Savet ministara spoljnih poslova 27 zemalja članica Evropske unije, počeo je u ponedeljak zasedanje, na kome će se, pored ostalog, razgovarati o statusu kandidata Srbije.
Da li je nakon postizanja sporazuma o prelazima na severu Kosova i uklanjanje jedne barikade, realno očekivati da ministri inostranih poslova EU preporuče Savetu Evrope da 9. decembra da zeleno svetlo Srbiji za kandidaturu Srbije u EU ili je ta šansa prokockana?
Izveštač RSE iz Brisela Rikard Jozviak kaže da je odluka i dalje neizvesna, ali da je dogovor sa Prištinom o prelazima, uvećao šanse Srbije.
“Ambasadori EU smatraju da su šanse 50-50 odsto. Praktično, sve zavisi od toga da li je Nemacka uverena da će ovaj sporazum o graničnim prelazima od petka biti
Dodajmo i još jednu informaciju iz Brisela koja potvrđuje da se za sada ništa ne zna, dakle da Nemačka još odmerava šta će učiniti. Berlin će stav o statusu kadnidata za Srbiju doneti kad prouči sporazum Beograda i Prištine o prelazima, izjavio je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Verner Hojer u Briselu.
Dok odluka ne bude saopštena, ostaje dobro obaveštenim izvorima da daju svoje prognoze. Ovog su puta naši inostrani sagovornici oprezni.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju koji je prošle nedelje potpisao apel da se Srbiji pruži šansa za kandidaturu jer je to važno za ceo region, kaže da je sve neizvesno i pored postignutog sporazuma o prelazima u poslednji čas.
“To jeste korak, ali je pitanje da li je dovoljan i da li je pravovremen”, kazao je on.
Kacin dalje kaže da se sada govori o postignutom sporazumu, a da se ignoriše šta nije postignuto.
“Nije završen drugi deo, o međunarodnoj integraciji odnosno sudelovanju Kosova nije završeno”, kaže Kacin i dodaje da je “sve dok nema negativnog odgovora, sve moguće”.
Prelec: Konsoliduje se mišljenje da se pričeka do marta
Srbija je svojom pogrešnom politikom prema Kosovu razgnevila dobar deo EU, kaže Marko Prelec, direktor Projekta za Balkan Međunarodne krizne grupe. Na pitanje da li je dovoljno to što je urađeno u poslednji čas, on odgovara:
“Mislim da nije dovoljno. Čini mi se da se konsoliduje mišljenje da treba sačekati do sledećeg sastanka saveta Evrope u martu iduće godine. A ako bi se digle barikade, to bi možda bilo dovoljno", kaže Prelec i dodaje da mu je teško da zamisli da se tako nešto desi.
Postavlja se pitanje zašto je Srbija u situaciji da u poslednjim satima pred odluku nešto učini kako bi dobila zeleno svetlo za kandidaturu.
“Mislim da je osnova svega u strategiji Vlade u Beogradu da takoreći mrcvari Kosovo već par godina. Veliki broj evropskih zemalja je zbog toga izgubio strpljenje. Koliko sam ja shvatio, strategija Beograda je bila naterati Prištinu, ne da zaista odstupi od nezavisnosti, već da se obrati kao prosjak Beogradu i da traži priznanje od Beograda. I upravo to insistiranje je krajnje iznerviralo čitavu Evropu, čitav svet. Predstavnici opština sa severa Kosova rade ono što im je sve donedavno Beograd govorio da rade. Sad kad je Beograd promenio stav, ne može očekivati da sada, kao plesači u baletu, naprave istu piruetu kao službeni Beograd”, kaže Marko Prelec.
I domaći poznavaoci evropskih prilika su na istom tragu kao naši prethodni sagovornici. Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose precizira da postoje tri opcije: jedna je preporuka ministara inostranih poslova EU za kandidaturu Srbije, druga da se odluka odloži za nekoliko meseci, a treća da se stavi ad acta na neodređeno vreme. Za Aleksandru Joksimović je najrealnije rešenje, odlaganje odluke.
Da li je nakon postizanja sporazuma o prelazima na severu Kosova i uklanjanje jedne barikade, realno očekivati da ministri inostranih poslova EU preporuče Savetu Evrope da 9. decembra da zeleno svetlo Srbiji za kandidaturu Srbije u EU ili je ta šansa prokockana?
Izveštač RSE iz Brisela Rikard Jozviak kaže da je odluka i dalje neizvesna, ali da je dogovor sa Prištinom o prelazima, uvećao šanse Srbije.
“Ambasadori EU smatraju da su šanse 50-50 odsto. Praktično, sve zavisi od toga da li je Nemacka uverena da će ovaj sporazum o graničnim prelazima od petka biti
Jelko Kacin, izvestlac Evropskog parlamenta za Srbiju
zaista implementiran. To je ključno pitanje. Rekao bih da je situacija slična bacanju novčića. Moguće je da Nemačka promeni stav ukoliko vidi da je Srbija spremna na kompromis kada je reč o graničnim punktovima, ali od dogovora je prošlo svega dva dana. Mislim da Nemačka može promeniti svoj stav ukoliko druge države - posebno Francuska, koja je sve više za to da se Srbiji odobri status kandidata - izvrše pritisak na nju. Međutim, postavlja se pitanje da li je to dovoljno”, kaže izveštač RSE iz Brisela uoči ministarskog sastanka.Dodajmo i još jednu informaciju iz Brisela koja potvrđuje da se za sada ništa ne zna, dakle da Nemačka još odmerava šta će učiniti. Berlin će stav o statusu kadnidata za Srbiju doneti kad prouči sporazum Beograda i Prištine o prelazima, izjavio je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Verner Hojer u Briselu.
Dok odluka ne bude saopštena, ostaje dobro obaveštenim izvorima da daju svoje prognoze. Ovog su puta naši inostrani sagovornici oprezni.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju koji je prošle nedelje potpisao apel da se Srbiji pruži šansa za kandidaturu jer je to važno za ceo region, kaže da je sve neizvesno i pored postignutog sporazuma o prelazima u poslednji čas.
“To jeste korak, ali je pitanje da li je dovoljan i da li je pravovremen”, kazao je on.
Kacin dalje kaže da se sada govori o postignutom sporazumu, a da se ignoriše šta nije postignuto.
“Nije završen drugi deo, o međunarodnoj integraciji odnosno sudelovanju Kosova nije završeno”, kaže Kacin i dodaje da je “sve dok nema negativnog odgovora, sve moguće”.
Prelec: Konsoliduje se mišljenje da se pričeka do marta
Srbija je svojom pogrešnom politikom prema Kosovu razgnevila dobar deo EU, kaže Marko Prelec, direktor Projekta za Balkan Međunarodne krizne grupe. Na pitanje da li je dovoljno to što je urađeno u poslednji čas, on odgovara:
“Mislim da nije dovoljno. Čini mi se da se konsoliduje mišljenje da treba sačekati do sledećeg sastanka saveta Evrope u martu iduće godine. A ako bi se digle barikade, to bi možda bilo dovoljno", kaže Prelec i dodaje da mu je teško da zamisli da se tako nešto desi.
Postavlja se pitanje zašto je Srbija u situaciji da u poslednjim satima pred odluku nešto učini kako bi dobila zeleno svetlo za kandidaturu.
“Mislim da je osnova svega u strategiji Vlade u Beogradu da takoreći mrcvari Kosovo već par godina. Veliki broj evropskih zemalja je zbog toga izgubio strpljenje. Koliko sam ja shvatio, strategija Beograda je bila naterati Prištinu, ne da zaista odstupi od nezavisnosti, već da se obrati kao prosjak Beogradu i da traži priznanje od Beograda. I upravo to insistiranje je krajnje iznerviralo čitavu Evropu, čitav svet. Predstavnici opština sa severa Kosova rade ono što im je sve donedavno Beograd govorio da rade. Sad kad je Beograd promenio stav, ne može očekivati da sada, kao plesači u baletu, naprave istu piruetu kao službeni Beograd”, kaže Marko Prelec.
I domaći poznavaoci evropskih prilika su na istom tragu kao naši prethodni sagovornici. Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose precizira da postoje tri opcije: jedna je preporuka ministara inostranih poslova EU za kandidaturu Srbije, druga da se odluka odloži za nekoliko meseci, a treća da se stavi ad acta na neodređeno vreme. Za Aleksandru Joksimović je najrealnije rešenje, odlaganje odluke.