(Video snimljen 2009. godine)
Predstavnici Amnesti internešenela najavili su da će od evropskih institucija i banaka zatražiti da uslove Srbiju i obustave isplatu kredita sve dok ne budu u potpunosti ispoštovana ljudska prava romske populacije. U najnovijem izveštaju, ova organizacija ocenjuje da je preseljenje Roma koji su živeli u naselju ispod mosta Gazela bilo prinudno, a da raseljenima nije obezbeđen adekvatan smeštaj. Predstavnici Roma slažu se sa ocenama Amnesti internešenela.
Iako su tokom rada na najnovijem izveštaju o pravima Roma u Srbiji, predstavnici Amnesti internešenala pokušavali da dođu do gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, prvi čovek Beograda pojavio se kada je izveštaj završen. Pošto je u publici saslušao rezultate istraživanja, u kojima AI oštro kritikuje vlasti u Srbiji i grad Beograd zbog da nasilnog iseljavanja Roma, sačekao je novinare ispred sale:
“Ja sam veoma razočaran i veoma tužan kada čujem ovakav jedan izveštaj. Pošto nisam imao prilike da ga vidim do sada, došao sam da ga čujem ovde.”
A ono što je gradonačelnik čuo jesu zaključci Amnesti internešenela u kojima se kaže da su prošle godine, tokom raseljavanja Roma ispod beogradskog mosta Gazela, stanovnici tog naselja nasilno iseljavani, bez pravne zaštite i konsultacija.
Njihove barake srušene su bagerima za samo par sati, uništivši im kompletnu imovinu. Ljudi jesu znali da će se iseliti, ali ne i kada, gde će živeti i šta će se sa njima dešavati, kaže predstavnica u Srbiji Šon Džons:
"Nisu mogli da se pripreme za selidbu, da iznesu stvari, što je jedan od osnovnih vidova kršenja ljudskih prava. Danas su im obezbeđeni kontejneri. Ne znam da li ste ih videli, ali oni su veoma mali, a u jednom živi po pet i više članova porodice. Kada smo ih posetili u februaru bilo je jako hladno, a juče je bilo užareno. Nema ventilacije i to nisu mesta na kojima ljudi treba da žive. Njima su obećavani poslovi, ali događa se da kada odu da se zaposle dobiju odgovor da posla nema. I neki koji su zaposleni, kao oni u Vrajnu, platu nisu dobili mesecima.”
I Romi pune budžet
Ovo su nalazi koji su pogodili gradonačelnika Beograda:
"Ne kažem da je taj smeštaj najbolji na svetu, ali je mnogo bolji od onoga kakav je bio. Tamo su dobili nameštaj, koji je većina od njih prodala, ali je njihov, pa mogu da rade s njim šta žele. Tamo imaju uslove za kanalizaciju, ličnu hijgijenu, struju, i ne moraju da je vuku sa bandera. Imaju grejanje i sve to plaćaju građani Beograda iz svog budžeta“.
No, koordinator Lige za dekadu Roma Osman Balić podseća da su i Romi, kao građani Beograda, doprinosili tom budžetu:
“On vrlo paušalno, ponekad i sa rasističkih pozicija gleda celu tu stvar. Dakle, ti sakupljači sekundarnih sirovina, koji su živeli ispod Gazele su punili budžet znatno više no neke njegove kolege. On mora da ima u vidu da se radi o tonama sakupljenog materijala, koji su ti ljudi vredno zarađivali i na svaki kilogram tog papira, trideset posto su davali. Ja sam imao prilike da čujem jednog od ljudi iz gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu koji je rekao da je akcioni plan za raseljavanje Roma poznat, da je javan… Ja mogu da vam kažem da smo u ime Lige za dekadu Roma morali preko poverenika za informacije od javnog značaja da tražimo taj plan, koji i dan danas, niti je javan, niti je konzistentan, niti je završen. Dakle, mislim da manje postoji loša namera kod gradskih vlasti u Beogradu, a da više postoji nesposobnost.”
Predstavnici Amnesti internešenela najavljuju dalje korake kako bi vlasti u Srbiji i čelnike gradova uslovili da zaustave nasilno iseljavanje i obezbede adekvatan smeštaj raseljenim Romima. Šon Džons kaže da ta organizacija ima i ekonomska i politička sredstva kojima može da vrši pritisak:
“Prvi način na koji evropske institucije mogu da izvrše pritisak na Srbiju jeste da dovedu u vezu priključivanje EU i evropskim fondovima sa položajem i pravima romskih porodica. Krajem sledeće nedelje lobiraćemo za to na sastanku sa predstavnicima Evropske komisije. Takođe, želimo da obavežemo Evropske banke da ne isplaćuju Srbiji tranše kredita dok se uslovi koje tražimo ne ostvare. Mislim da su istovremeni pritisak na političkom, i pritisak od stane evropskih finansijskih institucija verovatno dva najmoćnija sredstva za osiguranje prava Roma u Srbiji.”
Gradonačelnik Beograda imao je odgovor na ovo:
“A inače sredstava dolazi, ne znamo šta ćemo sa njima, hoćemo da ih vratimo pola, jer nemamo gde da potrošimo. Dajte, molim vas”, ironičan je Đilas, dok u nastavku poručuje:
“Mi se borimo za svako to dete. Ko hoće da se bori sa nama za njih, super neka dođe. Ko hoće da priča, da zarađuje te svoje visoke plate i dnevnice, daleko mu lepa kuća.”
No, istraživači Amensti Internešenela ne idu nigde. Podsećajući da i izgradnja "Koridora 10" zaviši od međunarodnih sredstava, oni navode da ne žele da zaustave razvoj grada već da uslove vlasti da poštuju prava Roma.
*****
Pročitajte i ovo
U Beogradu raseljen “Karton siti”
“Gazela” čeka rešenje problema raseljenih Roma
Obrazovanje najveći problem Roma u Srbiji