Grupa od 200 javnih ličnosti zatražila je danas raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO savez, pretpostavljajući da bi u ovom trenutku odgovor građana bio - "Ne".
Među potpisnicima Proglasa o izjašnjavanju su književnik Matija Bećković, političar Vojislav Koštunica, reditelj Emir Kusturica i mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije. Zvanično, Srbija je vojno neutralna zemlja, ali u javnosti i dalje postoji velika podeljenost o eventualnom članstvu u Sevarnoatlantskoj alijansi.
„Postoji bojazan da bi država Srbija odluku o članstvu u NATO savezu mogla da donese bez glasa naroda, praktično „iza leđa građana“, i zato je najbolje rešenje da se o tom pitanju uskoro raspiše referendum”, stoji u zahtevu 200 javnih ličnosti.
Profesor Svetozar Stojanović, jedan od potpisnika, izjavio je da bi neposredno odlučivanje bilo prava demokratska mera kojom bi trebalo proveriti raspoloženje građana prema NATO.
"Veoma me čudi kada ljudi sa zvaničnih pozicija daju izjave koje nisu u saglasnosti sa Rezolucijom o vojnoj neutralnosti. Oni izazivaju zabunu u javnosti i potrebno je da se ta zabuna otkloni i da se stvari potpuno raščiste. Ja očekujem negativan odgovor, znači da narod neće u NATO", smatra Stojanović.
Srpski parlament 26. decembra 2007. jednoglasno je usvojio Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, a od kraja 2006. Srbije je u NATO programu Partnerstvo za mir. Po istraživanju nevladine organizacije Atlantski savet, u ovom trenutku u Srbiji ima između 25 i 27 odsto čvrstih pristalica članstva u NATO, dok je skoro 40 odsto ni "Za" ni "Protiv".
Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, rekao je za naš program da je referendum o pitanju članstva u NATO svakako potreban, ali da njegovo pokretanje u ovom trenutku ne bi imalo svrhu i objektivan rezultat.
"Zato što su na sceni negativne ocene o ulasku u NATO. Niko ne daje argumente zašto bi trebalo ući u taj savez, tako da su naši ljudi nepripremljeni za takav referendum. Otuda i očigledna inicijativa ove grupe da sada iskoristi to negativno raspoloženje. Niti nas je ko pozvao u NATO, niti ko iz države Srbije daje signale da treba da se uđe u NATO", kaže Živulović.
Prema srpskom ustavu, za raspisivanje referenduma potrebni su potpisi 100.000 građana. Književnik Matija Bećković smatra da postoje jaki razlozi da Srbija ostane vojno neutralna, i da je jedan od njih NATO bombardovanje 1999. godine.
"Preko tog razloga srpski narod ne može preći, a da ne pređe preko svog pamćenja i svog dostojanstva. Što bi kazali, koga su zmije ujedale on se i guštera pribojava. Uz to, Srbija je više puta objavila da nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo. A to znači i da nikada neće ući u NATO. Nezavisno Kosovo je delo NATO alijanse koja je tu lažnu državu stvorila. Ulaskom u NATO Srbija bi jednovremeno priznala nezavisnost Kosova", objašnjava Bećković.
NEKVALITETNI ARGUMENTI
Sa druge strane, Vladan Živulović kaže da je sa bezbednosno-političkog aspekta u velikom interesu Srbije da uđe u NATO.
"Za automatsko priznavanje Kosova, to ne znam… A to što su nas NATO zemlje bombardovale? Pa 70 odsto građana Srbije hoće da uđe u Evropsku uniju iz koje nas je bombardovalo 19 zemalja. Podsećam da su nas i Nemci bombardovali u Drugom svetskom ratu pa smo posle deset godina tamo pohrlili u gastarbajtere, i dan danas imamo normalne odnose sa Nemačkom. Ne vidim otkud sada otpor, jer život ide dalje, naravno", kaže Živulović.
Odluka o članstvu u Severnoatlantskoj alijansi može biti doneta bez izjašnjavanja građana ali, kaže za naš program Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, javna rasprava i, što da ne, referendum o tome jesu pravi put.
"Problem u Srbiji je što smo zahvaljujući odluci da se o ulasku u NATO ne priča, dobili jaku kampanju protiv ulaska u taj savez koja je prepuna netačnosti i nekvalitetnih argumenata. A stanje u kom se ćuti i od strane onih koji su za ulazak u NATO dovelo je do toga da u javnosti nemamo dobru kampanju "Za". Tako da mislim da će ova inicijativa, na kraju krajeva, bar naterati one koji jesu za NATO da budu jasni, glasni i da skupe hrabrosti da kažu adekvatne argumente zašto su za ulazak Srbije u NATO", kaže Milić.
Među zagovornicima referenduma o članstvu Srbije u NATO su i akademici Dobrica Ćosić i Kosta Čavoški, kao i političari Dušan Mihajlović, Milorad Vučelić i Marko Jakšić. Jelena Milić podseća na jedan detalj:
"Ista ta grupa koja sada traži referendum za ulazak u NATO, na mala vrata i bez ikakve javne rasprave, uvela je odlukom parlamenta vojnu neutralnost Srbije."
Bilo kako bilo, zaključuje Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, Srbija će za koju godinu sigurno biti stavljena pred izbor – članstvo u NATO alijansi ili ne.
"Ta neminovnost biće nam upućena u trenutku kada budemo počeli ozbiljno da ispunjavamo uslove za članstvo u Evropskoj uniji. Tada će država morati da izvuče ispod tepiha priču o NATO i da krene u ozbiljnu raspravu šta mi to stvarno želimo."
Potpisnici zahteva za referendum o NATO su i operska primadona Jadranka Jovanović, muzičar Bora Đorđević, pisci Momo Kapor i Dušan Kovačević, kao i glumci Tanasije Uzunović, Ljiljana Blagojević i Petar Kralj.
