ACTA sporazum bezuslovno mora biti odbačen, poruka je koju je poslalo nekoliko stotina građana okupljenih na Trgu republike u Beogradu u subotu, 25. februara na prvom javnom skupu organizovanom u znak protesta zbog najave Ministarstva nauke i obrazovanja Srbije da će antipiratski zakon biti usvojen.
Protest u Beogradu bio je deo akcije širom Evrope jer su se tog 25. februara slični skupovi održali i u Beču, Parizu, Zagrebu, Rijeci, Osijeku i drugim gradovima.
Na skupu su uglavnom bili mladi ljudi, sa prepoznatljivim „V kao Vendeta“ maskama koje su globalni znak hakerske grupe Anonymus.
S obzirom da ni organizatori nisu očekivali pristigli broj ljudi, megafon je bio preslabo ozvučenje, pa su svi sa stepenica koje su bile improvizovana bina, pozvali i publiku u prvim redovima da budu „mikrofon“, odnosno da u glas ponavljaju ono što organizatori kažu.
Na protestu su se vijorile i zastave Wikimedie i Wikipedie, a skup su pozdravili i njihovi predstavnici iz Indije, Češke, Italije, Francuske.
Miloš Ančić, član Upravnog odbora Vikimedije Srbije, kaže da je nakon skupa u Beogradu, jasno da po pitanju ACTA građani Srbije imaju svoj stav.
„Kad je u pitanju ACTA, pre svega veliki je problem tajnovitost oko celog sporazuma koji se usvaja u načelu i refereiše na tajne dokumente. Mi već sada na internetu možemo da vidimo gomilu primera zloupotrebe sličnih zakonskih akata koji se sprovode u određenim zemljama poput Francuske“, kaže Ančić.
Komentarišući činjenicu da je državni sekretar u Ministarstvu nauke i obrazovanja nedavno izjavio da će Srbija potpisati ACTA, da bi samo nekoliko dana kasnije, samo ministarstvo to demantovalo, Ančić kaže da je i vlast shvatila da je ACTA ozbiljna stvar.
„Mislim da su se uplašili. Pokušali su da to proture kao nešto nevažno u javnosti, kad su videli da je to ozbiljna stvar, povukli su se. Mi smo hteli da gasimo srpsku Wikipediu na jedan dan kad su to izjavili. Međutim, povukli su to tako da nije bilo potrebe. Čak me novinar sa RTS zvao da pita kad su najavili ratifikaciju 'Je li tako da to nije dobro?'. Ukratko, mislim da smo svesni šta ACTA znači“. kaže Ančić za RSE.
Poziv na skup išao je preko interneta, a ovo je prvi te vrste u Srbiji od kad su u svetu počela protestna okupljanja protiv ACTA. Na dan 11. februara, kada se u nekoliko stotina gradova širom Evrope izražavao jasan stav protiv sporazuma koji je rezultirao odbijanjem stavljanja potpisa na sporazum u nekoliko zemalja članica EU, Srbija nije reagovala.
FOTOGALERIJA: Protest u Beogradu (foto: Žarka Radoja)
Od zemalja u regiji, protest je održan samo u Hrvatskoj čiji predsednik se javno založio za potpisivanje sporazuma.
Aleksandar Blagojević iz Piratske partije Srbije kaže da je tišina vlasti u Srbiji po ovom pitanju veoma indikativna.
„Predstavnici vlasti u Srbiji uopšte nisu zauzeli ozbiljan stav vezano za ACTA. Mi poslednjih dve nedelje tražimo javne izjave relevantnih predstavnika u vezi sa ACTA. To ćutanje i nemanje stava je potpuno indikativno. To je sporazum za koji se prvi put čulo 2008. godine kada je na Wikileaksu objavljen nacrt i od tad pa do sad svi pravni skupovi koji je trebalo da se bave potpisivanjem su se dešavali iza zatvorenih vrata. To se sad dešava i u Srbiji i u zemljama u regionu. Praktično ovde ne postoji stav da li treba da se usvoji ACTA ili ne. Apriori ACTA treba da se odbaci u svakom svom slovu. Mislim da će to uspeti i u Srbiji“, kaže Blagojević i dodaje da ja odziv na skup zapravo dokaz da je internet zajednica zrela.
„Ovaj skup, kao i stotine drugim širom sveta tim povodom, pokazuje da je internet zajednica zrela, i da svakom nedeljom pokazuje svoju ozbiljnost u odnosu na trome birokratske strukture. Ono što je veoma važno i iz čega treba da učimo jeste mehanizam interneta. Uspeli smo da odbranimo internet od SOPA i PIPA potpuno čistom građanskom akcijom korisnika interneta. Odbrana korisnika interneta je imala za rezultat da se nacrt zakona u pravnom sistemu povuče iz procedure. a akcija je bila globalna. Uzevši to u obzir i ovo što se sad dešava, mogu slobodno da zaključim da su korisnici interneta veoma sazreli u vezi sa tim šta znači sloboda govora, sloboda javnog izražavanja, slobodno znanje i slobodna komunikacija“, kazao je Blagojević.
Na skupu je potpisivana peticija za odbacivanje sporazuma, a metodom direktne demokratije svako, ko je imao nešto da kaže na ovu i druge društvene teme, dobio je svojih nekoliko minuta da se obrati skupu.
Organizatori najavljuju da će nastaviti da traže javne izjave vlasti u Srbiji po ovom pitanju.
Pored Beograda, protest je organizovan i u Novom Sadu, a na internet je išao direktal prenos sa skupa.
ACTA sporazum do sada su potpuno odbacili ili zamrzli ratifikaciju Nemačka, Bugarska, Češka, Letonija, Slovenija, Poljska i Holandija. Predstavnica Slovenije, koja je stavila potpis na ACTA, javno se izvinila građanima zbog svog postupka i pozvala ih da se pridruže demonstracijama. Isto je učinio i poljski premijer.
U spornom sporazumu se, pored ostalog, nalaze odredbe koje uvode odgovornost provajdera za ono što rade korisnici interneta, uključujući razmenu filmova, muzike, igara.
Odmah posle potpisivanja sporazuma, izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA podneo je ostavku na funkciju, rekavši da je taj sporazum "maskarada".
Evropski sud je prošle nedelje odbio zahtev belgijske agencije za zaštitu autorskih prava SABAM da društvena mreža Netlog zabrani svojim korisnicima filmova, muzike itd, tima što će uvesti filtere koji će to onemogućiti.
Suočena sa velikim otporom, Evropska komisija odustala je 22. februara od pokušaja ratifiikovanja Akte i zatražila mišljenje Suda pravde EU kako bi proverila krši li spomenuti sporazum neka od temeljnih prava EU.
VIDEO: Šta je ACTA?
http://www.youtube.com/embed/NSAeoGA8Tsc
Protest u Beogradu bio je deo akcije širom Evrope jer su se tog 25. februara slični skupovi održali i u Beču, Parizu, Zagrebu, Rijeci, Osijeku i drugim gradovima.
Na skupu su uglavnom bili mladi ljudi, sa prepoznatljivim „V kao Vendeta“ maskama koje su globalni znak hakerske grupe Anonymus.
S obzirom da ni organizatori nisu očekivali pristigli broj ljudi, megafon je bio preslabo ozvučenje, pa su svi sa stepenica koje su bile improvizovana bina, pozvali i publiku u prvim redovima da budu „mikrofon“, odnosno da u glas ponavljaju ono što organizatori kažu.
Na protestu su se vijorile i zastave Wikimedie i Wikipedie, a skup su pozdravili i njihovi predstavnici iz Indije, Češke, Italije, Francuske.
Miloš Ančić, član Upravnog odbora Vikimedije Srbije, kaže da je nakon skupa u Beogradu, jasno da po pitanju ACTA građani Srbije imaju svoj stav.
„Kad je u pitanju ACTA, pre svega veliki je problem tajnovitost oko celog sporazuma koji se usvaja u načelu i refereiše na tajne dokumente. Mi već sada na internetu možemo da vidimo gomilu primera zloupotrebe sličnih zakonskih akata koji se sprovode u određenim zemljama poput Francuske“, kaže Ančić.
Komentarišući činjenicu da je državni sekretar u Ministarstvu nauke i obrazovanja nedavno izjavio da će Srbija potpisati ACTA, da bi samo nekoliko dana kasnije, samo ministarstvo to demantovalo, Ančić kaže da je i vlast shvatila da je ACTA ozbiljna stvar.
„Mislim da su se uplašili. Pokušali su da to proture kao nešto nevažno u javnosti, kad su videli da je to ozbiljna stvar, povukli su se. Mi smo hteli da gasimo srpsku Wikipediu na jedan dan kad su to izjavili. Međutim, povukli su to tako da nije bilo potrebe. Čak me novinar sa RTS zvao da pita kad su najavili ratifikaciju 'Je li tako da to nije dobro?'. Ukratko, mislim da smo svesni šta ACTA znači“. kaže Ančić za RSE.
Poziv na skup išao je preko interneta, a ovo je prvi te vrste u Srbiji od kad su u svetu počela protestna okupljanja protiv ACTA. Na dan 11. februara, kada se u nekoliko stotina gradova širom Evrope izražavao jasan stav protiv sporazuma koji je rezultirao odbijanjem stavljanja potpisa na sporazum u nekoliko zemalja članica EU, Srbija nije reagovala.
FOTOGALERIJA: Protest u Beogradu (foto: Žarka Radoja)
Protest protiv ACTA sporazuma u Beogradu
Od zemalja u regiji, protest je održan samo u Hrvatskoj čiji predsednik se javno založio za potpisivanje sporazuma.
Aleksandar Blagojević iz Piratske partije Srbije kaže da je tišina vlasti u Srbiji po ovom pitanju veoma indikativna.
„Predstavnici vlasti u Srbiji uopšte nisu zauzeli ozbiljan stav vezano za ACTA. Mi poslednjih dve nedelje tražimo javne izjave relevantnih predstavnika u vezi sa ACTA. To ćutanje i nemanje stava je potpuno indikativno. To je sporazum za koji se prvi put čulo 2008. godine kada je na Wikileaksu objavljen nacrt i od tad pa do sad svi pravni skupovi koji je trebalo da se bave potpisivanjem su se dešavali iza zatvorenih vrata. To se sad dešava i u Srbiji i u zemljama u regionu. Praktično ovde ne postoji stav da li treba da se usvoji ACTA ili ne. Apriori ACTA treba da se odbaci u svakom svom slovu. Mislim da će to uspeti i u Srbiji“, kaže Blagojević i dodaje da ja odziv na skup zapravo dokaz da je internet zajednica zrela.
„Ovaj skup, kao i stotine drugim širom sveta tim povodom, pokazuje da je internet zajednica zrela, i da svakom nedeljom pokazuje svoju ozbiljnost u odnosu na trome birokratske strukture. Ono što je veoma važno i iz čega treba da učimo jeste mehanizam interneta. Uspeli smo da odbranimo internet od SOPA i PIPA potpuno čistom građanskom akcijom korisnika interneta. Odbrana korisnika interneta je imala za rezultat da se nacrt zakona u pravnom sistemu povuče iz procedure. a akcija je bila globalna. Uzevši to u obzir i ovo što se sad dešava, mogu slobodno da zaključim da su korisnici interneta veoma sazreli u vezi sa tim šta znači sloboda govora, sloboda javnog izražavanja, slobodno znanje i slobodna komunikacija“, kazao je Blagojević.
Na skupu je potpisivana peticija za odbacivanje sporazuma, a metodom direktne demokratije svako, ko je imao nešto da kaže na ovu i druge društvene teme, dobio je svojih nekoliko minuta da se obrati skupu.
Organizatori najavljuju da će nastaviti da traže javne izjave vlasti u Srbiji po ovom pitanju.
Pored Beograda, protest je organizovan i u Novom Sadu, a na internet je išao direktal prenos sa skupa.
ACTA sporazum do sada su potpuno odbacili ili zamrzli ratifikaciju Nemačka, Bugarska, Češka, Letonija, Slovenija, Poljska i Holandija. Predstavnica Slovenije, koja je stavila potpis na ACTA, javno se izvinila građanima zbog svog postupka i pozvala ih da se pridruže demonstracijama. Isto je učinio i poljski premijer.
U spornom sporazumu se, pored ostalog, nalaze odredbe koje uvode odgovornost provajdera za ono što rade korisnici interneta, uključujući razmenu filmova, muzike, igara.
Odmah posle potpisivanja sporazuma, izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA podneo je ostavku na funkciju, rekavši da je taj sporazum "maskarada".
Evropski sud je prošle nedelje odbio zahtev belgijske agencije za zaštitu autorskih prava SABAM da društvena mreža Netlog zabrani svojim korisnicima filmova, muzike itd, tima što će uvesti filtere koji će to onemogućiti.
Suočena sa velikim otporom, Evropska komisija odustala je 22. februara od pokušaja ratifiikovanja Akte i zatražila mišljenje Suda pravde EU kako bi proverila krši li spomenuti sporazum neka od temeljnih prava EU.
VIDEO: Šta je ACTA?
http://www.youtube.com/embed/NSAeoGA8Tsc