Koncert Stefanovskog i Milenkovića uvod u koncerte Rundeka i Tereze

Vlatko Stefanovski i Stefan Milenković u Beogradu, decembar 2010

Gitarista Vlatko Stefanovski i violinista Stefan Milenković održali su u sredu uveče beogradskom Sava centru prvi od tri najavljena zajednička koncerta.

Sudeći po reakcijama publike, koncert dvojice umetnika prevazišao je sva očekivanja.

Vlatko Stefanovski, definitivno, spada u onaj izuzetno mali krug stvaralaca koji svakim svojim pojavljivanjem – bilo da se radi o novom albumu, koncertu ili nekom trećem projektu - konstatno pomera sopstvene granice i postavlja nove standarde.

Tako je bilo i u sredu uveče društvu sa maestralnim Stefanom Milenkovićem.

Dva virtuoza svojih instrumenata, gitare i violine, napavila su koncert za dugo pamćenje. Stefan, koji dolazi iz jednog bitno drugačijeg muzičkog senzibilitetta, delovao je kao da je rođen na rokenrol sceni, a ono što je bio njihov zajednički proizvod je jednostavno – čarolija.

Sa lakoćom se uklopio u standardni Vlatkov opus, koji već desetak godina svira sa svojim pratećim bendom, i učinio ga potpuno drugačijim, ozbiljnijim, ali istovremeno izuzetno čvrstim, u dosadašnjem maniru skopskog gitariste.

Isto tako su zvučali i klasici Kloda Debisija “Gudački kvartet” i Mocartov “Turski marš” koji su, uz još nekoliko dela klasične muzike iz Milenkovićevog repertoara, potvrdili Vlatkovo obećanje – da to neće biti “romantićno veče uz kamin, već žestoka svirka i čisti rock and roll!”

Vlatko Stefanovski
Preko dva sata izuzetne svirke, u drugom delu pojacane klavijarturama Vasila Hadžimanova – verovatno će prerasti u nešto što će, prema najavma aktera, biti tradicionalni novogodišnji poklon Beograđanima.

Stefanovski i Milenković u četvrtak uveče ponovo nastupaju u Sava centru, potom u petak sviraju u tržnom centru "Ušće", a veliko finale je u ponedeljak, 27. decembra, kada su zakazali još jednu "muzičku magiju".

Njihov zajednički nastup dodatno potvrđuje tezu, da je kultura najefikasnije i najbrže otklanja dugogodišnje nesporazume, podele i razlike.

Neuobičajen spoj električne gitare rok majstora Vlatka Stefanovskog i virtuoza klasične muzike na violini Stefana Milenkovića iznedrio je događaj kakav se retko viđa na ovdašnjim muzičkim scenama.

I sami akteri priznaju da je ova kombinacija za njih veliki izazov.

“Ovaj koncert je veoma važan za mene, zato što, pretpostavljam, da će u mojoj karijeri biti koncert novog milenijuma, ili novog veka. Moj odnos prema muzici, prema gitari, prema svemu…, je doživeo još jedan upgrade, još jedan dodatni energetski push!”
, kaže Vlatko Stefanovski.

“Ja sam ušao u jedan drugi vid muzike koji mi nije bio stran, ali kao jezik, morao sam da ga naučim na neki način od nule. Kroz to sam ponovo otkrio svoj instrument, za koji sam mislio da mi je bio poznat i s kojim sam, ipak, proveo toliko mnogo vremena”, kaže Stefan Milenković.

Rundek, Masimo, Arsen i Tereza

Promocijom novog albuma „ Plavi avion“, pred beogradsku publiku ponovo se vraća hrvatski muzičar Darko Rundek sa svojim “Cargo orkestrom”, koji nakon raspada zajedničke zemlje živi i radi u Parizu.

Budući da su oba koncerta rasprodata u rekordnom roku, organizatori su bili primorani da planiraju još dve, odnosno tri reprize.

Pre nekoliko dana u Beogradu su nastupili Masimo Savić i Arsen Dedić, a posebnu pažnju publike, naročito starije, izaziva predstojeći koncert Tereze Kesovije.

Čuvena šlagerska diva ovako je, nakon punih dvadeset godina, pozdravila Beograd:



Ogromno intersovanje za nastupe muzičara iz bivših jugoslovenskih republika i njihova sve učestalija razmena, još jednom su pokrenuli pitanje – koliko je potreba za jednstvenim kulturnim tržištem nadvaldala podele, razlike i nesuglasice koje su obeležile proteklih dvadesetak godina?

“Činjenica je, da jedan veliki broj aktera ondašnje velike jugoslovenske muzičke scene ima uspeha u tom nekom objedinjavanju zajedničkog kulturološkog prostora. Međutim, to je ona grupa aktera koja je bila velika, baš, na onom globalnom planu. To se, na žalost, ne odnosi na manje izvođače, ili na one izvođače koji su svoju karijeru uspeli da grade, tek, kasnijih godina. Dakle, od devedesetih, pa na ovamo, što je veliki problem i veliko pitanje – zašto je to tako”
, kaže Bane Lokner, muzički kritičar.

Dado Topić
, legenda jugoslovenske rok muzike i jedan od muzičara koji je među prvima gradio porušene mostove kulturne sradnje, veruje da upravo nastupi starijih muzičara otvaraju mogućnost da i mlađe generacije slede dobre primere.

“Ovo mo\e biti pedago[ko djelovanje na mlađe generacije, a u smislu pripreme za neki život sutra, koji će, vjerovatno, po standardima i novopostavljenim pravilima ponašanja Evropske unije - kao naše krovne, buduće zajednice naroda i narodnosti - svakako, određivati nešto za što naše mlađe generacije nisu spremne. Tako da je to jedan dobar preduvjet, za sve one zadatke koji će Balkanci trebati odraditi, da bi stvarno zauzeli svoje pravo mjesto i prostor u Evropi koja nas očekuje", kaže on.