Talas poskupljenja koji je počeo 1. avgusta biće nastavljen sve do septembra, a na listi stvari koje će poskupeti nalazi se skoro sve - od prehrambenih proizvoda do kućne hemije. Stručnjaci kažu da će ovo biti jedan od najvećih udara na kućni budžet i da će nakon ovog poskupljenja još manji broj građana sebi moći da priušti svakodnevno konzumiranje osnovnih životnih namirnica.
Tokom prvih petnaest dana avgusta u maloprodajnim objektima korigovane su cene svih vrsta osnovnih životnih namirnica. Talas poskupljenja koji je počeo se nastavlja do septembra, a na listi novih cenovnika nalaze se skoro sve namirnice od ulja do paste za zube.
Već je sasvim izvesno da će poskupeti: brašno, hleb, meso i mesne prerađevine, ulje, pirinač, supe, gotova jela i ostala konzervirana hrana, kafa, voda, sokovi, alkoholna pića, kao i kućna hemija.
Ulje će poskupeti za oko četiri procenta, šećer i juneće meso za pet, svinjsko za 10 do 15, dok su cene mleka i mlečnih proizvoda u zavisnosti od vrste korigovane od dva do deset odsto.
Pored ovih namirnica, istovremeno su skočile i cene sokova i alkoholnih pića, zatim soli, papirne galanterije i sredstava za ličnu higijenu.
I taman kada su građani pomislili da poskupljenja više neće biti, proizvođači su trgovcima dostavili nove cenovnike, po kojima su se zbog rasta cena pšenice i brašna prvi na listi povećanja našli hleb i peciva.
Prvo je poskupeo najtraženiji hleb tipa „sava” i to sa 38 na 44 dinara. Niko iz vlasti, a posebno u ministartvu trgovine i usluga, sa kojima smo kontaktirali nije želeo da odgovara na naša pitanja u vezi sa poskupljenjem životnih namirnica.
Sa druge strane, upravo radi ovakvih socijalnih potresa svojevremano je formiran Socijalno – ekonomski savet, koji, bar tako tvrde njegovi članovi, nikada nije ni donosio bilo kakve odluke.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata i jedan od članova ovog saveta, kaže za RSE da je ovo veoma teška socijalna situacija za najveći broj građana i da će taj sindikat zajedno sa drugima sutra uputiti upozorenje Vladi Srbije.
“Građani Srbije došli su do te ivice preko koje više ne mogu da preguraju mesec. Istina, to traje jedan duži vremenski period, ali ovo poskupljenje ugrožava najosnovniju egzistenciju i prenosi se na najsiromašnije slojeve“, ističe Orbović.
Porez na prozore
Dugačak spisak namirnica koje će u narednim danima poskupeti pokazali smo Beograđanima, evo njihovih reakcija:
- “Katastrofa. Jedini komentar – katastrofa. Tri meseca nisam primila platu i kako ću da izdržim poskupljenje. Katastrofa.“
- „Moj komentar je: treba uvesti porez na prozore.“
- „Dobro će uticati na dijetu (smeh). Nemam šta da kažem, bez komentara sam. Verovatno je kuhinja ta gde možemo da uštedimio, a uglavnom su te namirnice poskupele, tako da ćemo biti vitkiji (smeh)“.
- „Sramota, svakome će biti teško. Više od 40 procenata građana sebi te namirnice ne može ni da priušti. To je strašno.“
- „Sramota je šta rade sa narodom. Moja žene ima oko 18.000 dinara penzije i dok plati stanarinu i komunalije sve pare odu. Šta da jede? Kamenje? Hvala Bogu ima travu da pase, pa može i travu da pase.“
„Katasrofalno, šta mogu drugo da kažem.“
Biljana Stepanović iz Ekonomist media group kaže za RSE da će najavljena poskupljenja biti izuzetno veliki udar na kućni budžet građana.
“Prvo, početak je školske godine, drugo, u oktobru kreće grejna sezona, znači, opet veliki izdatak i treće, možda i najvažnije, sva ova poskupljenja su se poklopila sa krizom. Radna mesta su sve nesigurnija, nema govora o povećanju plata i njihovom usklađivanju sa kursom ili inflacijom, građani ne znaju ni da li će primati plate, a kamoli kolike će one biti. I kada se sve to sabere trenutak za poskupljenje je nezgodan i to nikako ne može da ostane bez odjeka kod ljudi“, kaže Stepanović.
Mnogi ističu da razlozi poskupljenja leže i u rastu cena sirovina. Pored toga, stručnjaci navode da problem poskupljenja leži i u nedostatuku konkurencije, a time se gubi mehanizam koji bi mogao da spreči poskupljenja, dok sa druge strane kurs evra raste što trgovce, uplašene da će inflacija biti veća, tera da tu očekivanu inflaciju ugrade u cene.
“Ako mi šest meseci imamo divljanje kursa, naravno, da će to izazvati reakciju proizvođača sa novim cenama“, kaže za RSE Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike u dnevniku „Politika“.
Koliko je stanje ozbiljno govori i podatak da će sindikati sa protesima i štrajkovima krenuti već 8. septembra. Ljubisav Orbović naglašava da će sindikati ovoga puta nastupati jedinstveno.
“Mi ćemo izaći i iskazati svoje nezadovoljstvo, samo mislim da će to biti više od iskazivanja nezadovoljstva, to će biti jedan niz protesta i štrajkova na genarlnom nivou“, kaže Orbović.
Pitanje koje zvaničnicima postavlja jedna Beograđanka, pitanje je koje bez odgovora, takođe, postavljaju mnogi ugroženi građani u Srbiji:
“Zar ne postoji neki drugi način da se državni budžet napuni, sem poskupljenja? Uvek sam živela u Srbiji, mnogo boravila u inostranstvu, uvek sam se vraćala, a sada bih otišla negde, samo da ne gledam šta se radi“, zaključuje sagovornica.
Tokom prvih petnaest dana avgusta u maloprodajnim objektima korigovane su cene svih vrsta osnovnih životnih namirnica. Talas poskupljenja koji je počeo se nastavlja do septembra, a na listi novih cenovnika nalaze se skoro sve namirnice od ulja do paste za zube.
Već je sasvim izvesno da će poskupeti: brašno, hleb, meso i mesne prerađevine, ulje, pirinač, supe, gotova jela i ostala konzervirana hrana, kafa, voda, sokovi, alkoholna pića, kao i kućna hemija.
Ulje će poskupeti za oko četiri procenta, šećer i juneće meso za pet, svinjsko za 10 do 15, dok su cene mleka i mlečnih proizvoda u zavisnosti od vrste korigovane od dva do deset odsto.
Pored ovih namirnica, istovremeno su skočile i cene sokova i alkoholnih pića, zatim soli, papirne galanterije i sredstava za ličnu higijenu.
I taman kada su građani pomislili da poskupljenja više neće biti, proizvođači su trgovcima dostavili nove cenovnike, po kojima su se zbog rasta cena pšenice i brašna prvi na listi povećanja našli hleb i peciva.
Prvo je poskupeo najtraženiji hleb tipa „sava” i to sa 38 na 44 dinara. Niko iz vlasti, a posebno u ministartvu trgovine i usluga, sa kojima smo kontaktirali nije želeo da odgovara na naša pitanja u vezi sa poskupljenjem životnih namirnica.
Sa druge strane, upravo radi ovakvih socijalnih potresa svojevremano je formiran Socijalno – ekonomski savet, koji, bar tako tvrde njegovi članovi, nikada nije ni donosio bilo kakve odluke.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata i jedan od članova ovog saveta, kaže za RSE da je ovo veoma teška socijalna situacija za najveći broj građana i da će taj sindikat zajedno sa drugima sutra uputiti upozorenje Vladi Srbije.
“Građani Srbije došli su do te ivice preko koje više ne mogu da preguraju mesec. Istina, to traje jedan duži vremenski period, ali ovo poskupljenje ugrožava najosnovniju egzistenciju i prenosi se na najsiromašnije slojeve“, ističe Orbović.
Porez na prozore
Dugačak spisak namirnica koje će u narednim danima poskupeti pokazali smo Beograđanima, evo njihovih reakcija:
"Radna mesta su sve nesigurnija, nema govora o povećanju plata i njihovom usklađivanju sa kursom ili inflacijom, građani ne znaju ni da li će primati plate, a kamo li kolike će one biti", kaže Biljana Stepanović iz Ekonomist media group.
- “Katastrofa. Jedini komentar – katastrofa. Tri meseca nisam primila platu i kako ću da izdržim poskupljenje. Katastrofa.“
- „Moj komentar je: treba uvesti porez na prozore.“
- „Dobro će uticati na dijetu (smeh). Nemam šta da kažem, bez komentara sam. Verovatno je kuhinja ta gde možemo da uštedimio, a uglavnom su te namirnice poskupele, tako da ćemo biti vitkiji (smeh)“.
- „Sramota, svakome će biti teško. Više od 40 procenata građana sebi te namirnice ne može ni da priušti. To je strašno.“
- „Sramota je šta rade sa narodom. Moja žene ima oko 18.000 dinara penzije i dok plati stanarinu i komunalije sve pare odu. Šta da jede? Kamenje? Hvala Bogu ima travu da pase, pa može i travu da pase.“
„Katasrofalno, šta mogu drugo da kažem.“
Biljana Stepanović iz Ekonomist media group kaže za RSE da će najavljena poskupljenja biti izuzetno veliki udar na kućni budžet građana.
“Prvo, početak je školske godine, drugo, u oktobru kreće grejna sezona, znači, opet veliki izdatak i treće, možda i najvažnije, sva ova poskupljenja su se poklopila sa krizom. Radna mesta su sve nesigurnija, nema govora o povećanju plata i njihovom usklađivanju sa kursom ili inflacijom, građani ne znaju ni da li će primati plate, a kamoli kolike će one biti. I kada se sve to sabere trenutak za poskupljenje je nezgodan i to nikako ne može da ostane bez odjeka kod ljudi“, kaže Stepanović.
Mnogi ističu da razlozi poskupljenja leže i u rastu cena sirovina. Pored toga, stručnjaci navode da problem poskupljenja leži i u nedostatuku konkurencije, a time se gubi mehanizam koji bi mogao da spreči poskupljenja, dok sa druge strane kurs evra raste što trgovce, uplašene da će inflacija biti veća, tera da tu očekivanu inflaciju ugrade u cene.
“Ako mi šest meseci imamo divljanje kursa, naravno, da će to izazvati reakciju proizvođača sa novim cenama“, kaže za RSE Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike u dnevniku „Politika“.
Koliko je stanje ozbiljno govori i podatak da će sindikati sa protesima i štrajkovima krenuti već 8. septembra. Ljubisav Orbović naglašava da će sindikati ovoga puta nastupati jedinstveno.
“Mi ćemo izaći i iskazati svoje nezadovoljstvo, samo mislim da će to biti više od iskazivanja nezadovoljstva, to će biti jedan niz protesta i štrajkova na genarlnom nivou“, kaže Orbović.
Pitanje koje zvaničnicima postavlja jedna Beograđanka, pitanje je koje bez odgovora, takođe, postavljaju mnogi ugroženi građani u Srbiji:
“Zar ne postoji neki drugi način da se državni budžet napuni, sem poskupljenja? Uvek sam živela u Srbiji, mnogo boravila u inostranstvu, uvek sam se vraćala, a sada bih otišla negde, samo da ne gledam šta se radi“, zaključuje sagovornica.