Srbija je danas Međunarodnom sudu pravde u Hagu podnela tužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine.
Taj čin usledio je nakon što su oba hrvatska predsednička kandidata izjavila da neće, ako dođu na Pantovčak, povući hrvatsku tužbu za genocid koja je podneta Međunaordnom sudu pre 10 godina.
To nije jedini kamen spoticanja Srbije i suseda. Ipak, odnosi u regionu imaju i svoju drugu, bolju stranu, kada izmaknu iz ruku političara.
Iako i hrvatski i srpski pravni stručnjaci bez imalo ograde upozoravaju političare da je gubljenje vremena pokušaj da se na sudu dokaže ono što u mnogo tranpsparentnijem slučaju nije uspelo BiH za genocid u Srebrenici, kompromis nije postignut, pala je tužba na tužbu.
„Izričito mogu da kažem da ne mogu da dokažu i genocida nema, nema ni u odnosu Hrvata prema Srbima, ni Srba prema Hrvatima od 1991. do 1995. godine. Postupak će koštati nekoliko miliona evra,“ kaže profesor međunarodnog prava Radosav Stojanović.
“Nijedna od te dve tužbe ne može da uspe i to je potpuno jasno,” rekao je advokat Srđa Popović.
Poslednjih dana najviši zvaničnici u Beogradu od predsednika Srbije Borisa Tadića do šefa diplomatije robusnog Vuka Jeremića slali su signale o mogućem kompromisu, očekujući da će Hrvatska povući svoju tužbu koja je za Beograd opasna, objašnjava Popović.
“Ja mislim da je s druge strane ova kontratužba podneta da se spreči izvođenje dokaza koje bi se izvodilo u slučaju hrvatske tužbe i da je to jedan potez koji sada samo treba da omogući da se napravi neki kompromis i da se povuku obe tužbe. Ja mislim da zato Srbija tuži.”
Zagreb, odnosno odlazeći predsednik Stjepan Mesić, naljutio je Beograd i svojom najavljenom oproštajnom posetom Kosovu, što će biti prva predsednička poseta Prištini iz okruženja, sa teritorije bivše Jugoslavije.
DVA NIVOA
Živorad Kovačević, iskusni diplomata, čovek koji godinama uporno radi na pomirenju balkanskih država, je za RSE prokomnetarisao Mesićevu najavu posete Kosovu:
“Mislim da to nije bio dobar potez. Mislim da je to nepotrebno i kontraproduktivan potez u odnosu na stvaranje bolje atmosfere među zemljama. Tako da ja ne mogu reći zašto je to učinio.”
Dodatno je Beograd pogodio još jedan gest čvrtog prijateljstva hravatskog predsednika sa kosovskim vlastima, a to je titula počasnog građanina Prištine. Beograd to doživljava kao nepotrebnu provokaciju odlazećeg predsednika.
“Oni koji takve stvari rade, u stvari provociraju Srbiju, a ne žele dobre odnose sa Srbijom,” rekao je vice premijer Ivica Dačić.
Dva predsednika Boris Tadić i Stjepan Mesić nisu se sreli 2009-te iako je to bilo dogovoreno. Tomislav Jakić savetnik hrvatskog predsednika za RSE je rekao:
“Da je početkom ove godine bilo prilično čvrsto dogovoreno da predsednik Tadić dođe u maju u Zagreb i da predsednik Mesić negde u jesen uzvratno poseti Beograd. Nakon toga je predsednik Tadić prebacio datum svoje posete prebacio na jun, pa je onda prebacio na septembar, pa je u septembar otišao u Ljubljanu, ali ne u Zagreb.”
Pitali smo naše sagovornike kako ocenjuju odnose Srbije sa susedima. Jovan Bajford, profesor britanskog univerziteta, razdvaja poslovne i državne odnose.
“Jedan nivo je čisto nivo poslovne, ekonomske i finansijske saradnje na kom mislim da je situacija sve bolja. Ono što je, međutim, mnogo problematičnije su odnosi vezani za državnu politiku Srbije u region, a to se pre svega odnosi na odnos Srbije prema BiH i prema Kosovu.”
“Mislim da su malo pogoršani, mada ne mogu da razumem zbog čega,” kaže advokat Popović.
Šef srpske diplomatije Jeremić je za RSE dao ovakvu dijagnozu odnosa Srbije sa susedima:
“Srbija čini daleko više od bilo koga drugog da bi odnosi u regionu bili dobri. Srbija nijednim svojim gestom, nijednim svojim postupkom nije nanela štetu nijednom svom susedu, a susedi Srbiji jesu.”
DRUGA STRANA MEDALJE
Kosovo je bilo kamen spoticanja među susedima, ponekad na dramatičan način , ali problem koji je mnogo teži jeste BiH. Šta Srbija hoće, koji su njeni interesi u BIH?
“Jer to podsticanje te nesigurnosti, neizvesnosti u Bosni ono treba da bude neka kontrateža ovom priznavanju Kosova. Postoje tu neke vrlo široke fantazije da tu može da dođe do neke trampe - ako ovo bude konačno rešenje za Kosovo, zašto mi ne bismo mogli tako tražiti pravo na samoopredeljenje Srba u Bosni. Ja mislim da je to ta logika,” kaže Popović.
Nataša Kandić, direktoka Fonda za humanitarno pravo, procenjuje odnose u regionu sa stanovišta domaćih suđenja za ratne zločine i procesa suočavanja sa prošlošću:
“I moje glavno zapažanje je da u ovoj godini civilna društva u svim državama bivše Jugoslavije mogu da održe lekciju političkim institucijama i vlastima tj. ima više saradnje, čak i među onima koji su se videli kao pripadnici neprijateljskih grupa. Ono što je nekad bilo nezamislivo da udruženja porodica žrtava, veterani da je tu došlo do jedne regionalne komunikacije između nekih kategorija i do saradnje, a da nazaduje uspostavljanje preko potrebnih odnosa među državama. “
Ipak, deluje apsurdno da su odnosi sa susedima pogoršani u godini u kojoj je Srbija napravila najveći evropski iskorak - odblokiran je Prelazni sporazum, ukinute vize za evropske zemlje, predata kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji. Srećom, pa sve konce ne drže političari u svojim rukama.
Priča o odnosima Srbije sa susedima, ima i svoju drugu stranu.
Voz Sarajevo-Beograd i nazad krenuo je prvi put krajem ove godine.
Nešto pre toga, u Beogradu se posle 14 godina prvi put na sceni jednog pozorišta čuo albanski jezik. Doduše, predstava je stigla iz Skoplja, ali svejedno, to je bio regionalni događaj.
Nikada više ljudi iz Srbije nije putovalo u susedstvo , hrvatsko more opet je privlačna destinacija za domaće turiste, avioni su svakodnevno leteli na relaciji Pula Beograd, poleteli su i prema Dubrovniku.
Hrvatski hipermarketi se otvaraju u Beogradu, firme sve ubrzanije traže svoje mesto na tržistima suseda.
Ma koliko teško balkansko breme bilo, i ono iz prošlosti i ono koje se tiče buducnosti, put ka Evropi, kao zajednički cilj, mogao bi biti dovoljno jak motiv za harmonizovanje međusobnih odnosa.
Taj čin usledio je nakon što su oba hrvatska predsednička kandidata izjavila da neće, ako dođu na Pantovčak, povući hrvatsku tužbu za genocid koja je podneta Međunaordnom sudu pre 10 godina.
To nije jedini kamen spoticanja Srbije i suseda. Ipak, odnosi u regionu imaju i svoju drugu, bolju stranu, kada izmaknu iz ruku političara.
Iako i hrvatski i srpski pravni stručnjaci bez imalo ograde upozoravaju političare da je gubljenje vremena pokušaj da se na sudu dokaže ono što u mnogo tranpsparentnijem slučaju nije uspelo BiH za genocid u Srebrenici, kompromis nije postignut, pala je tužba na tužbu.
„Izričito mogu da kažem da ne mogu da dokažu i genocida nema, nema ni u odnosu Hrvata prema Srbima, ni Srba prema Hrvatima od 1991. do 1995. godine. Postupak će koštati nekoliko miliona evra,“ kaže profesor međunarodnog prava Radosav Stojanović.
“Nijedna od te dve tužbe ne može da uspe i to je potpuno jasno,” rekao je advokat Srđa Popović.
Poslednjih dana najviši zvaničnici u Beogradu od predsednika Srbije Borisa Tadića do šefa diplomatije robusnog Vuka Jeremića slali su signale o mogućem kompromisu, očekujući da će Hrvatska povući svoju tužbu koja je za Beograd opasna, objašnjava Popović.
“Ja mislim da je s druge strane ova kontratužba podneta da se spreči izvođenje dokaza koje bi se izvodilo u slučaju hrvatske tužbe i da je to jedan potez koji sada samo treba da omogući da se napravi neki kompromis i da se povuku obe tužbe. Ja mislim da zato Srbija tuži.”
Zagreb, odnosno odlazeći predsednik Stjepan Mesić, naljutio je Beograd i svojom najavljenom oproštajnom posetom Kosovu, što će biti prva predsednička poseta Prištini iz okruženja, sa teritorije bivše Jugoslavije.
DVA NIVOA
Živorad Kovačević, iskusni diplomata, čovek koji godinama uporno radi na pomirenju balkanskih država, je za RSE prokomnetarisao Mesićevu najavu posete Kosovu:
“Mislim da to nije bio dobar potez. Mislim da je to nepotrebno i kontraproduktivan potez u odnosu na stvaranje bolje atmosfere među zemljama. Tako da ja ne mogu reći zašto je to učinio.”
Dodatno je Beograd pogodio još jedan gest čvrtog prijateljstva hravatskog predsednika sa kosovskim vlastima, a to je titula počasnog građanina Prištine. Beograd to doživljava kao nepotrebnu provokaciju odlazećeg predsednika.
“Oni koji takve stvari rade, u stvari provociraju Srbiju, a ne žele dobre odnose sa Srbijom,” rekao je vice premijer Ivica Dačić.
Dva predsednika Boris Tadić i Stjepan Mesić nisu se sreli 2009-te iako je to bilo dogovoreno. Tomislav Jakić savetnik hrvatskog predsednika za RSE je rekao:
“Da je početkom ove godine bilo prilično čvrsto dogovoreno da predsednik Tadić dođe u maju u Zagreb i da predsednik Mesić negde u jesen uzvratno poseti Beograd. Nakon toga je predsednik Tadić prebacio datum svoje posete prebacio na jun, pa je onda prebacio na septembar, pa je u septembar otišao u Ljubljanu, ali ne u Zagreb.”
Pitali smo naše sagovornike kako ocenjuju odnose Srbije sa susedima. Jovan Bajford, profesor britanskog univerziteta, razdvaja poslovne i državne odnose.
“Jedan nivo je čisto nivo poslovne, ekonomske i finansijske saradnje na kom mislim da je situacija sve bolja. Ono što je, međutim, mnogo problematičnije su odnosi vezani za državnu politiku Srbije u region, a to se pre svega odnosi na odnos Srbije prema BiH i prema Kosovu.”
“Mislim da su malo pogoršani, mada ne mogu da razumem zbog čega,” kaže advokat Popović.
Šef srpske diplomatije Jeremić je za RSE dao ovakvu dijagnozu odnosa Srbije sa susedima:
“Srbija čini daleko više od bilo koga drugog da bi odnosi u regionu bili dobri. Srbija nijednim svojim gestom, nijednim svojim postupkom nije nanela štetu nijednom svom susedu, a susedi Srbiji jesu.”
DRUGA STRANA MEDALJE
Kosovo je bilo kamen spoticanja među susedima, ponekad na dramatičan način , ali problem koji je mnogo teži jeste BiH. Šta Srbija hoće, koji su njeni interesi u BIH?
“Jer to podsticanje te nesigurnosti, neizvesnosti u Bosni ono treba da bude neka kontrateža ovom priznavanju Kosova. Postoje tu neke vrlo široke fantazije da tu može da dođe do neke trampe - ako ovo bude konačno rešenje za Kosovo, zašto mi ne bismo mogli tako tražiti pravo na samoopredeljenje Srba u Bosni. Ja mislim da je to ta logika,” kaže Popović.
Nataša Kandić, direktoka Fonda za humanitarno pravo, procenjuje odnose u regionu sa stanovišta domaćih suđenja za ratne zločine i procesa suočavanja sa prošlošću:
“I moje glavno zapažanje je da u ovoj godini civilna društva u svim državama bivše Jugoslavije mogu da održe lekciju političkim institucijama i vlastima tj. ima više saradnje, čak i među onima koji su se videli kao pripadnici neprijateljskih grupa. Ono što je nekad bilo nezamislivo da udruženja porodica žrtava, veterani da je tu došlo do jedne regionalne komunikacije između nekih kategorija i do saradnje, a da nazaduje uspostavljanje preko potrebnih odnosa među državama. “
Ipak, deluje apsurdno da su odnosi sa susedima pogoršani u godini u kojoj je Srbija napravila najveći evropski iskorak - odblokiran je Prelazni sporazum, ukinute vize za evropske zemlje, predata kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji. Srećom, pa sve konce ne drže političari u svojim rukama.
Priča o odnosima Srbije sa susedima, ima i svoju drugu stranu.
Voz Sarajevo-Beograd i nazad krenuo je prvi put krajem ove godine.
Nešto pre toga, u Beogradu se posle 14 godina prvi put na sceni jednog pozorišta čuo albanski jezik. Doduše, predstava je stigla iz Skoplja, ali svejedno, to je bio regionalni događaj.
Nikada više ljudi iz Srbije nije putovalo u susedstvo , hrvatsko more opet je privlačna destinacija za domaće turiste, avioni su svakodnevno leteli na relaciji Pula Beograd, poleteli su i prema Dubrovniku.
Hrvatski hipermarketi se otvaraju u Beogradu, firme sve ubrzanije traže svoje mesto na tržistima suseda.
Ma koliko teško balkansko breme bilo, i ono iz prošlosti i ono koje se tiče buducnosti, put ka Evropi, kao zajednički cilj, mogao bi biti dovoljno jak motiv za harmonizovanje međusobnih odnosa.