(Video: Beograd, 10. oktobar 2010, autor Iva Martinović)
Srbija je ipak imala predstavnika na dodeli Nobelove nagrade za mir. Beograd je pronašao solomonsko rešenje. Kad već ide u Oslo zaštitnik građana Saša Janković mogao bi tamo i da predstavlja Srbiju.
Za razliku od zaštitnika grđana koji je odlučio da ode u Oslo kada je shvatio da Beograd neće promeniti svoju odluku o bojkotu dodele nagrade, ceremoniji nije prisustvovao ambasador Srbije u Norveškoj u skladu sa ranije donetom odlukom Ministarstva spoljnih poslova.
Janković je iz Osla poručio da je tamo predstavljao građane a ne Vladu i premijera.
“S obzirom da do Osla treba stići i da je prilično nemoguće to bilo izvesti zamoljen sam da kada već idem tamo prensem i lične čestitke predsdnika naše vlade dobitniku Nobelove nagrade”, rekao je Janković uoči polaska.
Iako su prvobitno mediji objavili da će zaštitnik građana u Oslu predstavljati i premijera Mirko Cvetković sada objašnjava da odluka da podrži zaštitnika građana Srbije Sašu Jankovića da prisustvuje uručenju Nobelove nagrade za mir, nije bila taktička, već da je to bila samo podrška ombudsmanu koji je želeo da prisustvuje tom značajnom događaju.
"Ombudsman je želeo da prisustvuje tom događaju, ali nije imao mogućnosti da to organizuje i tražio je moju podršku, a ja sam je sa zadovoljstvom pružio", kazao je premijer.
Ipak i ovakva odluka premijera je pozdravljena od šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Vensana Dežera.
„Mogu da izrazim zadovoljstvo i da pozdravim odluku Vlade Srbije da je na tom važnom događaju u Oslu, predstavlja osoba koja se u Srbiji svakodnevno bavi zaštitom ljudskih prava“, rekao je Dežer.
Jeremiću porastao rejting
U zemlji pre svega od onih koji su žestoko digli svoj glas protiv odluke bojkota Nobelove nagrade za mir i dalje stižu kritike.
Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i profesor međunarodnog prava kaže da je lepo što se ombudsman setio i otišao ali da je ombudsman nezavisni organ.
“I ombudsman ne može da bude doveden u položaj da predstavlja državu”, kaže on.
Dešavanja oko ceremonije dodele Nobelove agrade za mir, kao iu slučaju sa rezolucijom o Kosovu podnetoj UN, pokazuju ozbiljnu konfuziju u srpskoj spoljnoj politici za šta neko treba da snosi odgovornost, kaže Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
“To je u ovom slučaju formalno gledano ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. To znači da bi on trebalo da podnese ostavku”, navodi ona.
Krivica je kako za predavanje rezolucije UN o Kosovu iza leđa Briselu i sada oko Nobelove nagrade u javnosti shvaćena kao isključivo Jeremićeva.
No, da li je moguće, s obzirom na političku težinu koju predsednik države ima, i na činjenicu da praktično on donosi skoro sve odluke u zemlji, da odluka o bojkotu Nobelove nagrade za mir bude doneta bez znanja i saglasnosti Borisa Tadića.
Žarko Korać, lider SDU i poslanik kaže da kod ovakvih odluka predsednik države mora biti bar indirektno konsultovan.
“Meni je dosta dugo izgledalo da je došlo do nekakve podele uloga između ministra Jeremića i predsednika Tadića u smislu dobar policajac – loš policajac. Ali paradoksalno, to je diglo Vuku Jeremiću rejting. I sva istraživanja su do skora pokazivala da je Jeremić jedna od najpopularnijih ličnosti u Srbiji. Boris Tadić sada ima ozbiljan problem jer mu Vuk Jeremić postaje smetnja u svojim odnosima sa EU a istovremeno on je najpopularnija ličnost u njegovom okruženju tako da je Tadić sam proizveo problem koji sada ne može da reši”, kaže Korać.
“Od početka 2008. odbili smo da podržimo osudu kršenja ljudskih prava u Darfuru, koliko mi je poznato Sudan ne zida nikakav most u Beogradu i nije nam dao nikave pare, odbili smo da osudimo kršenja ljudskih prava u Belorusiji, možda zbog trolejbusa koje je Beogerad kupio iz Belorusije, nismo osudili ni kršenja ljudskih prava u Zimbabveu i Iranu”, podseća profesor Dimitrijević.
I dok je Socijaldemokratska unija povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ministru Vuku Jeremiću predala specijalnu Plaketu za zapažene rezultate postignute u borbi protiv ljudskih prava, prestižna nagrada za ljudska prava i demokratiju, danskog Fonda “Poul Lauritzen”, /Pol Loricen/ ove godine prvi put je uručena na adrese u Srbiji, dvojici bivših Otporaša Srđi Popoviću i Slobodanu Đinoviću.
Srđa Popović, dobitnik nagrade koja je svojevremno dodeljena i Dalaj lami iz Danske, ipak je ohrabren reakcijama javnosti u zemlji.
“Mislim da je dobro što su nevaldine organizacije i nezavisni mediji reagovali na ovaj način, mislim da to pokazuje da smo od 5. oktobra prošli dugačak put prema demokratiji u Srbiji. Demokratija podrazumeva i političke posledice za političke aktere koji se ponašaju na određen način”, zaključuje Popović.
Srbija je ipak imala predstavnika na dodeli Nobelove nagrade za mir. Beograd je pronašao solomonsko rešenje. Kad već ide u Oslo zaštitnik građana Saša Janković mogao bi tamo i da predstavlja Srbiju.
Za razliku od zaštitnika grđana koji je odlučio da ode u Oslo kada je shvatio da Beograd neće promeniti svoju odluku o bojkotu dodele nagrade, ceremoniji nije prisustvovao ambasador Srbije u Norveškoj u skladu sa ranije donetom odlukom Ministarstva spoljnih poslova.
Janković je iz Osla poručio da je tamo predstavljao građane a ne Vladu i premijera.
“S obzirom da do Osla treba stići i da je prilično nemoguće to bilo izvesti zamoljen sam da kada već idem tamo prensem i lične čestitke predsdnika naše vlade dobitniku Nobelove nagrade”, rekao je Janković uoči polaska.
Iako su prvobitno mediji objavili da će zaštitnik građana u Oslu predstavljati i premijera Mirko Cvetković sada objašnjava da odluka da podrži zaštitnika građana Srbije Sašu Jankovića da prisustvuje uručenju Nobelove nagrade za mir, nije bila taktička, već da je to bila samo podrška ombudsmanu koji je želeo da prisustvuje tom značajnom događaju.
"Ombudsman je želeo da prisustvuje tom događaju, ali nije imao mogućnosti da to organizuje i tražio je moju podršku, a ja sam je sa zadovoljstvom pružio", kazao je premijer.
Ipak i ovakva odluka premijera je pozdravljena od šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Vensana Dežera.
„Mogu da izrazim zadovoljstvo i da pozdravim odluku Vlade Srbije da je na tom važnom događaju u Oslu, predstavlja osoba koja se u Srbiji svakodnevno bavi zaštitom ljudskih prava“, rekao je Dežer.
Jeremiću porastao rejting
U zemlji pre svega od onih koji su žestoko digli svoj glas protiv odluke bojkota Nobelove nagrade za mir i dalje stižu kritike.
Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i profesor međunarodnog prava kaže da je lepo što se ombudsman setio i otišao ali da je ombudsman nezavisni organ.
“I ombudsman ne može da bude doveden u položaj da predstavlja državu”, kaže on.
Dešavanja oko ceremonije dodele Nobelove agrade za mir, kao i
Dešavanja oko ceremonije dodele Nobelove agrade za mir, kao i u slučaju sa rezolucijom o Kosovu podnetoj UN, pokazuju ozbiljnu konfuziju u srpskoj spoljnoj politici, ocenjuje Sonja Biserko.
“To je u ovom slučaju formalno gledano ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. To znači da bi on trebalo da podnese ostavku”, navodi ona.
Krivica je kako za predavanje rezolucije UN o Kosovu iza leđa Briselu i sada oko Nobelove nagrade u javnosti shvaćena kao isključivo Jeremićeva.
No, da li je moguće, s obzirom na političku težinu koju predsednik države ima, i na činjenicu da praktično on donosi skoro sve odluke u zemlji, da odluka o bojkotu Nobelove nagrade za mir bude doneta bez znanja i saglasnosti Borisa Tadića.
Žarko Korać, lider SDU i poslanik kaže da kod ovakvih odluka predsednik države mora biti bar indirektno konsultovan.
“Meni je dosta dugo izgledalo da je došlo do nekakve podele uloga između ministra Jeremića i predsednika Tadića u smislu dobar policajac – loš policajac. Ali paradoksalno, to je diglo Vuku Jeremiću rejting. I sva istraživanja su do skora pokazivala da je Jeremić jedna od najpopularnijih ličnosti u Srbiji. Boris Tadić sada ima ozbiljan problem jer mu Vuk Jeremić postaje smetnja u svojim odnosima sa EU a istovremeno on je najpopularnija ličnost u njegovom okruženju tako da je Tadić sam proizveo problem koji sada ne može da reši”, kaže Korać.
Dodjela Nobelove nagrade protekla bez dobitnika Liu Ksiaboa, Oslo, 10. decembar 2010
Nobelova nagrada za mir nije prvi primer da država Srbija nije pokazala poštovanje prema ljudskim pravima. 2005. nije imala predstavnika na 60. godišnjici oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic u Poljskoj.
“Od početka 2008. odbili smo da podržimo osudu kršenja ljudskih prava u Darfuru, koliko mi je poznato Sudan ne zida nikakav most u Beogradu i nije nam dao nikave pare, odbili smo da osudimo kršenja ljudskih prava u Belorusiji, možda zbog trolejbusa koje je Beogerad kupio iz Belorusije, nismo osudili ni kršenja ljudskih prava u Zimbabveu i Iranu”, podseća profesor Dimitrijević.
I dok je Socijaldemokratska unija povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ministru Vuku Jeremiću predala specijalnu Plaketu za zapažene rezultate postignute u borbi protiv ljudskih prava, prestižna nagrada za ljudska prava i demokratiju, danskog Fonda “Poul Lauritzen”, /Pol Loricen/ ove godine prvi put je uručena na adrese u Srbiji, dvojici bivših Otporaša Srđi Popoviću i Slobodanu Đinoviću.
Srđa Popović, dobitnik nagrade koja je svojevremno dodeljena i Dalaj lami iz Danske, ipak je ohrabren reakcijama javnosti u zemlji.
“Mislim da je dobro što su nevaldine organizacije i nezavisni mediji reagovali na ovaj način, mislim da to pokazuje da smo od 5. oktobra prošli dugačak put prema demokratiji u Srbiji. Demokratija podrazumeva i političke posledice za političke aktere koji se ponašaju na određen način”, zaključuje Popović.