Očekivalo se da će doneti odluku o sudbini pre mesec dana postavljenih barikada ali lideri Srba sa severa Kosova ispostavili su pregršt političkih zahteva uz ponudu KFOR-u da se vojnicima omogući prolaz i snabdevanje uz kontrolu od strane građana, ali ne i EULEKS-u.
Da Srbija opozove saglasnost o raspoređivanju Euleksa, ponovno aktiviranje misije UNMIK-a i neprihvatanje dosadašnjih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine su samo neki od rezultata tročasovnog većanja predstavnika opština na severu Kosova koje je Beograd formirao.
U samom Beogradu nezadovoljni su ovakvom odlukom. Državni sekretar za Kosovo Oliver Ivanović kaže za RSE da je to trebalo da bude platforma za pregovore sa KFOR-om.
“Ali ja vidim da je to jedna politička platforma koja ne daje baš mnogo instrukcija pregovaračkom timu za razgovor sa KFOR-om. Tako da mislim da su možda opštinski odbornici propustili priliku da donesu jednu jasnu platformu koja bi pomogla u traženju rešenja”, ocenjuje Ivanović.
U jeku napetosti na severu Kosova i ultimatuma KFOR-a kosovskim Srbima da uklone barikade njihovi predstavnici zatražili su od Srbije i Saveta bezbednosti UN povratak dela srpske vojske i policije na Kosovo i njihovo početno rasporedivanje na severu Kosova, kao i da njihove opštine ostanu u sastavu Srbije.
Oliver Ivanović kaže da s obzirom na političku konsltelaciju na severu i približavanje izbora i nije iznenađen listom zahteva.
“Očito je da svi doživljavaju ovu situaciju kao priliku za jačanje svoje političke pozicije a u tom kontekstu vide vladu kao nekoga koga treba kritikovati. Prosto reč je o opozicionim partijama koje to rade”, tvrdi Ivanović.
Međutim, ta ista opozicija optužuje vlast da nema nikakav plan za Kosovo, ali, kaže zamenik lidera naprednjaka Aleksandar Vučić, Srbi su pokazali da su pametniji od državnog rukovodstva.
“I pozivamo međunaordnu zajednicu da nijednog sekunda ne pokušava da pribegava sili. Srbi samo hoće mir, samo hoće da žive na svojim ognjištima i ljudi iz međunarodne zajednice to takođe moraju da razumeju”, poručuje Vučić.
Incident u Skupštini
Dok su iščekivali vesti iz Zubinog potoka Šešeljevi radikali su se u Beogradu odlučili za akciju, pa su uz poruke poput “Ubice, prestanite da ubijate Srbe na Kosovu i Metohiji”, izazvali incident u Skupštini Srbiji kada su blokirali američku ambasadorku Meri Vorlik koja je došla na sastanak parlamentarne grupe prijateljstva sa SAD povodom 130 godina saradnje.
Ambasadorka je stigla u Skupštinu i ušla u salu sa nekoliko članova Grupe prijateljstva ali deo članova grupe nije uspeo da uđe, budući da su radikali blokirali ulaz sa transparentima. Samo zahvaljujući intervenciji obezbeđenja radikali su sprečeni da upadnu na sastanak.
“Došli su iz američke ambasade da im kažu kako treba da se ponašaju kad američke trupe, tenkovi, snajperisti i zlikovci krenu na srpske barikade na Kosovu i metohiji. Mi im to nećemo dozvoliti”, rekao je Boris Aleksić, poslanik SRS.
Incident sa Radikaima u Skupštini Srbije, Video: Tanjug, 19.10.2011.
Dodatno je kosovski čvor zamrsila i Srpska pravoslavna crkva. Nakon Patrijarha, koga su pojedini domaći kolumnisti prozvali najvećom opozicijom u pogledu politike prema Kosovu, svoj doprinos u danu odluke kosovskih Srba dao je i mitroplit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavom da "realnost nije mera".
Amfilohije je ocenio da je stanje na Kosovu gore nego u vreme nacisticcke okupacije jer je "i Hitler imao toliko razboritosti da severni deo Kosova ostavi u sastavu Srbije, makar i okupirane".
Zatezanje situacije na severu Kosova dolazi u trenutku kada Beograd očekuje iz Brisela od Saveta ministara potvrdu mišljenja EK o dobijanju statusa kandidata a datum početka pregovora zavisi od nastavka dijaloga i normalizacije odnosa sa Prištinom.
U tom procesu Srbi sa severa Kosova, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, barikade vide kao svoj jedini adut. U njihovoj odluci profesor Simić prepoznaje stavove različitih partija koje imaju uticaja na tom području.
“Na neki način mislim da je čak i vlada u Beogradu malo i provocirala takav odgovor kada je pre dva dana jedan njen visoki funkcioner rekao “mi ne želimo ništa da poručimo Srbima severnog Kosova, oni nama treba da poruče šta da radimo”. Mislim da su upravo Srbi na severu Kosova to shvatili doslovce i uputili ovu seriju zahteva vladi u Beogradu koja sumnjam da može da bude pretočena u nekakvu realnu politiku. Euleks će po svemu sudeći ostati, EU neće odustati od toga da ona reši Kosovo kao evropski problem. Mislim da bi odustajanje Beograda od potpisa na dokumentu o Euleksu praktično bilo samoubilački akt za Srbiju koja čeka u decembru odluku Saveta ministara EU o kandidaturi”, zaključuje Simić.
Od dolaska kosovskih carinika na prelaze na severu Kosova, zbog čega su Srbi postavili barikade na prilaznim putevima, Kfor je svoje vojnike na Brnjaku i Jarinju, kao i u vojnom kampu u Leposaviću, snabdevao helikopterima. Iz međunarodne zajednice je poručemo da je blokada granice neodrživa.
Da Srbija opozove saglasnost o raspoređivanju Euleksa, ponovno aktiviranje misije UNMIK-a i neprihvatanje dosadašnjih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine su samo neki od rezultata tročasovnog većanja predstavnika opština na severu Kosova koje je Beograd formirao.
U samom Beogradu nezadovoljni su ovakvom odlukom. Državni sekretar za Kosovo Oliver Ivanović kaže za RSE da je to trebalo da bude platforma za pregovore sa KFOR-om.
“Ali ja vidim da je to jedna politička platforma koja ne daje baš mnogo instrukcija pregovaračkom timu za razgovor sa KFOR-om. Tako da mislim da su možda opštinski odbornici propustili priliku da donesu jednu jasnu platformu koja bi pomogla u traženju rešenja”, ocenjuje Ivanović.
U jeku napetosti na severu Kosova i ultimatuma KFOR-a kosovskim Srbima da uklone barikade njihovi predstavnici zatražili su od Srbije i Saveta bezbednosti UN povratak dela srpske vojske i policije na Kosovo i njihovo početno rasporedivanje na severu Kosova, kao i da njihove opštine ostanu u sastavu Srbije.
Oliver Ivanović kaže da s obzirom na političku konsltelaciju na severu i približavanje izbora i nije iznenađen listom zahteva.
“Očito je da svi doživljavaju ovu situaciju kao priliku za jačanje svoje političke pozicije", ocenjuje Oliver Ivanović.
“Očito je da svi doživljavaju ovu situaciju kao priliku za jačanje svoje političke pozicije a u tom kontekstu vide vladu kao nekoga koga treba kritikovati. Prosto reč je o opozicionim partijama koje to rade”, tvrdi Ivanović.
Međutim, ta ista opozicija optužuje vlast da nema nikakav plan za Kosovo, ali, kaže zamenik lidera naprednjaka Aleksandar Vučić, Srbi su pokazali da su pametniji od državnog rukovodstva.
“I pozivamo međunaordnu zajednicu da nijednog sekunda ne pokušava da pribegava sili. Srbi samo hoće mir, samo hoće da žive na svojim ognjištima i ljudi iz međunarodne zajednice to takođe moraju da razumeju”, poručuje Vučić.
Incident u Skupštini
Dok su iščekivali vesti iz Zubinog potoka Šešeljevi radikali su se u Beogradu odlučili za akciju, pa su uz poruke poput “Ubice, prestanite da ubijate Srbe na Kosovu i Metohiji”, izazvali incident u Skupštini Srbiji kada su blokirali američku ambasadorku Meri Vorlik koja je došla na sastanak parlamentarne grupe prijateljstva sa SAD povodom 130 godina saradnje.
Ambasadorka je stigla u Skupštinu i ušla u salu sa nekoliko članova Grupe prijateljstva ali deo članova grupe nije uspeo da uđe, budući da su radikali blokirali ulaz sa transparentima. Samo zahvaljujući intervenciji obezbeđenja radikali su sprečeni da upadnu na sastanak.
“Došli su iz američke ambasade da im kažu kako treba da se ponašaju kad američke trupe, tenkovi, snajperisti i zlikovci krenu na srpske barikade na Kosovu i metohiji. Mi im to nećemo dozvoliti”, rekao je Boris Aleksić, poslanik SRS.
Vaš browser nepodržava HTML5
Dodatno je kosovski čvor zamrsila i Srpska pravoslavna crkva. Nakon Patrijarha, koga su pojedini domaći kolumnisti prozvali najvećom opozicijom u pogledu politike prema Kosovu, svoj doprinos u danu odluke kosovskih Srba dao je i mitroplit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavom da "realnost nije mera".
Amfilohije je ocenio da je stanje na Kosovu gore nego u vreme nacisticcke okupacije jer je "i Hitler imao toliko razboritosti da severni deo Kosova ostavi u sastavu Srbije, makar i okupirane".
Zatezanje situacije na severu Kosova dolazi u trenutku kada Beograd očekuje iz Brisela od Saveta ministara potvrdu mišljenja EK o dobijanju statusa kandidata a datum početka pregovora zavisi od nastavka dijaloga i normalizacije odnosa sa Prištinom.
U tom procesu Srbi sa severa Kosova, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, barikade vide kao svoj jedini adut. U njihovoj odluci profesor Simić prepoznaje stavove različitih partija koje imaju uticaja na tom području.
“Na neki način mislim da je čak i vlada u Beogradu malo i provocirala takav odgovor kada je pre dva dana jedan njen visoki funkcioner rekao “mi ne želimo ništa da poručimo Srbima severnog Kosova, oni nama treba da poruče šta da radimo”. Mislim da su upravo Srbi na severu Kosova to shvatili doslovce i uputili ovu seriju zahteva vladi u Beogradu koja sumnjam da može da bude pretočena u nekakvu realnu politiku. Euleks će po svemu sudeći ostati, EU neće odustati od toga da ona reši Kosovo kao evropski problem. Mislim da bi odustajanje Beograda od potpisa na dokumentu o Euleksu praktično bilo samoubilački akt za Srbiju koja čeka u decembru odluku Saveta ministara EU o kandidaturi”, zaključuje Simić.
Od dolaska kosovskih carinika na prelaze na severu Kosova, zbog čega su Srbi postavili barikade na prilaznim putevima, Kfor je svoje vojnike na Brnjaku i Jarinju, kao i u vojnom kampu u Leposaviću, snabdevao helikopterima. Iz međunarodne zajednice je poručemo da je blokada granice neodrživa.