Srpska radikalna stranka, čijem se lideru Vojsilavu Šešelju pred tribunalom u Hagu sudi za ratne zločine, objavila je knjigu ispovesti Milana Lukića, koji u haškom sudu čeka pravosnažnost kazne doživotne robije, zbog ratnog zločina u Višegradu.
U ratovima devedesetih godina, Milan Lukić, vođa paravojne formacije “Beli Orlovi”, stekao je reputaciju posebno svirepog čoveka. Neretko je nazivan monstrumom, a od njega se, u neformalnom razgovoru, ograđuju čak i pojedinci poznati po protivljenju saradnje Srbije s Hagom.
To ne čudi, jer nije lako pronaći one kojima se koža nije naježila nakon što su čuli svedočenja onih koji su preživeli zločin u Višegradu, gde je u dve kuće, živo spaljeno barem 120 žena, dece i staraca, bošnjačkih civila:
Uprkos postojanju dve presude – doživotnoj kazni za strašne zločine u Višegradu, izrečenoj u Hagu i onoj u Srbiji, gde je Lukić osuđen na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin, u Srpskoj radikalnoj stranci pokušavaju da zločin negiraju, a zločinca predstave nevinim.
Motiv je bilo preispitivanje presude, kaže zamenik predsednika radikala Dragan Todorović:
„Da ta prevara i obmana od strane Haškog tribunala, i ta sramna persuda... da ih ne prekrije mrak i tama...“
RSE: On je osuđen i u Srbiji. Dakle, pred dva suda ima dve presude za dva zločina… Zar to nije bio razlog za barem nekakvu zadršku pre nego što ste otvoreno stali u njegovu odbranu?
Todorović: A da li je to argument kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanu osude za neke stvari koje su čisto političke prirode? Čitalac koji uzme knjigu, čita je i donosi sud o tome. Znate, mi možemo da mislimo da je to istina ili da nije istina, ali ovako postoji samo jedna jednina istina… Evo i za vas je to gotova stvar! Presuđeno je i gotovo!
RSE: Ali kako ste se Vi osećali kada ste slušali svedočenja preživelih?
Todorović: Kada slušate bilo koga ko je imao nesreću da pati o ovome ratu, to je ljudski apsolutno teško i ja ne branim ni jedan zločin. Ali, meni je dovoljan primer, kada je Haški tribunal u pitanju, Vojislav Šešelj.
Sporna knjiga nije i prvi pokušaj osporavanja zločina i veličanja zločinca, ali za to niko do sada nije kažnjen.
„Ni na ostacima drvenog poda, unutrašnjim i spoljnim zidovima nije bilo nikakvog traga od podlizivanja vatre... Ali šta je sa ljudima? Gde je nestalo 70 mučenika, živih buktinja? Od 70 Muslimana, navedenih imenima i prezimenima iz sela Koritnika, među kojima je i šest pridruženih iz Sasa, 30 uopšte nema matični broj"... piše, između ostalog u knjizi „Ispovest haškog sužnja Milana Lukića”
SPC 'samo izdala salu'
Objavljivanje knjige antropološkinja Svetlana Slapšak, vidi kao još jednu uvredu sistemu.
„Nije reč o tome što mi u Srbiji nemamo zakon o tome da se ne sme negirati činjenica ili uspomena, sećanje koje je istorijski potvrđeno, reč je o tome da je to direktna uvreda sistema vlasti, tako da mislim da je u otm slučaju sudski proces neizbežan. Ako sudove koji su u jednoj stvari doneli odluku i presudu, optužiš za slepoću, stvar je neobično ozbiljna“, ocenila je Slapšak.
Posebnu težinu daje činjenica da je promocija knjige Milana Lukića, održana u parohijskom domu Hrama Svetog Save u Beogradu.
Koordinator komunikacija s javnošću Fonda za Humanitarno pravo Aleksa Obradović podseća da je deo Crkve odlučio to da učini iako je i državni vrh Srbije kaznu od 20 godina koja je Lukiću za Sjeverin izrečena u Beogradu, ocenio kao pravednu.
„Sada bi smo najpre očekivali da se oglasi SPC, da iznese ko su sveštenci, pošto za tu promociju nije samo ustupljen prostor, već su i neki sveštenici govorili, da se objasni ko su oni, da se kažu njihova imena i da se crkva izjasni o takvoj akciji – kako se to uklapa u njenu viziju, poštovanje žrtava i hrišćanstva koje propoveda“, rekao je Obradović iz FHP.
Crkva se zvanično međutim nije oglasila. U nezvaničnom razgovoru sa strarešinama Hrama, rečeno nam je da su izdali salu i da nisu nisu znali da iza knjige i promocije stoje radikali.
Na našu konstataciju da je od izdavača knjige spornija njena tematika, odgovorili su nam da u promociji nisu učestvovali sveštenici, a objašnjenje za one koji se na fotografijama vide, da rade u Hramu. Na insistiranje da se objasni njihova uloga na tom skupu, odgovor je bio da nam više ništa ne mogu reći.
Iz činjenice da je knjiga promovisana u prostorijama SPC i odsustva reakcije, Svetlana Slapšak zaključuje da je jasno na kojoj je ona strani.
„I kako se odnosi prema istoriji i prema odgovornosti i prema prošlosti i, ako hoćete, duševnom zdravlju građana. Neodgovorno, kao što je to radila već dobrih 20 godina, dakle nije nikakvo iznenađenje“, kaže Svetlana Slapšak i dodaje:
„Ipak, najgore je od svega to što crkva podupire objavljivanje uspomene jednoga, do te mere zastrašujućega zločinca... nije reč o brojevima, reč je o tipu surovosti koju je taj čovek izvodio, što je dokazano na sudu.“
Nakon teksta RSE o promociji knjige Milana Lukića, osuđenog pred dva suda po dve optužnice za ratne zločine, i telefonskih poziva starešinama Hrama Svetog Save u Beogradu, saopštenjem se oglasilo sveštenstvo tog hrama.
Kako navode, u pitanju je bila „nesmotrena greška jednog sveštenika“.
U saopštenju dalje stoji:
„On se o promociji knjige, nije konsultovao sa višim Crkvenim vlastima, a kasnije je i sam uvideo grešku kada je pročitao knjigu. Prisustvo jednog sveštenika na promociji ove knjige, dakle, ne igražava pogled Crkve na njen sadržaj. Sveštenstvo Hrama izražava žaljenje što se to uopšte dogodilo“, saopštilo je sveštenstvo svetosavskog hrama.
U ratovima devedesetih godina, Milan Lukić, vođa paravojne formacije “Beli Orlovi”, stekao je reputaciju posebno svirepog čoveka. Neretko je nazivan monstrumom, a od njega se, u neformalnom razgovoru, ograđuju čak i pojedinci poznati po protivljenju saradnje Srbije s Hagom.
To ne čudi, jer nije lako pronaći one kojima se koža nije naježila nakon što su čuli svedočenja onih koji su preživeli zločin u Višegradu, gde je u dve kuće, živo spaljeno barem 120 žena, dece i staraca, bošnjačkih civila:
Uprkos postojanju dve presude – doživotnoj kazni za strašne zločine u Višegradu, izrečenoj u Hagu i onoj u Srbiji, gde je Lukić osuđen na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin, u Srpskoj radikalnoj stranci pokušavaju da zločin negiraju, a zločinca predstave nevinim.
Motiv je bilo preispitivanje presude, kaže zamenik predsednika radikala Dragan Todorović:
„Da ta prevara i obmana od strane Haškog tribunala, i ta sramna persuda... da ih ne prekrije mrak i tama...“
RSE: On je osuđen i u Srbiji. Dakle, pred dva suda ima dve presude za dva zločina… Zar to nije bio razlog za barem nekakvu zadršku pre nego što ste otvoreno stali u njegovu odbranu?
Todorović: A da li je to argument kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanu osude za neke stvari koje su čisto političke prirode? Čitalac koji uzme knjigu, čita je i donosi sud o tome. Znate, mi možemo da mislimo da je to istina ili da nije istina, ali ovako postoji samo jedna jednina istina… Evo i za vas je to gotova stvar! Presuđeno je i gotovo!
RSE: Ali kako ste se Vi osećali kada ste slušali svedočenja preživelih?
Todorović: Kada slušate bilo koga ko je imao nesreću da pati o ovome ratu, to je ljudski apsolutno teško i ja ne branim ni jedan zločin. Ali, meni je dovoljan primer, kada je Haški tribunal u pitanju, Vojislav Šešelj.
Sporna knjiga nije i prvi pokušaj osporavanja zločina i veličanja zločinca, ali za to niko do sada nije kažnjen.
„Ni na ostacima drvenog poda, unutrašnjim i spoljnim zidovima nije bilo nikakvog traga od podlizivanja vatre... Ali šta je sa ljudima? Gde je nestalo 70 mučenika, živih buktinja? Od 70 Muslimana, navedenih imenima i prezimenima iz sela Koritnika, među kojima je i šest pridruženih iz Sasa, 30 uopšte nema matični broj"... piše, između ostalog u knjizi „Ispovest haškog sužnja Milana Lukića”
SPC 'samo izdala salu'
Objavljivanje knjige antropološkinja Svetlana Slapšak, vidi kao još jednu uvredu sistemu.
„Nije reč o tome što mi u Srbiji nemamo zakon o tome da se ne sme negirati činjenica ili uspomena, sećanje koje je istorijski potvrđeno, reč je o tome da je to direktna uvreda sistema vlasti, tako da mislim da je u otm slučaju sudski proces neizbežan. Ako sudove koji su u jednoj stvari doneli odluku i presudu, optužiš za slepoću, stvar je neobično ozbiljna“, ocenila je Slapšak.
Posebnu težinu daje činjenica da je promocija knjige Milana Lukića, održana u parohijskom domu Hrama Svetog Save u Beogradu.
Koordinator komunikacija s javnošću Fonda za Humanitarno pravo Aleksa Obradović podseća da je deo Crkve odlučio to da učini iako je i državni vrh Srbije kaznu od 20 godina koja je Lukiću za Sjeverin izrečena u Beogradu, ocenio kao pravednu.
„Sada bi smo najpre očekivali da se oglasi SPC, da iznese ko su sveštenci, pošto za tu promociju nije samo ustupljen prostor, već su i neki sveštenici govorili, da se objasni ko su oni, da se kažu njihova imena i da se crkva izjasni o takvoj akciji – kako se to uklapa u njenu viziju, poštovanje žrtava i hrišćanstva koje propoveda“, rekao je Obradović iz FHP.
Crkva se zvanično međutim nije oglasila. U nezvaničnom razgovoru sa strarešinama Hrama, rečeno nam je da su izdali salu i da nisu nisu znali da iza knjige i promocije stoje radikali.
Na našu konstataciju da je od izdavača knjige spornija njena tematika, odgovorili su nam da u promociji nisu učestvovali sveštenici, a objašnjenje za one koji se na fotografijama vide, da rade u Hramu. Na insistiranje da se objasni njihova uloga na tom skupu, odgovor je bio da nam više ništa ne mogu reći.
Iz činjenice da je knjiga promovisana u prostorijama SPC i odsustva reakcije, Svetlana Slapšak zaključuje da je jasno na kojoj je ona strani.
„I kako se odnosi prema istoriji i prema odgovornosti i prema prošlosti i, ako hoćete, duševnom zdravlju građana. Neodgovorno, kao što je to radila već dobrih 20 godina, dakle nije nikakvo iznenađenje“, kaže Svetlana Slapšak i dodaje:
„Ipak, najgore je od svega to što crkva podupire objavljivanje uspomene jednoga, do te mere zastrašujućega zločinca... nije reč o brojevima, reč je o tipu surovosti koju je taj čovek izvodio, što je dokazano na sudu.“
Sveštenstvo o promociji knjige
Reakcija sveštenstva Hrama sv. SaveNakon teksta RSE o promociji knjige Milana Lukića, osuđenog pred dva suda po dve optužnice za ratne zločine, i telefonskih poziva starešinama Hrama Svetog Save u Beogradu, saopštenjem se oglasilo sveštenstvo tog hrama.
Kako navode, u pitanju je bila „nesmotrena greška jednog sveštenika“.
U saopštenju dalje stoji:
„On se o promociji knjige, nije konsultovao sa višim Crkvenim vlastima, a kasnije je i sam uvideo grešku kada je pročitao knjigu. Prisustvo jednog sveštenika na promociji ove knjige, dakle, ne igražava pogled Crkve na njen sadržaj. Sveštenstvo Hrama izražava žaljenje što se to uopšte dogodilo“, saopštilo je sveštenstvo svetosavskog hrama.