Tadićeva božićna poruka naznaka promene?

Tadić na Kosovu

Predstavnici Srbije koja žestoko kritikuje svaku političku neumerenost postoktobarske političke elite, svaki potez koji liči na kontinuitet sa Srbijom iz devedesetih i svaku naznaku nacionalizma i netolerancije, primećuju neke nove pomirljivije tonove u odnosu na Kosovo koji stižu od predsednika Srbije Borisa Tadića.

Tadić je prvog dana Božića iz manastira Dečani na Kosovu, poslao sledeću poruku:

„Upućujem poruku mira ne samo mojim sunarodnicima , već i Albancima i svim narodima koji žive na balkanskom prostoru koji je bio iscepkan ratovima, razaranjima , podelama u prošlosti. Potrebno je da se objedinimo oko zajedničkih vrednosti, oko zajedničkih ciljeva.“

Dan pre toga čulo se nešto što je zabeležio Rojters, ne i beogradska štampa.

Predsednik Srbije čestitao je građanima Kosova Novu godinu i na albanskom jeziku. Tadić je rekao da koristi priliku da čestita praznik albanskim prijateljima „Urime Viti i Ri“.

Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da Tadićev potez treba pozdraviti:

"Na kraju krajeva, ako se Srbija drži toga da je Kosovo deo Srbije, onda su Albanci građani Srbije. Ali to ne mora to da znači, to je jedan gest i dobro je što je učinjen u pravoslavnoj bogomolji.“

Zagorka Golubović, profesorka sociologije, deli slično mišljenje:

„Iznenađuje me da on zna da kaže to na albanskom ali mislim da je to sasvim OK. Bez obzira da li tumačimo da je Kosovo već sada nezavisna država, ali on se nalazi na teritoriji gde živi većina albanskog stanovništva.“

EZOPOVSKI RJEČNIK

Međutim, za razliku od prethodnih izjava, jedna rečenica koju je izgovorio predsednik Srbije na Badnji dan u manastiru Dečani, u razgovoru sa novinarima, a koju je preneo Rojters na engleskom jeziku, izazvala je reakcije u Prištini.

„Voleo bih da vidim, ne samo Srbiju - što znači i Kosovo- već sve jugoistočne evropske zemlje da se integrišu u EU što pre, nadam se u 2014. godini,“ rekao je Tadić.

Kovačević i Golubovićeva, inače osetljivi na svaku vrstu netolerancije i neprimrenog govora o spornim pitanjima na Balkanu, ne vide ništa sporno u toj izjavi.

Naprotiv, oni prepoznaju u poslednje vreme neke nove ohrabrujuće tonove predsednika Srbije.

Kovčević u toj rečenici ne vidi ništa sporno, jer je to i zvačni stav Srbije da će Srbija sa Kosovom ući zajedno u EU:

„Nova je jedna izjava koja nije naišla na veći odjek a koju je ponovo na ambasadorskom skupu, a to je da Srbija mora ići u susret promenama, da njena politika prema Kosovu ne sme biti rigidna, jer onda je nelegitimna i da mora biti inovativna uključujući neku vrstu, ako ne modus vivendija a ono modus operandia u smislu tehničkog dijaloga sa vlastima na Kosovu koje Srbija ne priznaje. To bi bio neki napredak po mom mišljenju. Mislim da te izjave vode u tom pravcu.“

Golubovićeva takođe smatra da su Tadićeve poruke drugačije od tvrdog rečnika, na primer, njegovog šefa diplomatije:

„Po mom mišljenju to može da znači da je to jedan drugačiji, tolerantniji stav . Meni je jasno da on ne može da govori otvoreno. Pogovoto što ima drugačijih tonova u okviru Demokratske stranke i u okviru vladajuće koalicije, recimo ministar diplomatije Vuk Jeremić koji govori rečnikom Koštunice o Kosovu. Tadić pokušava jednim ezopovskim jezikom da malo ublaži, razvodni takve tvrde stavove.“