I ovog 5. oktobra analiziramo koliko je daleko Srbija odmakla od Miloševićeve Srbije 90-ih godina.
Zvuči paradoksalno, ali u godini kada Srbija najzad očekuje kandidaturu za ulazak u EU deo stručne javnosti upozorava da Srbija ponovo ulazi u samoizolaciju, gubi saveznike na važnim međunaordnim adresama, u godini kada treba odlučiti da li će Srbija uskoro postati član evropske porodice balvani na Kosovu vraćaju ovu državu u 90-te godine na koju podseća i sve arogantnija retorika nekih političara.
„Petog oktobra sam vratio avionsku kartu i raspakovao kofere pun entuzijazma i nade da ću ipak imati sreće da živim i radim u jednoj normalnoj državi, da ću ipak pronaći svoju sreću u gradu koji najviše volim na svetu,“piše jedan bloger ovog petog oktobra u Srbiji.
“Teško mi je palo saznanje da u mojoj državi ne funkcionišu zakon i red, da oni protiv kojih smo se borili danas postavljaju ministre, izvršnu i zakonodavnu vlast, da u policiji i dan danas sede oni koji su nas tukli i i da su mnogi čak i napredovali a da sam ja izgubio dragocenih 11 godina života.“
Sličnu ispovest kao što je ispovest blogera koji ponovo pakuje kofere čućete i od mnogih građna Srbije.
Tako kažu građani u Srbiji, a njihov predsednik Boris Tadić dao je ovakvu dijagnozu stanja u Srbiji 11 godina posle:
"Da je najveća tekovina promena od 5. oktobra 2000. to što su uspostavljene i učvršćene demokratske institucije, a da je najveći neuspeh to što nije promenjen sistem vrednosti.”
Vaš browser nepodržava HTML5
5. oktobar 2000.
Video: 5. oktobar 2000, autor Iva Martinović
Malo morgen politika
Da nije promenjen sistem vrednosti, potvrđuje i ono što se može čuti ovih dana u medijima. Retorika koja je preplavila medije u Srbiji u vezi sa dešavanjima na severu Kosova, neodoljvo je podsetila na predpetooktobarsku Srbiju. Zar ponovo balvani, zar ponovo ceo svet protiv nas, zar ponovo na svetskoj sceni „mi i Rusi“?
U tom okruženju nekako je ponovo medijski zablistao nekadašnji Miloševićev portparol, pa prošlogodišnji zvanično proglašeni najevropljanin, Tadićev potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić, čije je javne nastupe u poslednje vreme opozicioni lider Čedomir Jovanović nazvao „malo morgen“ politikom, aludirajući na aroganciju Miloševića u 90-im godinama.
Režiser Janko Baljak koji je u svojim dokumentarnim filmovima progovorio o najosetljivijim pre i postpetooktobarskim temama kaže da je frustrirajuće za učesnike petooktobarskih promena ono što se danas događa na srpskoj političkoj sceni.
„Sasvim je očigledno da Ivica Dačić preuzima inicijativu zahvaljujući pasivnom stanju vladajuće Demorkatske stranke predsednika Tadića. Čovek je prisutan svuda u medijima. Prošlogodišnji „Najevropljanin“ za samo godinu dana potpuno menja svoj kurs, pravi veliki zaokret koji Srbiju i čitavu demokratsku javnost koja je poverovala u mogućnost promena i približavanja Evropi, vraća korak unazad. Znao sam da će se, kad tad, pokazati pravo lice onih koji su vaspitani u tom ideološkom miljeu koji je završio u Haškom tribunalu“, ocenjuje Baljak.
Politička elita bez strategije
Profesorka sociologije Zagorka Golubović sumnja da SPS igra presudnu ulogu u tome što se danas u Srbiji događa, iako je svojevremeno imala rezervu prema nesrazmerno velikom kolaču koji je ova partija dobila u odnosu na broj glasova koje je imala na izborima.
"Ja sam prva bila protiv njihovog ulaska u Vladu i prva sam rekla Borisu Tadiću da je velike ustupke napravio SPS-u. Ja lično mislim da je Dačić jedini nešto napredovao i nešto se promenio. On je rekao da neće da vodi staru politiku“, smatra Zagorka Golubović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Inserti iz omnibus filma ¨Oktobar¨
Video: Inserti iz dugometražnog omnibus filma “Oktobar”
Problem Srbije nije jedna partija iz Miloševićevog vremena. Bilo bi lako pronalaženjem drugog manjinskog partnera odstraniti one koji podsećaju na 90-te, da je u Dačićevim socijalistima problem Srbije danas.
Politikolog Vladimir Pavićević skreće pažnju da kompletna politička elita zapravo nema ideje i da je to ključni problem Srbije danas.
"Ovih 11 godina mi nismo uspeli da približimo stavove koji se tiču nekih principa i vrednosti principima i vrendostima onih država za koje smo smatrali da treba da predstavljaju naše prirodno okruženje, neka vrsta saveznika. Došli smo u situaciju da je i dan danas, mali broj saveznika koje je Srbija imala 2000-te godine i to uglavnom medju akterima koji su irelevantni u medjunaordnoj zajednici za pitanja koja su važna za Srbiju, ostao isti. Nemamo veći broj saveznika i kod mene se javlja osećaj samoizolacije što me neverovatno podseća na period 90-ih iz kojih sam želeo što pre da odem. Ta politička elita je toliko siromašna u smislu ideja koje nudi da smo zapravo u Srbiji ovih prethodnih 10 godina došli u situaciju da nemamo priliku da pravimo neki dobar izbor. Već je politika nastavila da se vodi oko toga koji je izbor manje loš”, ocenjuje Vladimir Pavićević.
I Zagorka Golubović vidi problem Srbije u tome što politička elita, uključujući sve vladajuće partije, nema jasnu strategiju budućnosti Srbije, nema izgrađen novi sistem vrednosti koji odmiče Srbiju od Miloševićevog vremena, pa je stoga “vrlo teško reći kuda mi idemo i kako se ova zemlja danas zove.”
