Da li je strah od grčkog scenarija naveo Narodnu banku Srbije da okvir za maksimalno kreditno zaduženje građana podigne uz obavezno učešće od 30 za devizno, odnosno 20 odsto za dinarsko zaduženje.
Iako niska zaposlenost i i mala prosečna zarada svrstavaju Srbiju među najmanje zaduženu u regionu, ni to nije dovoljno da centralna banka ne podigne stepen opreza.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić uverava da je mera o povećanju učešća za stambene kredite preventivna, te da koristi građanima.
„Prevelika zaduženost građana nije samo idividualni problem građanina koji se prekomernno zadužuje. To postaje posle problem banke koja ima problematičan kredit koji nemože da se naplati. Svaki građanin koji preuzima suviše visok rizik odnosno kredit u odnosu na nivo garancija koje za taj kredit pruža, zapravo u očima banke predstavlja rizičnijeg dužnika i sledeći korak-rizičniji dužnik po pravilu mora da plati veću kamatnu stopu. Mi verujemo da je ova mera ne samo relatiovno blaga nego i potpuno normalna”, uveren je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Rasprava o obaveznom povećanom učešću građana u kreditnoj zaduženosti rasplamsala je na trenutak neslaganje Narodne banke i Vlade Srbije.
Kada je video da nema kuda i da je u predizbornoj godini i da nije zgodno zameriti se nezavisnoj bankarskoj instituciji, premijer Mirko Cvetković sprema se da građanima ponudi subvenciju od 15 odsto i i to pod sledećim uslovima:
„Odnos između NBS i Vlade su vrlo odlični. Banka radi svoj posao, Vlada radi svoj posao. Subvencionisani krediti su predviđeni za jedan veoma široki sloj građana, odnosno čija je plata manja od 120 hiljada dinara. Svi moji ministri po tom kriterujumu bi mogli da dobiju subvencionisane kredite.Treća stvar je da iznos kredita ne bude veći od 100.000 evra jer je to takođe visoka cifra“, objašnjava premijer Mirko Cvetković.
Banke ne žele da komentarišu najnoviju meru Narodne banke, ali se među 30-tak banaka koje deluju u Srbiji može čuti da će mere sigurno smanjiti kreditnu aktivnosti garđana.
Još uvek nije jasno kojim mehanizmima će centralna banka privoleti poslovne banke da primene rešenja kojima će, narodski rečeno, morati da „seku granu na kojoj sede“.
Restriktivna mera
Građani i dalje misle da su krediti preskupi ali da će najnovija mera potpuno zaustaviti kreditnu aktivnost:
“To nije u funkciji povećanja, uzimanja kredita. Ja mislim da će dosta zakočiti tu aktivnost, posebno u sektoru stanogradnje”, kaže čovek srednjih godina.
Međutim, drugi anketirani je uveren da će kreditno ograničenje pomoći građanima.
„Mislim da hoće. To će uticati na bolji plasman novca, jer je ljudima potrebno da imaju sredstava”, kaže optimistično Beograđanin.
“Nisam pristalica bilo kakvog kredita, jer smatram da smo previše zaduženi. Treba da se udenemo da ono što zaradimo možemo isključivo i da trošimo”, kaže jedna žena.
“To je sasvim restriktivan mera. Pa ko može da obezbedi 20-30 odsto učešća za kredit za automobile ili stan.To će apsolutno umanjiti potrošnju”, rezignirano kaže sredovečni beograđanin.
„Jako je mali broj klijenata inače koji stanove kupuju na kredit. Mi u suštini „živ novac” ulažemo u rešavanje svog stambenog problema”, kaže Beograđanin.
Smanjenje kreditne aktivnosti banaka
Prva i najglasnija kritika odluka Narodne banke Srbije stigle su iz sektora stanogradnje, gde tvrde da će se zaustaviti prodaja stanova.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić tvrdi da će najnovija mera značajno umanjiti broj građana koji će biti kreditno sposobni, odnosno neće
moći da se zadužuju:
“To će svakako uticati na smanjenu kreditnu aktivnost banaka i po drugom osnovu, zato što rastuća nezaposlenost čini sve manje veći broj klijenata kreditno nesposobnim. Banke proverom podataka kod kreditnog biroa su u situaciji da konstatuju da se taj krug kreditno sposobnih klijenata sužava. Ovo će uticati još dodatno naročito kod stambenih kredita, broj klijenata koji će moći da aplicira za kredit zaista, zaista sužen”, naglašava profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
Srbija ima zaduženost po zaposlenom oko 2.000 evra, što je skoro tri puta manje od Crne Gore i Bosne i Hercegovine i čak pet puta manje od Hrvatske.
Najveću opasnost za budući period predstavlja značajna neuravnoteženost rasta kreditne zaduženosti i rasta prosečnih zarada, upozoravaju stručnjaci.
Možda je ova mera Narodne banke posledica nepredvidljivih okolnosti, nepovernja i nesigurnosti u odnosima građanin- banka –država.
Iako niska zaposlenost i i mala prosečna zarada svrstavaju Srbiju među najmanje zaduženu u regionu, ni to nije dovoljno da centralna banka ne podigne stepen opreza.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić uverava da je mera o povećanju učešća za stambene kredite preventivna, te da koristi građanima.
„Prevelika zaduženost građana nije samo idividualni problem građanina koji se prekomernno zadužuje. To postaje posle problem banke koja ima problematičan kredit koji nemože da se naplati. Svaki građanin koji preuzima suviše visok rizik odnosno kredit u odnosu na nivo garancija koje za taj kredit pruža, zapravo u očima banke predstavlja rizičnijeg dužnika i sledeći korak-rizičniji dužnik po pravilu mora da plati veću kamatnu stopu. Mi verujemo da je ova mera ne samo relatiovno blaga nego i potpuno normalna”, uveren je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
"Subvencionisani krediti su predviđeni za jedan veoma široki sloj građana, odnosno čija je plata manja od 120 hiljada dinara", najavio je premijer Cvetković.
Rasprava o obaveznom povećanom učešću građana u kreditnoj zaduženosti rasplamsala je na trenutak neslaganje Narodne banke i Vlade Srbije.
Kada je video da nema kuda i da je u predizbornoj godini i da nije zgodno zameriti se nezavisnoj bankarskoj instituciji, premijer Mirko Cvetković sprema se da građanima ponudi subvenciju od 15 odsto i i to pod sledećim uslovima:
„Odnos između NBS i Vlade su vrlo odlični. Banka radi svoj posao, Vlada radi svoj posao. Subvencionisani krediti su predviđeni za jedan veoma široki sloj građana, odnosno čija je plata manja od 120 hiljada dinara. Svi moji ministri po tom kriterujumu bi mogli da dobiju subvencionisane kredite.Treća stvar je da iznos kredita ne bude veći od 100.000 evra jer je to takođe visoka cifra“, objašnjava premijer Mirko Cvetković.
Banke ne žele da komentarišu najnoviju meru Narodne banke, ali se među 30-tak banaka koje deluju u Srbiji može čuti da će mere sigurno smanjiti kreditnu aktivnosti garđana.
Još uvek nije jasno kojim mehanizmima će centralna banka privoleti poslovne banke da primene rešenja kojima će, narodski rečeno, morati da „seku granu na kojoj sede“.
Restriktivna mera
Građani i dalje misle da su krediti preskupi ali da će najnovija mera potpuno zaustaviti kreditnu aktivnost:
“To nije u funkciji povećanja, uzimanja kredita. Ja mislim da će dosta zakočiti tu aktivnost, posebno u sektoru stanogradnje”, kaže čovek srednjih godina.
Međutim, drugi anketirani je uveren da će kreditno ograničenje pomoći građanima.
„Mislim da hoće. To će uticati na bolji plasman novca, jer je ljudima potrebno da imaju sredstava”, kaže optimistično Beograđanin.
“Nisam pristalica bilo kakvog kredita, jer smatram da smo previše zaduženi. Treba da se udenemo da ono što zaradimo možemo isključivo i da trošimo”, kaže jedna žena.
“To je sasvim restriktivan mera. Pa ko može da obezbedi 20-30 odsto učešća za kredit za automobile ili stan.To će apsolutno umanjiti potrošnju”, rezignirano kaže sredovečni beograđanin.
„Jako je mali broj klijenata inače koji stanove kupuju na kredit. Mi u suštini „živ novac” ulažemo u rešavanje svog stambenog problema”, kaže Beograđanin.
Smanjenje kreditne aktivnosti banaka
Prva i najglasnija kritika odluka Narodne banke Srbije stigle su iz sektora stanogradnje, gde tvrde da će se zaustaviti prodaja stanova.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić tvrdi da će najnovija mera značajno umanjiti broj građana koji će biti kreditno sposobni, odnosno neće
"Ovo će uticati još dodatno naročito kod stambenih kredita, broj klijenata koji će moći da aplicira za kredit zaista, zaista sužen”, naglašava profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
moći da se zadužuju:
“To će svakako uticati na smanjenu kreditnu aktivnost banaka i po drugom osnovu, zato što rastuća nezaposlenost čini sve manje veći broj klijenata kreditno nesposobnim. Banke proverom podataka kod kreditnog biroa su u situaciji da konstatuju da se taj krug kreditno sposobnih klijenata sužava. Ovo će uticati još dodatno naročito kod stambenih kredita, broj klijenata koji će moći da aplicira za kredit zaista, zaista sužen”, naglašava profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
Srbija ima zaduženost po zaposlenom oko 2.000 evra, što je skoro tri puta manje od Crne Gore i Bosne i Hercegovine i čak pet puta manje od Hrvatske.
Najveću opasnost za budući period predstavlja značajna neuravnoteženost rasta kreditne zaduženosti i rasta prosečnih zarada, upozoravaju stručnjaci.
Možda je ova mera Narodne banke posledica nepredvidljivih okolnosti, nepovernja i nesigurnosti u odnosima građanin- banka –država.