Koje su moguće diplomatske posledice?

Natpis na zgradi Ambasade SAD u Beogradu nakon napada 21. februara

Osude iz Saveta bezbednosti i EU, kao i činjenice da srpske vlasti nisu adekvatno zaštitile diplomatske misije ni nakon napada na pojedine ambasade 17. februara, otvaraju pitanje kakve bi mogle da budu diplomatske konsekvence.

Članice Saveta bezbednosti UN najoštrije osuđuju napade rulje na ambasade u Beogradu u kojima su oštećene ambasade i osoblje ugroženo", navedeno je u saopštenju Saveta bezbednosti UN. Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana osudio je nasilje u Beogradu, ali i poručio da Evropska unija i dalje želi da potpiše politički sporazum sa Srbijom usvojen pre mesec dana.

"Smatram da nasilje ne može bilo gde voditi, i zato smo još jednom pozvali sve strane da se ponašaju odgovorno", rekao je Solana.

Istovremeno, SAD su zvanično protestvovale kod Vlade Srbije, a američki podsekretar Nikolas Berns jasno je stavio do znanja ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću da će smatrati srpsku Vladu i lično odgovornom za bezbednost i dobrobit osoblja ambasade. Član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije Jelica Minić u izjavi za naš program kaže da veruje da za sada neće biti nekih drastičnih mera prema Srbiji, uprkos lošoj slici koja je otišla u svet:

"Ne verujem da će biti drastičnih mera uzvraćanja ukoliko se to ne nastavi, ali ukoliko se ovakvi oblici izražavanja nezadovoljstva budu nastavili, onda je moguće očekivati i neke oštrije poteze. Mislim da se, ukoliko ostane na ovome, neće ići na neke drastične mere prema vlastima u Srbiji."

Istovremeno, član Foruma za međunarodne odnose i višegodišnji diplomata Simeon Pobulić ističe da je osuda Saveta bezbednosti potpuno očekivana jer su napadi na ambasade nedopustivi bilo gde u svetu i napominje da je sadržaj saopštenja Saveta bezbednosti uravnotežen:

"Ovo jeste opomena, ali je to opomena za buduće situacije, da se to ne ponovi. Dakle, ako bi se ponovilo efekat te izjave bi bio zaista težak za našu zemlju."

Učinjeni su ozbiljni propusti u zaštiti diplomatskih predstavništava u Beogradu budući da je reč o eksteritorijalnom mestu koje je zemlja domaćin dužna da štiti što u ovom slučaju apsolutno nije učinjeno, ističe u izjavi za naš program bivši ambasador SR Jugoslavije u Hrvatskoj Milan Simurdić:

"S druge strane, diplomate koje rade u stranoj državi moraju voditi računa o nepovredivosti svog prostora, dostojanstvu i o normalnim uslovima bezbednosti i zaštite svog osoblja. Došli smo zaista u jednu situaciju koja apsolutno nije dobra, ali da li su posledice u svetskoj javnosti loše za Srbiju, oko toga, nažalost, nemam dilema."

A pre nego što je Savet bezbednosti UN jasno osudio nasilje huligana u Beogradu savetnik premijera Srbije Branislav Ristivojević reagujući na zahtev američkog ambasadora u UN da Savet bezbednosti razmotri pitanje povrede međunarodnog prava zbog napada na američku ambasadu izneo je ovakav stav:

"Mora se dopuniti pitanje najgrubljeg kršenja međunarodnog prava, učinjenog od strane SAD koje su protivno Povelji UN i važećoj Rezoluciji 1244 priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. SAD, a ne Srbija, brutalno krše međunarodno pravo i to je pravo pitanje kojim treba da se bavi Savet bezbednosti UN."

Uprkos nekontolisanom nasilju i napadima na više ambasada Simeon Pobulić ne očekuje da bi moglo doći do dramatičnog pogoršanja odnosa ili povlačenja ambasadora iz Srbije jer, kako kaže, to u ovom trenutku nikome ne bi koristilo:

"Ne verujem zbog toga što je sada stabilnost Srbije, a i Balkana u izvesnoj meri, u jednoj veoma delikatnoj situaciji – svi će se truditi da se situacija smiri i dovede u red. Naravno, niko neće prihvatiti da se ambasade spaljuju i to se nigde ne prihvata."

Nekadašnji ambasador SR Jugoslavije u Hrvatskoj Milan Simurdić zaključuje da svaka država zadržava pravo da reaguje u skladu sa štetom koja joj je pričinjena, a na pitanje da li je moguće da zemlje čije su ambasade napadnute povuku ambasadore ovako odgovara:

"To ne mogu isključiti, to bi svakako bilo loše. Srbiji u ovom momentu ne treba prekid komunikacije sa svetom, ali svako gleda da zaštiti svoje interese. Ukoliko su interesi ugroženi, ukoliko se želi poslati poruka da je nešto neprihvatljivo za jednu državu, onda me to ne bi začudilo. Naša javnost bi trebala da zamisli kako bi izgledalo da se nešto dogodilo sa našim diplomatskim predstavništima u inostranstvu."

Podsećamo, nakon demonstracija protiv nezavisnosti Kosova u Beogradu, grupa huligana zapalila je američku ambasadu u kojoj je pronađeno i ugljenisano telo zaasad neidentifikovane osobe, demolirala ambasade Hrvatske i Nemačke i kamenovala ambasade Turske, Belgije i Velike Britanije.