Tužilaštvo Srbije za ratne zločine je u 2011. godini podiglo manje optužnica nego prethodnih godina, ali je sa druge strane napravljen značajan pomak u regionalnoj saradnji, navodi se u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, izjavila je da su u prošloj godini optužnice podignute protiv devet osoba i da je podnet jedan zahtev za sprovođenje istrage posle kog je u 2012. usledila optužnica.
„Što se tiče presuda, one su osuđujuće protiv 17 lica. Dvojica optuženih su oslobođeni krivične odgovornosti. A posebnu pažnju zaslužuje podatak da je Apelacioni sud po žalbama na prvostepene presude doneo odluku kojom su presude potvrđene za 12 optuženih dok su u 15 slučajeva vraćene na ponovno razmatranje“, kaže Kandić.
Izveštaj Fonda za humanitarno pravo u Beogradu je predstavljen uz prisustvo predstavnika tužilaštva i sudstva koji su ga ocenili kao značajan materijal za budući rad.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao je da su kritike konstruktivne ali da za ocenu rada Tužilaštva treba uzeti u obzir da je osuđeno 15 optuženih.
„To upravo govori o kvalitetu napih optužnica. Mislim da upadamo u opasnu zamku ako analiziramo samo kvantitet a ne i kvalitet presuda, obzirom da ni tužilaštva ni sudovi nisu fabrike koje proizvode postupke. Već je veoma važno da upravo ratni zločini, kao veliki teret koji stoji u ovom društvu, budu rešeni na adekvatan način i da žrtve dobiju zadovoljavajuću pravdu“, kaže Vekarić.
Vekarić je podsetio da ratni zločini ne zastarevaju i najavio nove procese u kojima će biti optuženi ljudi koji su ubili brojne žrtve.
U izveštaju Fonda za humanitarno pravo navodi se da je regionalna saradnja u predmetima ratnih zločina daleko bolja nego pre nekoliko godina.
Nataša Kandić rekla je da su prošla vremena bez komunikacije pravosuđa, ali da se ipak i danas dešavaju situacije koje saradnju dovode u pitanje.
„Tužilaštvo Srbije za ratne zločine moglo je da postupa sa manje političkog pristupa u odnosu na neke predmete. Smatramo da je predmet Tihomira Purde nepotrebno politizovan. Oduvek smo imali stav da svaka država treba da sudi svojim državljanima jer to najviše doprinosi uspostvljanju vladavine prava i suočavanju sa prošlošću“, navela je Kandić.
Loš sistem zaštite svedoka
Bruno Vekarić je rekao da Srbija sarađuje u 86 predmeta ratnih zločina sa drugim državama regiona, što je naveo kao dobar primer za buduće zajedničko delovanje.
Vekarić je najavio da će se za nekoliko dana tužioci za ratne zločine iz zemalja regiona sastati na Brionima u Hrvatskoj gde će razgovarati o svim otvorenim pitanjima saradnje.
Poseban problem u vezi sa suđenjima za ratne zločine u Srbiji je, kako se navodi u izveštaju Fonda za humanitarno pravo, to što sistem zaštite svedoka nije na zadovoljavajućem nivou.
Ivan Jovanović, iz OEBS-a, rekao je da nadležne institucije moraju da poboljšaju zaštitu svedoka, i da bi to trebalo da bude jedan od prioriteta kao osnovni preduslov za sudjenja za ratne zločine.
„Tužilaštvo je javno izražavalo zabrinutost zbog načina rada Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a Srbije. Dakle ovde trenutno ne postoji problem u procesnoj zaštiti, ali postoji ozbiljan problem u vanprocesnoj zaštiti. Očigledno je da postoje neki problemi u radu i postupanju te jedinice, ali ne mogu da kažem konkretno o čemu se radi jer je njen rad poverljiv“, kaže Jovanović.
U izveštaju Fonda za humanitarno pravo navodi se da je specijalni izvestilac Saveta Evrope za zaštitu svedoka Žan Šarl Gardeto krajem 2011. ocenio da je za efikasniju zaštitu svedoka u Srbiji potrebno da specijalizovana jedinica za te namene iz policije predje u nadležnost Ministarstva pravde, kao i politička klima u kojoj će insajderi biti ohrabrivani da se pojave pred sudom.
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, izjavila je da su u prošloj godini optužnice podignute protiv devet osoba i da je podnet jedan zahtev za sprovođenje istrage posle kog je u 2012. usledila optužnica.
„Što se tiče presuda, one su osuđujuće protiv 17 lica. Dvojica optuženih su oslobođeni krivične odgovornosti. A posebnu pažnju zaslužuje podatak da je Apelacioni sud po žalbama na prvostepene presude doneo odluku kojom su presude potvrđene za 12 optuženih dok su u 15 slučajeva vraćene na ponovno razmatranje“, kaže Kandić.
Izveštaj Fonda za humanitarno pravo u Beogradu je predstavljen uz prisustvo predstavnika tužilaštva i sudstva koji su ga ocenili kao značajan materijal za budući rad.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao je da su kritike konstruktivne ali da za ocenu rada Tužilaštva treba uzeti u obzir da je osuđeno 15 optuženih.
Vekarić je podsetio da ratni zločini ne zastarevaju i najavio nove procese u kojima će biti optuženi ljudi koji su ubili brojne žrtve.
Vekarić je podsetio da ratni zločini ne zastarevaju i najavio nove procese u kojima će biti optuženi ljudi koji su ubili brojne žrtve.
U izveštaju Fonda za humanitarno pravo navodi se da je regionalna saradnja u predmetima ratnih zločina daleko bolja nego pre nekoliko godina.
Nataša Kandić rekla je da su prošla vremena bez komunikacije pravosuđa, ali da se ipak i danas dešavaju situacije koje saradnju dovode u pitanje.
„Tužilaštvo Srbije za ratne zločine moglo je da postupa sa manje političkog pristupa u odnosu na neke predmete. Smatramo da je predmet Tihomira Purde nepotrebno politizovan. Oduvek smo imali stav da svaka država treba da sudi svojim državljanima jer to najviše doprinosi uspostvljanju vladavine prava i suočavanju sa prošlošću“, navela je Kandić.
Loš sistem zaštite svedoka
Bruno Vekarić je rekao da Srbija sarađuje u 86 predmeta ratnih zločina sa drugim državama regiona, što je naveo kao dobar primer za buduće zajedničko delovanje.
Nataša Kandić, konferencija za novinare 27. aprila 2012.
„Posebno želim da istaknem dobru regionalnu saradnju sa Hrvatskom. Međutim odande nam stiže 1.500 presuda i postupaka protiv lica u odsustvu koja su uglavnom srpske nacionalnosti. Radili smo analizu zajedno sa hrvatskim DORH-om i na žalost postoje bitne povrede postupaka u većini tih predmeta. Mislim da ćemo oko toga ubuduće imati dijalog i naći neka rešenja kako će se ti problemi rešavati.“Vekarić je najavio da će se za nekoliko dana tužioci za ratne zločine iz zemalja regiona sastati na Brionima u Hrvatskoj gde će razgovarati o svim otvorenim pitanjima saradnje.
Poseban problem u vezi sa suđenjima za ratne zločine u Srbiji je, kako se navodi u izveštaju Fonda za humanitarno pravo, to što sistem zaštite svedoka nije na zadovoljavajućem nivou.
Ivan Jovanović, iz OEBS-a, rekao je da nadležne institucije moraju da poboljšaju zaštitu svedoka, i da bi to trebalo da bude jedan od prioriteta kao osnovni preduslov za sudjenja za ratne zločine.
„Tužilaštvo je javno izražavalo zabrinutost zbog načina rada Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a Srbije. Dakle ovde trenutno ne postoji problem u procesnoj zaštiti, ali postoji ozbiljan problem u vanprocesnoj zaštiti. Očigledno je da postoje neki problemi u radu i postupanju te jedinice, ali ne mogu da kažem konkretno o čemu se radi jer je njen rad poverljiv“, kaže Jovanović.
U izveštaju Fonda za humanitarno pravo navodi se da je specijalni izvestilac Saveta Evrope za zaštitu svedoka Žan Šarl Gardeto krajem 2011. ocenio da je za efikasniju zaštitu svedoka u Srbiji potrebno da specijalizovana jedinica za te namene iz policije predje u nadležnost Ministarstva pravde, kao i politička klima u kojoj će insajderi biti ohrabrivani da se pojave pred sudom.