Patrijarh Pavle nikada se nije obraćao zapaljivom retorikom ali nije uspeo ni da obuzda pojedine crkvene velikodostojnike koji su se uplitali u politiku.
Došao je na čelo Srpske pravoslavne crkve 1990. godine. Bio je na čelu Crkve u vreme raspada države, ratova i podela u srpskom društvu. U poslednjem intervjuu je rekao:
“Čovek ne može da zna vreme u kome će se roditi I u kome će živeti. To ne zavisi od njega. Ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu, da li kao čovek ili kao nečovek.”
SPC bi mogla da dobije novog patrijarha možda tek u maju, kaže za naš program vladika niški Irinej, a do tada Crkvom će upravljati Sinod i najstariji predsedavajući mitropolit crnogorski Amfilohije.
“Nikada se to ne čini pre 40 dana od smrti patrijarha. Verujem da će to biti možda produženo, najverovatnije do redovnog zasedanja Arhijerejskog sabora, koje je obično u maju", objasnio je niški Irinej.
Građani, koji u velikom broju u dugačkoj koloni čekaju ispred Saborne crkve da odaju počast patrijarhu Pavlu, u razgovoru sa našim novinarom Zoranom Glavonjićem uglavnom ga opisuju kao živog sveca.
Patrijarh Pavle je živeo monaškim životom, bio je poznat po skormnosti, Beograđani su ga mogli sresti u trolejbusu.
Upravo u toj skromnosti i asketskom životu je osnov njegove harizme, kaže Jovan Bajford, profesor na katedri za društvene nauke na Univerzitetu Notingam Trent, u Engleskoj:
“Međutim, ne treba zaboraviti da se dok je partijarh živeo svojim apostolskim životom i vodio SPC dogodio rat u Bosni i Hrvatskoj, a da je srpska Crkva činila malo toga da do tog rata ne dodje. Štaviše neki njeni predstavnici igrali su aktivnu ulogu u pripremanju raspada Jugoslavije”, kaže Bajford i podseća:
“Setimo se, recimo, otkopavanja grobnica u Hrvatskoj i Bosni, na čemu je insistirala Crkva koju je kasnije instrumentalizovala nacionalistička elita u Srbiji. Setimo se ponašanja vladike Filareta i drugih sveštenika za vreme rata u Bosni, a ima i drugih momenata iz bliže prošlosti kao što su optužbe protiv Pahomija, kontoverze oko imovine i finansijskih malverzacija, uplitanje Crkve u politiku, što nikada Crkva nije uspela adekvatno da reši.”
Iako se često vidjao u društvu predsednika Srbije Borisa Tadića i bivšeg premijera Vojislava Koštunice to se ne može reći i za Miloševića. Za vreme protesta opozicije 1996. godine u Kolarčevoj ulici je probio policijski kordon, obraćao se i demonstrantima:
No, čini se da SPC nije pratila svog patrijarha. Poznavaoci kažu da je i sam priznavao da nije bio u stanju da obuzda moć pojedinih crkvenih velikodostojnika koji su se uplitali u politiku. Tako da i Bajford primećuje:
“Iako je patrijarh sam po sebi bio ličnost koja nije bila kontroverzna, štaviše, može se naći i više citata u kojima on osudjuje na jedan uopšten način nasilje, zločine i slično, čini se da on nikada nije uspeo da svoj lični autoritet iskoristi da od Crkve napravi instituciju koja bi odražavala njegov skromni pogled na svet. Tako da vi danas imate na neki način paradoksalnu situaciju, da je upravo za vreme patrijarha Pavla, jednog skromnog, poštenog i duboko konzervativnog čoveka, SPC kao institucija postala leglo rasipništva, politikanstva, gramzivosti i korupcije.”
TEŠKO JE ODREDITI PRAVAC
I za patrijarhovog života u Crkvi se vodila rasprava oko njegovog nalsednika.
U javnosti su provejavale spekulacije o tvrdoj struji, predvodjenoj mitropolitom Amfilohijem i umerenoj koju čine mladje vladike. Ipak, vladika niški Irinej na pitanje da li se mogu očekivati reforme u SPC ne ostavlja puno prostora.
“Ne bih znao kakva reforma može da bude, znate. Crkva nije od juče, ona ima svoje kanone, svoja pravila, sve se rešava u duhu tih kanona i pravila, nešto bitno i suštinski sigurno neće da bude“, objašnjava on.
Teško je proceniti u kom bi pravcu mogla da se kreće Srpska pravoslavna crkva nakon patrijarha Pavla, ocenjuje autor više radova o prilikama u srpskoj crkvi, Jovan Bajford, ali ne veruje da će promene ići u pravcu omekšavanja stava Crkve o nekim od ključnih pitanja.
“Jednostavno mislim da po većini društvenih pitanja u SPC nema nikoga ko bi otvoreno i bez bilo kakvih kompromisa zastupao neki meki stav“, smatra Bajford.
Uloga same SPC, pak, u srpskom društvu jača što pokazuju i mnoga istraživanja. Crkva je počela da se pita za mnoge stvari, ostaće umapćeno i kada je Antidiskriminacioni zakon povučen iz skupštinske procedure na zahtev jednog vladike.
U tom kontekstu se možda može i objasniti to što je Vlada proglasila trodnevnu žalost za patrijarhom.
NEDOKNADIV GUBITAK
Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju u 95. godini života, a biće sahranjen u četvrtak, 19. novembra u 13 časova na groblju manastira Rakovica, saopštio je danas episkop bački Irinej Bulović.
Posmrtni ostaci patrijarha Pavla juče su doneti ispred oltara gde građani odaju poslednju poštu, a pred otvorenim kovčegom neprekidno se služe molitve.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u nedelju da je smrt patrijarha Pavla “ogroman i nenadoknadiv gubitak”.
Predsednik Srbije je istakao da se u teškim i kompleksnim situacijama konsultovao sa patrijarhom Pavlom i da je uvek dobijao njegovo mišljenje.
Ustav Srpske pravoslavne crkve predviđa da kada se "patrijaršijski presto uprazni" svu vlast preuzima Arhijerejski sinod SPC-a. Potom bi trebalo da se sastane Sabor, prvo vanredni, a nakon toga i izborni.