istinski regionalnom sajmu na ovim našim prostorima, tako da mu je to osnovna karakteristika. Svake godine to je pinkt kroz koji se najviše razmenjuju kontakti između naših književnosti u regiji”, kaže Dežulović.
Na Sajmu će do 31. oktobra, pod sloganom "Pamet u glavu", nova izdanja predstaviti više od 800 izdavača iz Srbije i inostranstva.