Kulturna ponuda u 2009. godini, nije bila preterano različita u odnosu na prethodnu. Neki pomaci su napravljeni, neke manifestacija skraćene, neke doživele fijasko,ali su zato velike muzičke zvezde posetile Beograd i Novi Sad i to bi u najkraćem bio bilans onoga što je obeležilo kulturu u Srbiji tokom u 2009. godini.
Nekoliko jubileja obeleženo je tokom prethodne godine, kao što je vek od rođenja kompozitorke Ljubice Marić i slikarke Milene Pavlović Barili, ali i 130 godina od rođenja naučnika Milutina Milankovića i vek i po od rođenja slikara Paje Jovanovića.
NEIZOSTAVNO POZORIŠTE
Kritičar Milan Vlajičić, listu najvažnijih stvari započeo je pozorišnim predstavama:
“To je “Pokojnik” Branislava Nušića, to je njegovo završno delo, a režiser Egon Savin je od toga napravio i jednu gorku i urnebesnu, ali i opominjuću komediju koja apsolutno odgovara ovom vremenu nasilja, korupcije i otimačine”, kaže on.
Direktorka drame u Narodnom pozorištu u Beogradu, Tanja Mandić-Rigonat, kaže da su za nju, na prvom mestu, predstave tog pozorišta obeležile kulturna dešavanja u 2009. godini:
“Predstava “Derviš i smrt”, više se i ne za koliko je nagrada sve dobila ova predstava kako na domaćim tako i na međunarodnim festivalima, zatim, “Seksualne neuroze naših roditelja” koja je dobila značajne nagrade na Međunarodnom festivalu u Rjeci”, kaže ona.
Poznata trendesetarka i autorka nekoliko vrlo popularnih radijskih i televizijskih emisija Suzana Zlatanović, poznatija kao Luna Lu, izdvaja svog pozorišnog favorita:
“Predstava “Svici” su za preporučiti i ona je obeležila ovu sezonu u Ateljeu 212”, kaže Luna Lu.
“Zapravo, uspeh za kulturu u 2009. godini bio je zadržati kontinuitet nekih mafestacija”, ističe Tanja Mandić – Rigonat:
“Poput BITEF-a, recimo, koji je smanjio svoj repertoar, ali je ipak održan. Veliki zemljotres pogodio je i Sterijino pozorje. Tamo su se menjale uprave. Bilo je tih političkih upliva u pravljenje selekcije Sterijinog pozorja”, kaže Rigonat.
SVE MANJA FILMSKA PRODUKCIJA
Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj domaći filmovi uvek beleže bolju gledanost nego inostrani filmovi. Međutim, iako je tako, produkcija je svake godine sve manja. Ipak, Milana Vlajičić i Luna Lu izdvajaju nekoliko naslova:
“Film “Obični ljudi” u režiji Vladimira Perišića, ali još nekoliko mladih ljudi je imalo svoje filmove kao što je Miroslav Momčilović sa “Čekaj me ja sigurno neću doći” i Marko Novaković sa filmom “Neko me možda čeka”, kaže Vlajičić.
“Film “Život i smrt porno bande” režisera Mladena Đorđevića, a svakako nas je prijatno iznenadio i Vladimir Paskaljević sa filmom “Đavolja varoš”, kaže Luna Lu.
Sajam knjiga pokazao je da je književna produkcija još uvek živa. Izdavačka kuća Laguna uspešno je demonstrirala mogućnost pravljenja ozbiljne mreže knjižara koje donose profit.
Milan Vlajičić koji je i predsednik žirija za dodelu NIN-ove nagrade, kaže da je bilo puno dobrih naslova u 2009. godini:
“Dragan Jovanović Danilov, napisao je jedan vrlo zanimljiv roman koji se zove “Otac ledenog brda”, a tu je i jedno potpuno novo ime Andreja Matić koji je napisao roman “Šaht” koji govori o Beogradu 2025. godine”, kaže on.
Za Lunu Lu, izlazak monografije o Knezu Pavlu, predstavlja važan kulturni događaj, ali ona podseća na još neke:
“Oktobarski salon je nešto što je bilo izuzetno zanimljivo i mislim da je bio najduhovitiji i najlucidniji Oktobarski salon do sad. Građani mogu da vide i izložbu Paje Jovanovića, amogli su i da idu u Šid i da vide potpuno fascinantu kolekciju slika Save Šumanovića. Za mene još zanačajno i to što je izašla knjiga o Pavlu Vujisiću koja je do sada prodata u 17 000 primeraka”, kaže ona.
KULTURA SE SVELA NA BEOGRAD
Od muzičkih dešavanja gostovanje Madone i festival EXIT zasigurno najviše obeležavaju 2009. godinu, ali Luna Lu i Tanja Mandić – Rigonat kažu da to nije sve:
“Mnogi će zapamtiti madonu,a tu je i Leonar Koen, ali je gostovanje Mihaila Barešnjikova u Novom Sadu nešto po čemu ću pamtiti 2009. godinu, ali nažalost i po odlasku Olje Ivanjicki i Milorada Pavića”, kaže Luna Lu.
“Svi su fascinirani koncertom Leonarda Koena, a i EXIT je održao visok nivo kvaliteta”, kaže Rigonat.
Ali, šta je za generalnog men¬adžera EXIT-a Bojana Boškovića, koji je zaslužan i za dolazak Madone u Beograd, obeležilo 2009. godinu:
“To je Sterijino pozorje u Novom sadu koje smo dosta ispratili i ono što islim da je obeležilo 2009. godinu, ali negativno, to je negostovanje Depeche Mode u Beograd”, kaže Bošković.
Merila, šta je značajno, a šta ne, šta je relevantno, a šta nije u najvećoj meri svodi se na lični doživljaj. Tanja Mandić – Rigonat podseća da je uprkos svim važnim i velikim događajima, 2009. godina ostala u senci:
“Mnogih skandala koji su pratili kulturni život i čitavu tu našu društveno-političku scenu”, kaže ona.
Ipak, ako izuzmemo nekoliko važnih događaja kao što je Sterijino pozorje, EXIT, Jazz festival u Nišu, flimski festival u istom gradu i na Paliću, retrospektivna izložba Save Šumanovića u Šidu, gotovo sva kulturna dešavanja bila su vezana za Beograd. Zato je vrlo teško govoriti o kulturi u Srbiji, pošto se više od 90 procenata ukupne kulturne produkcije vezuje upravo za Beograd.
Luna Lu u tom odsustvu decentralizacije vidi ono što je u negativnom smislu najviše obeležilo prethodnu godinu u kulturi:
“Nažalost mi živimo u zemlji koja se ne zove Srbija, nego se zove Beograd, ali ne znam kako to da se leči”, kaže Luna Lu.
Nekoliko jubileja obeleženo je tokom prethodne godine, kao što je vek od rođenja kompozitorke Ljubice Marić i slikarke Milene Pavlović Barili, ali i 130 godina od rođenja naučnika Milutina Milankovića i vek i po od rođenja slikara Paje Jovanovića.
NEIZOSTAVNO POZORIŠTE
Kritičar Milan Vlajičić, listu najvažnijih stvari započeo je pozorišnim predstavama:
“To je “Pokojnik” Branislava Nušića, to je njegovo završno delo, a režiser Egon Savin je od toga napravio i jednu gorku i urnebesnu, ali i opominjuću komediju koja apsolutno odgovara ovom vremenu nasilja, korupcije i otimačine”, kaže on.
Direktorka drame u Narodnom pozorištu u Beogradu, Tanja Mandić-Rigonat, kaže da su za nju, na prvom mestu, predstave tog pozorišta obeležile kulturna dešavanja u 2009. godini:
“Predstava “Derviš i smrt”, više se i ne za koliko je nagrada sve dobila ova predstava kako na domaćim tako i na međunarodnim festivalima, zatim, “Seksualne neuroze naših roditelja” koja je dobila značajne nagrade na Međunarodnom festivalu u Rjeci”, kaže ona.
Poznata trendesetarka i autorka nekoliko vrlo popularnih radijskih i televizijskih emisija Suzana Zlatanović, poznatija kao Luna Lu, izdvaja svog pozorišnog favorita:
“Predstava “Svici” su za preporučiti i ona je obeležila ovu sezonu u Ateljeu 212”, kaže Luna Lu.
“Zapravo, uspeh za kulturu u 2009. godini bio je zadržati kontinuitet nekih mafestacija”, ističe Tanja Mandić – Rigonat:
“Poput BITEF-a, recimo, koji je smanjio svoj repertoar, ali je ipak održan. Veliki zemljotres pogodio je i Sterijino pozorje. Tamo su se menjale uprave. Bilo je tih političkih upliva u pravljenje selekcije Sterijinog pozorja”, kaže Rigonat.
SVE MANJA FILMSKA PRODUKCIJA
Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj domaći filmovi uvek beleže bolju gledanost nego inostrani filmovi. Međutim, iako je tako, produkcija je svake godine sve manja. Ipak, Milana Vlajičić i Luna Lu izdvajaju nekoliko naslova:
“Film “Obični ljudi” u režiji Vladimira Perišića, ali još nekoliko mladih ljudi je imalo svoje filmove kao što je Miroslav Momčilović sa “Čekaj me ja sigurno neću doći” i Marko Novaković sa filmom “Neko me možda čeka”, kaže Vlajičić.
“Film “Život i smrt porno bande” režisera Mladena Đorđevića, a svakako nas je prijatno iznenadio i Vladimir Paskaljević sa filmom “Đavolja varoš”, kaže Luna Lu.
Sajam knjiga pokazao je da je književna produkcija još uvek živa. Izdavačka kuća Laguna uspešno je demonstrirala mogućnost pravljenja ozbiljne mreže knjižara koje donose profit.
Milan Vlajičić koji je i predsednik žirija za dodelu NIN-ove nagrade, kaže da je bilo puno dobrih naslova u 2009. godini:
“Dragan Jovanović Danilov, napisao je jedan vrlo zanimljiv roman koji se zove “Otac ledenog brda”, a tu je i jedno potpuno novo ime Andreja Matić koji je napisao roman “Šaht” koji govori o Beogradu 2025. godine”, kaže on.
Za Lunu Lu, izlazak monografije o Knezu Pavlu, predstavlja važan kulturni događaj, ali ona podseća na još neke:
“Oktobarski salon je nešto što je bilo izuzetno zanimljivo i mislim da je bio najduhovitiji i najlucidniji Oktobarski salon do sad. Građani mogu da vide i izložbu Paje Jovanovića, amogli su i da idu u Šid i da vide potpuno fascinantu kolekciju slika Save Šumanovića. Za mene još zanačajno i to što je izašla knjiga o Pavlu Vujisiću koja je do sada prodata u 17 000 primeraka”, kaže ona.
KULTURA SE SVELA NA BEOGRAD
Od muzičkih dešavanja gostovanje Madone i festival EXIT zasigurno najviše obeležavaju 2009. godinu, ali Luna Lu i Tanja Mandić – Rigonat kažu da to nije sve:
“Mnogi će zapamtiti madonu,a tu je i Leonar Koen, ali je gostovanje Mihaila Barešnjikova u Novom Sadu nešto po čemu ću pamtiti 2009. godinu, ali nažalost i po odlasku Olje Ivanjicki i Milorada Pavića”, kaže Luna Lu.
“Svi su fascinirani koncertom Leonarda Koena, a i EXIT je održao visok nivo kvaliteta”, kaže Rigonat.
Ali, šta je za generalnog men¬adžera EXIT-a Bojana Boškovića, koji je zaslužan i za dolazak Madone u Beograd, obeležilo 2009. godinu:
“To je Sterijino pozorje u Novom sadu koje smo dosta ispratili i ono što islim da je obeležilo 2009. godinu, ali negativno, to je negostovanje Depeche Mode u Beograd”, kaže Bošković.
Merila, šta je značajno, a šta ne, šta je relevantno, a šta nije u najvećoj meri svodi se na lični doživljaj. Tanja Mandić – Rigonat podseća da je uprkos svim važnim i velikim događajima, 2009. godina ostala u senci:
“Mnogih skandala koji su pratili kulturni život i čitavu tu našu društveno-političku scenu”, kaže ona.
Ipak, ako izuzmemo nekoliko važnih događaja kao što je Sterijino pozorje, EXIT, Jazz festival u Nišu, flimski festival u istom gradu i na Paliću, retrospektivna izložba Save Šumanovića u Šidu, gotovo sva kulturna dešavanja bila su vezana za Beograd. Zato je vrlo teško govoriti o kulturi u Srbiji, pošto se više od 90 procenata ukupne kulturne produkcije vezuje upravo za Beograd.
Luna Lu u tom odsustvu decentralizacije vidi ono što je u negativnom smislu najviše obeležilo prethodnu godinu u kulturi:
“Nažalost mi živimo u zemlji koja se ne zove Srbija, nego se zove Beograd, ali ne znam kako to da se leči”, kaže Luna Lu.