Da li bi Srbija eventualnim ulaskom u NATO priznala Kosovo, kako se poručuje iz Moskve? I kako se može čitati ruska najava, preko stalnog predstavnika pri NATO-u Dmitrija Rogozina, da ukoliko Srbija pristupi ovom vojnom savezu Moskva neće imati drugog izbora nego da prizna Kosovo?
Iz Moskve je još jednom poručeno da Rusi neće imati argumente da budu veći Srbi od Srba u borbi za Kosovo. A tas na vagi bi ovoga puta mogao da bude NATO. Da li to baćuške nastavljaju da naplaćuju Beogradu podršku za Kosovo pa je tako u sprečavanju širenja NATO-a nakon Gruzije i Ukrajine izvučena u prvi plan Srbija?
“NATO može da primi Srbiju samo sa promenjenim granicama, odnosno bez Kosova. To znači da će srpska Vlada zvanično priznati suverenitet Kosova”, objasnio je Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik pri NATO-u, što bi, po njemu, izbilo Rusima argumente iz ruku da brane Kosovo.
ROGOZIN NIJE I KREMLJ
Novinar ruskog servisa Radija Slobodna Evropa Andrej Šari, objašnjavajući poziciju Moskve oko eventualnog članstva Srbije u NATO-u, najpre kaže da Rogozin ne izražava uvek oficijelni stav Kremlja:
“On je uvek bio veći svetac od rimskog Pape. Ako Rogozin nešto govori, to će možda biti na spoljnopolitičkoj agendi Rusije, ali i ne mora biti oficijelni stav. Rogozin je bio u nacionalističkoj opoziciji Kremlja, no nakon toga uzet je kao žestok momak da radi za Rusiju u predstavništvu NATO-a. Ali u svakom slučaju nije to baš ozbiljan stav, ne bih ja obraćao toliko pažnju na to što je on rekao.”
RSE: Ali I ruski ambsador u Beogradu Konuzin je rekao da ukoliko Srbija udje u NATO da bi praktično time priznala nezavisnost Kosova, nije li to ipak, na neki način, slanje poruke Srbiji šta treba da radi?
Šari: “Sigurno ste u pravu. Jasno je da Rusija nije baš zainteresovana da Srbija udje u NATO. Na Srbiju u Rusiji gledaju kao na svog mogućeg spoljnopolitičkog saveznika. Ali sada više je to pretpostavka šta bi moglo biti nego neka ozbiljna činjenica”.
No, bilo kako bilo, Rogozinova izjava došla je u jeku rasprave u zemlji o NATO-u. Koliko ima osnova u tezi kojom se često spekuliše da bi Srbija ulaskom u NATO priznala Kosovo. Tim pre što ni sve članice NATO-a nisu priznale Kosovo poput Španije, Grčke i Slovačke. Zato član Foruma za međunarodne odnose i asistent na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus zaključuje da je ta teza u potpunosti netačna.
“Ni EU ni NATO nemaju stav prema ovom pitanju. Ja ne kažem da naš stav prema Kosovu neće biti nikakva prepreka za naše članstvo u jednoj ili u obe ove organizacije. Hoću da kažem da ne postoji razlika za sada u odnosu na ove dve organizacije.”
ARGUMENT VIŠE ZA NEUTRALNOST
Članstvo u NATO-u sada nije na dnevnom redu ni Srbiji ni ovom vojnom savezu te je prerano da se govori o uslovima, kažu naši izvori u NATO-u. Kad bi to došlo na dnevni red svaka od članica može da postavi pitanje koje smatra bitnim, kao što je recimo Grčka učinila u slučaju Makedonije. Iako neka članica može da pokrene pitanje Kosova kao bitno, ono ne bi trebalo da bude uslov za eventualno članstvo u NATO-u, rečeno nam je nezvanično iz više izvora u alijansi.
No, poruke zvaničnika iz Moskve, bilo da izražavaju zvaničan stav Kremlja ili ne, mogu biti argument više za zagovornike neutralnosti u zemlji. Dve stotine javnih ličnosti je nedavno potpisalo peticiju kojom traži referendum o NATO-u kako bi sprečili vlast da eventualno odluči tome u prilog. Ljiljana Smajlović, novinarka i poznavalac spoljnopolitičkih relacija, potpisnik je ove peticije, i pretpostavlja da za ulazak u EU Kosovo ne može da bude uslov Srbiji ali takođe pretpostavlja "da bi smo za ulazak u NATO morali da pokažemo takav nivo dobrosusedskih odnosa sa Kosovom da bi on bio potpuno jedak priznanju”.
S druge strane, postoje mišljenja da Rusija ucenjuje Srbiju pokušavajući da naplati podršku u slučaju Kosova, kao što je to već učinjeno sa izuzetno povoljnim ekonomskim aranžmanom Srbije sa Rusijom, pre svega kroz privatizaciju NIS. Da li se ova poslednja poruka iz Moskve može čitati kao ucena? Ljiljana Smajlović podseća da je pre dve godine i Vladimir Putin potegao argument da Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba:
“Ne sećam se da je pre dve godine iko pričao da je to ucena. Mislim da je reč ucena jedna emotivna reč koja se koristi kao orudje ideološke borbe u ovom slučaju.”
Filip Ejdus pak kaže da to svakako liči na neku vrstu ucene.
“Na taj način čini mi se da Ruska federacija pokušava da spreči proširenje NATO-a na ovaj deo Balkana.”
No, koliko Rusija može ozbiljno povlačiti poteze oko približavanja Srbije NATO-u možda ilustruje i to što širenje NATO-a na istok i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost Rusije, po novoj vojnoj doktrini koju je odobrio predsednik Dmitrij Medvedev. Andrej Šari, kolega iz ruskog serisa zaključuje da to nije veliki zaokret, već više ponavljanje toga što je bilo pre deset, petnaest godina.
“Nakon toga što nema ni teoretske mogućnosti da će Ukrajina i Gruzija ići u NATO u Moskvi se osećaju kao vrlo jak i bitan činilac. Ja bih sve to povezao u jednu strategiju da Rusija ima sad više mogućnosti nego pre da instruiše svoje susede.”
Iz Moskve je još jednom poručeno da Rusi neće imati argumente da budu veći Srbi od Srba u borbi za Kosovo. A tas na vagi bi ovoga puta mogao da bude NATO. Da li to baćuške nastavljaju da naplaćuju Beogradu podršku za Kosovo pa je tako u sprečavanju širenja NATO-a nakon Gruzije i Ukrajine izvučena u prvi plan Srbija?
“NATO može da primi Srbiju samo sa promenjenim granicama, odnosno bez Kosova. To znači da će srpska Vlada zvanično priznati suverenitet Kosova”, objasnio je Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik pri NATO-u, što bi, po njemu, izbilo Rusima argumente iz ruku da brane Kosovo.
ROGOZIN NIJE I KREMLJ
Novinar ruskog servisa Radija Slobodna Evropa Andrej Šari, objašnjavajući poziciju Moskve oko eventualnog članstva Srbije u NATO-u, najpre kaže da Rogozin ne izražava uvek oficijelni stav Kremlja:
“On je uvek bio veći svetac od rimskog Pape. Ako Rogozin nešto govori, to će možda biti na spoljnopolitičkoj agendi Rusije, ali i ne mora biti oficijelni stav. Rogozin je bio u nacionalističkoj opoziciji Kremlja, no nakon toga uzet je kao žestok momak da radi za Rusiju u predstavništvu NATO-a. Ali u svakom slučaju nije to baš ozbiljan stav, ne bih ja obraćao toliko pažnju na to što je on rekao.”
RSE: Ali I ruski ambsador u Beogradu Konuzin je rekao da ukoliko Srbija udje u NATO da bi praktično time priznala nezavisnost Kosova, nije li to ipak, na neki način, slanje poruke Srbiji šta treba da radi?
Šari: “Sigurno ste u pravu. Jasno je da Rusija nije baš zainteresovana da Srbija udje u NATO. Na Srbiju u Rusiji gledaju kao na svog mogućeg spoljnopolitičkog saveznika. Ali sada više je to pretpostavka šta bi moglo biti nego neka ozbiljna činjenica”.
No, bilo kako bilo, Rogozinova izjava došla je u jeku rasprave u zemlji o NATO-u. Koliko ima osnova u tezi kojom se često spekuliše da bi Srbija ulaskom u NATO priznala Kosovo. Tim pre što ni sve članice NATO-a nisu priznale Kosovo poput Španije, Grčke i Slovačke. Zato član Foruma za međunarodne odnose i asistent na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus zaključuje da je ta teza u potpunosti netačna.
“Ni EU ni NATO nemaju stav prema ovom pitanju. Ja ne kažem da naš stav prema Kosovu neće biti nikakva prepreka za naše članstvo u jednoj ili u obe ove organizacije. Hoću da kažem da ne postoji razlika za sada u odnosu na ove dve organizacije.”
ARGUMENT VIŠE ZA NEUTRALNOST
Članstvo u NATO-u sada nije na dnevnom redu ni Srbiji ni ovom vojnom savezu te je prerano da se govori o uslovima, kažu naši izvori u NATO-u. Kad bi to došlo na dnevni red svaka od članica može da postavi pitanje koje smatra bitnim, kao što je recimo Grčka učinila u slučaju Makedonije. Iako neka članica može da pokrene pitanje Kosova kao bitno, ono ne bi trebalo da bude uslov za eventualno članstvo u NATO-u, rečeno nam je nezvanično iz više izvora u alijansi.
No, poruke zvaničnika iz Moskve, bilo da izražavaju zvaničan stav Kremlja ili ne, mogu biti argument više za zagovornike neutralnosti u zemlji. Dve stotine javnih ličnosti je nedavno potpisalo peticiju kojom traži referendum o NATO-u kako bi sprečili vlast da eventualno odluči tome u prilog. Ljiljana Smajlović, novinarka i poznavalac spoljnopolitičkih relacija, potpisnik je ove peticije, i pretpostavlja da za ulazak u EU Kosovo ne može da bude uslov Srbiji ali takođe pretpostavlja "da bi smo za ulazak u NATO morali da pokažemo takav nivo dobrosusedskih odnosa sa Kosovom da bi on bio potpuno jedak priznanju”.
S druge strane, postoje mišljenja da Rusija ucenjuje Srbiju pokušavajući da naplati podršku u slučaju Kosova, kao što je to već učinjeno sa izuzetno povoljnim ekonomskim aranžmanom Srbije sa Rusijom, pre svega kroz privatizaciju NIS. Da li se ova poslednja poruka iz Moskve može čitati kao ucena? Ljiljana Smajlović podseća da je pre dve godine i Vladimir Putin potegao argument da Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba:
“Ne sećam se da je pre dve godine iko pričao da je to ucena. Mislim da je reč ucena jedna emotivna reč koja se koristi kao orudje ideološke borbe u ovom slučaju.”
Filip Ejdus pak kaže da to svakako liči na neku vrstu ucene.
“Na taj način čini mi se da Ruska federacija pokušava da spreči proširenje NATO-a na ovaj deo Balkana.”
No, koliko Rusija može ozbiljno povlačiti poteze oko približavanja Srbije NATO-u možda ilustruje i to što širenje NATO-a na istok i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost Rusije, po novoj vojnoj doktrini koju je odobrio predsednik Dmitrij Medvedev. Andrej Šari, kolega iz ruskog serisa zaključuje da to nije veliki zaokret, već više ponavljanje toga što je bilo pre deset, petnaest godina.
“Nakon toga što nema ni teoretske mogućnosti da će Ukrajina i Gruzija ići u NATO u Moskvi se osećaju kao vrlo jak i bitan činilac. Ja bih sve to povezao u jednu strategiju da Rusija ima sad više mogućnosti nego pre da instruiše svoje susede.”