Romska deca u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, Foto: Vesna Anđić
Zvaničnici u Srbiji zadovoljni su onim što je urađeno tokom predsedavanja Dekadom Roma. S druge strane, predstavnici Roma tvrde da je moglo da se uradi mnogo više, a međunarodni zvaničnici ističu da su, imajući u vidu problem ekonomske krize i procese tranzicije koji prate Srbiju, urađeni veoma značajni projekti za romsku manjinu.
Srbija će još nekoliko dana biti predsedavajuća Dekadom Roma. Tokom njenog predsedavanja postavljeni su neki od ciljeva, ali su se oni tokom rada na Dekadi menjali. Od svih oblasti u okviru obrazovanja urađeno je najviše.
Obrazovanje je siguran način da se unapredi status Roma i rešavanje "romskog pitanja", ocenio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Otvarajući međunarodnu konferenciju "Pravo na obrazovanje za svako dete: uklanjanje barijera i unapređivanje inkluzije romske dece" u Beogradu on je rekao da su prioriteti Dekade Roma stanovanje i obrazovanje, kao i da se pitanje Roma postavi u evropski kontekst.
“Odredili smo i finansijska sredstva, ne onolika kolika smo želeli, ali rebalans budžeta je prošao i kroz ovu temu, tako da, primera radi, po prvi put imamo 120 miliona dinara za specifično obrazovanje Roma u našoj zemlji. Ratifikovali smo i zajam od 10 miliona evra, koje je dala Banka za razvoj Saveta Evrope i koji će biti posvećen svim osetljivim grupama za njihove stambene jedinice, pa i Romima. Iskoristili smo predsedavanje da sprovedemo konkretne mere za romsku populaciju u Srbiji, ali istovremeno smo doprineli širenju jedne romske politike na nivou cele Evrope.”
Foto: Vesna Anđić
Sa druge strane, predstavnici romskih udruženja nisu najzadovoljniji onim što je tokom Dekade urađeno. Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija učinila malo u pogledu inkluzije Roma: ”Mi još nismo raščistili s tom ksenofobijom. Danas, kada govorimo o obrazovanju, deo prosvetne javnosti još uvek ne čini sve što može. Ministarstvo čini ono što smo se dogovorili, međutim, prosvetni radnici na terenu, gde je ključ problema, čini mi se da ne čine sve što mogu zajedno sa svojim lokalnim samoupravama, i tu imamo najveći problem. Dakle, i dalje je negde oko 80 odsto romske dece van predškolskog obrazovanja.”
Srbija od 1. jula 2008. predsedava međunarodnom inicijativom „Dekada inkluzije Roma 2005-2015”, koju je pokrenula sa Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom, Makedonijom, Češkom, Slovačkom, Hrvatskom i Bugarskom. Dekadi su se tokom predsedavanja Srbije priključile i Albanija, Bosna i Hercegovina i Španija, kao i međunarodne organizacije UN za izbeglice i Visoki komesarijat UNHCR-a.
Foto: Vesna Anđić
Romi, kojih prema procenama u Evropi ima između osam i 12 miliona, a u Srbiji oko 450.000, predstavljaju, kako je rečeno, potencijal koji niko ne sme da previdi.
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da su strateški ciljevi uključivanje Roma u sve nivoe obrazovanja, obezbeđivanje kontinuiteta i kvaliteta obrazovnog procesa uz uvažavanje različitosti i kulturnog identiteta. On je naveo osnovne probleme romske populacije u oblasti obrazovanja:
”Problemi romske populacije u oblasti obrazovanja su i dalje siromaštvo, kao i diskriminacija, nedovoljna podrška društva i nedovoljno uvažavanje različitosti i multikulturnih vrednosti.”
Postoje veoma važne mere koje se moraju sprovoditi, ako želimo da obrazovanje Roma da efekte, istakao je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, navodeći koje su to mere:
Sa romskog protesta u Beogradu, april 2009.
”To su pre svega mere ranog uključivanja u obrazovanje, zaustavljanje segregacije i unapređenje inkluzije, jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja, stvaranje podsticajnog okruženja u školi, javno finansiranje inkluzivnog obrazovanja, praćenje diskriminacije i njeno sprečavanje u obrazovanju.”
Uprkos zamerkama nekih romskih udruženja, predstavnici međunarodnih institucija ističu da je Srbija u pogledu unapređenja inkluzije Roma učinila veoma mnogo.
Posebno sam iznenađena političkom spremnošću da se pitanje Roma postavi visoko na listi državnih prioriteta, rekla je za RSE Judit Rajhenberg, direktorka UNICEF-a za Srbiju. Ona je istakla da će ulaganje u obrazovanje romske dece biti jedan od najvažnijih projekata u nastavku Dekade Roma:
”Ovde, u Srbiji, definitivno postoji politička volja u najvažnijim ministarstvima i Vladi, a pažnja se tome posvećuje i u parlamentu, tako da mislim da se kreirao jedan momenat na kojem ćemo u idućih pet godina – jer dekada je sada baš na sredini – moći raditi.”
Na pitanje našeg radija kako gleda na stavove nekih od predstavnika Roma, da zvanična politika nije učinila onoliko koliko je mogla tokom predsedavanja Dekadom Roma, Božidar Đelić kaže:
”Oni koji su nezadovoljni su u pravu, a i naša odgovornost je da zajedno radimo i na rešenjima i da nadomestimo manjak budžetskih sredstava kroz donatorska, evropska i sredstva finansijskih institucija.”
Pre Srbije Dekadom Roma predsedavala je Mađarska, a od 25. juna tu ulogu preuzeće Slovačka.
