Beograd sa novom nadom očekuje sledeću rundu dijaloga sa Prištinom koja počinje sredinom aprila u Briselu.
Nismo seli za sto da priznamo jedni druge već da rešimo neka pitanja bez obzira na status, rekao je šef pregovaračkog tima Beograda Borko Stefanović.
„Ne postoje paralelne institucije na severu Kosova, postoje samo jedne jedine institucije i to svi znaju. Ako je cilj da se naprave paralelne institucije iz Prištine pa da se onda kaže Beogradu e sad vi ukinite paralelne iz Beograda, ja moram da kažem da se to neće desiti. I siguran sam da kada dođemo do pitanja severa Kosova, za šta sada u Prištini kažu da nije tema, a nekako mi se javlja da će biti, i kada se ta tema otvori onda će biti jasno da je u pitanju precizna, jasna ključaonica za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Tako ćemo rešiti problem Kosova i Metohije kroz tu ključaonicu. Ja ne vidim drugu. Naravno ima jedna druga ključaonica a to je Brisel. Što više ujednačimo te dve ključaonice to ćemo biti bliži cilju“, naglasio je Stefanović.
Šta ta „ključaonica“ podrazumeva ostalo je nedorečeno. Na novinarsku opasku da je i predsednik Srbije Boris Tadić nedavno govorio o realnosti na severu Kosova i na pitanje da li bi se to moglo protumačiti da Beograd lagano ide ka podeli Kosova Stefanović je rekao da je to samo konstatacija stanja.
„Suština je, i u onome što je rekao predsednik, da je to jedna otrežnjujuća konstatacija stanja i ništa više od toga. Mi ne želimo da idemo dalje od te konstatacije nego očekujemo da se u toku razgovora zatvore sva otvorena pitanja. I naravno da su za to u dijalogu potrebne dve strane. I mislim da je legitimno da sve što se dve strane dogovore bude prihvatljivo i primenjeno“, ocenio je Stefanović.
Priština ne veruje Beogradu
Leon Malazogu, direktor Projekta za etničke odnose Kosova iz Prištine, kaže da je došao u Beograd, na panel raspravu o perspektivi dijaloga Beograda i Prištine u organizaciji Centra za novu politiku, u nadi da će moći da doprinese smanjenju distance ali i poručuje da Priština ne veruje Beogradu jer misli da je Beograd ušao u dijalog samo da bi poboljšao svoju poziciju za pregovore o članstvu sa EU.
„U Prištini vlada mišljenje da Srbija čini sve kako bi naudila Kosovu. Ne uspevam da uočim niti jedan gest dobre volje Srbije. Srbija ima problem sa pitanjem statusa Kosova. Neophodno je da Kosovo i Srbija otpočnu istinski dijalog. Naravno nisam protiv razgovora o tehničkim pitanjima i nadam se da će oni doneti i izvesne rezultate. Ali ne smemo se pretvarati da je cilj da imamo dve Nemačke koje se međusobno ne priznaju. To je možda privremeni cilj ali ne i istorijski kompromis. Istorijski kompromis bi značio međusobna izvinjenja i kompromise“, kaže Malazogu.
Mnoge mere Beograda kreirane su tako da blokiraju Kosovo koje se zbog toga okreće Tirani, tvrdi Malazogu i navodi primere da Kosovo nije u sistemu za izdavanje zelenih karata i da Albanci imaju problem kada recimo putuju kolima u Grčku. Zatim, da Srbija bojkotuje robu sa Kosova a da istovremeno Kosovo uvozi iz Srbije robu u vrednosti od 300 miliona eura godišnje i da time, kaže, pomaže srpskoj ekonomiji.
No, za razliku od Beograda kosovski Srbi moraju naći načina da se slože sa Prištinom, kaže Malazogu i navodi da dve trećine kosovskih Srba južno od Ibra žele da žive na normalan način.
„Beograd ne mora da se složi sa Prištinom ali kosovski Srbi imaju veliki interes u dobrim odnosima sa Prištinom. Kosovski Srbi gravitiraju Prištini. Bio sam u petak u Mitrovici, sreo sam se prijateljima tamo i rekli su mi da su dan ranije bili u kupovini u Prištini. Priština im je geografski bliže. Dobro je što Beograd ne opstruira Srbe koji hoće da sarađuju sa Prištinom ali ih i ne ohrabruje u tome“, ocenjuje Malazogu.
Svesne su velikih međusobnih razlika obe strane. Ali za Beograd ne postoji alterantiva za sada ovom dijalogu, odgovora prvi čovek srpskog pregovaračkog tima Borko Stefanović.
„Niti postoji mogućnost da ovaj dijalog tretira tehnička pitanja pa ćemo preći u nešto drugo što se zove politički dijalog o nečemu ozbiljnijem. A naročito ako se misli u Prištini da to ozbiljnije znači kako ćete vi sad nas da priznate, tj. kako ćete vi sad da date potvrdu tome da smo mi nezavisni. To se neće destiti. Što se tiče gravitacije Srba ka Prištini ja se nadam da ste mislili u geografskom smilsu ako sam ja dobro razumeo. Ako ćemo u geografskom smislu onda treba da izbrojimo koliko Srba ima u Prištini a koliko ih je bilo pre rata. Pa kad pođemo od tog momenta da onda vidimo ko tu gravitira i odakle“, navodi Stefanović.
Michael Ehrke, direktor Fridrih Ebert Štiftung fondacije u Beogradu, zato kaže da ga ova situacija podseća na jednu iz istorije Nemačke.
„Kada je Zapadna Nemačka otvorila predstavništvo u Istočnoj a ne ambasadu nije bilo međusobnog priznavanja ali je otvaranje tog predstavništva u mnogome poboljšalo situaciju u smislu života običnih građana. Došlo se do mnogo sitnih rešenja i mislim da nešto slično može da se primeni i ovde. Iako su okolnosti potpuno drugačije ali vidim neke sličnosti od politike striktnog stava ne, odnosno odbijanja bilo kakvog približavanja koje smo mi imali za vreme konzervativne Hrišćanske demokratske unije do „ost“ politike Vilija Branta koja je podrazumevala popuštanje zategnutosti sa Istočnom Nemačkom“, zaključuje Michael Ehrke.
Nismo seli za sto da priznamo jedni druge već da rešimo neka pitanja bez obzira na status, rekao je šef pregovaračkog tima Beograda Borko Stefanović.
„Ne postoje paralelne institucije na severu Kosova, postoje samo jedne jedine institucije i to svi znaju. Ako je cilj da se naprave paralelne institucije iz Prištine pa da se onda kaže Beogradu e sad vi ukinite paralelne iz Beograda, ja moram da kažem da se to neće desiti. I siguran sam da kada dođemo do pitanja severa Kosova, za šta sada u Prištini kažu da nije tema, a nekako mi se javlja da će biti, i kada se ta tema otvori onda će biti jasno da je u pitanju precizna, jasna ključaonica za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Tako ćemo rešiti problem Kosova i Metohije kroz tu ključaonicu. Ja ne vidim drugu. Naravno ima jedna druga ključaonica a to je Brisel. Što više ujednačimo te dve ključaonice to ćemo biti bliži cilju“, naglasio je Stefanović.
Šta ta „ključaonica“ podrazumeva ostalo je nedorečeno. Na novinarsku opasku da je i predsednik Srbije Boris Tadić nedavno govorio o realnosti na severu Kosova i na pitanje da li bi se to moglo protumačiti da Beograd lagano ide ka podeli Kosova Stefanović je rekao da je to samo konstatacija stanja.
„Suština je, i u onome što je rekao predsednik, da je to jedna otrežnjujuća konstatacija stanja i ništa više od toga. Mi ne želimo da idemo dalje od te konstatacije nego očekujemo da se u toku razgovora zatvore sva otvorena pitanja. I naravno da su za to u dijalogu potrebne dve strane. I mislim da je legitimno da sve što se dve strane dogovore bude prihvatljivo i primenjeno“, ocenio je Stefanović.
Priština ne veruje Beogradu
Leon Malazogu, direktor Projekta za etničke odnose Kosova iz Prištine, kaže da je došao u Beograd, na panel raspravu o perspektivi dijaloga Beograda i Prištine u organizaciji Centra za novu politiku, u nadi da će moći da doprinese smanjenju distance ali i poručuje da Priština ne veruje Beogradu jer misli da je Beograd ušao u dijalog samo da bi poboljšao svoju poziciju za pregovore o članstvu sa EU.
„U Prištini vlada mišljenje da Srbija čini sve kako bi naudila Kosovu. Ne uspevam da uočim niti jedan gest dobre volje Srbije. Srbija ima problem sa pitanjem statusa Kosova. Neophodno je da Kosovo i Srbija otpočnu istinski dijalog. Naravno nisam protiv razgovora o tehničkim pitanjima i nadam se da će oni doneti i izvesne rezultate. Ali ne smemo se pretvarati da je cilj da imamo dve Nemačke koje se međusobno ne priznaju. To je možda privremeni cilj ali ne i istorijski kompromis. Istorijski kompromis bi značio međusobna izvinjenja i kompromise“, kaže Malazogu.
Mnoge mere Beograda kreirane su tako da blokiraju Kosovo koje se zbog toga okreće Tirani, tvrdi Malazogu i navodi primere da Kosovo nije u sistemu za izdavanje zelenih karata i da Albanci imaju problem kada recimo putuju kolima u Grčku. Zatim, da Srbija bojkotuje robu sa Kosova a da istovremeno Kosovo uvozi iz Srbije robu u vrednosti od 300 miliona eura godišnje i da time, kaže, pomaže srpskoj ekonomiji.
No, za razliku od Beograda kosovski Srbi moraju naći načina da se slože sa Prištinom, kaže Malazogu i navodi da dve trećine kosovskih Srba južno od Ibra žele da žive na normalan način.
„Beograd ne mora da se složi sa Prištinom ali kosovski Srbi imaju veliki interes u dobrim odnosima sa Prištinom. Kosovski Srbi gravitiraju Prištini. Bio sam u petak u Mitrovici, sreo sam se prijateljima tamo i rekli su mi da su dan ranije bili u kupovini u Prištini. Priština im je geografski bliže. Dobro je što Beograd ne opstruira Srbe koji hoće da sarađuju sa Prištinom ali ih i ne ohrabruje u tome“, ocenjuje Malazogu.
Svesne su velikih međusobnih razlika obe strane. Ali za Beograd ne postoji alterantiva za sada ovom dijalogu, odgovora prvi čovek srpskog pregovaračkog tima Borko Stefanović.
„Niti postoji mogućnost da ovaj dijalog tretira tehnička pitanja pa ćemo preći u nešto drugo što se zove politički dijalog o nečemu ozbiljnijem. A naročito ako se misli u Prištini da to ozbiljnije znači kako ćete vi sad nas da priznate, tj. kako ćete vi sad da date potvrdu tome da smo mi nezavisni. To se neće destiti. Što se tiče gravitacije Srba ka Prištini ja se nadam da ste mislili u geografskom smilsu ako sam ja dobro razumeo. Ako ćemo u geografskom smislu onda treba da izbrojimo koliko Srba ima u Prištini a koliko ih je bilo pre rata. Pa kad pođemo od tog momenta da onda vidimo ko tu gravitira i odakle“, navodi Stefanović.
Michael Ehrke, direktor Fridrih Ebert Štiftung fondacije u Beogradu, zato kaže da ga ova situacija podseća na jednu iz istorije Nemačke.
„Kada je Zapadna Nemačka otvorila predstavništvo u Istočnoj a ne ambasadu nije bilo međusobnog priznavanja ali je otvaranje tog predstavništva u mnogome poboljšalo situaciju u smislu života običnih građana. Došlo se do mnogo sitnih rešenja i mislim da nešto slično može da se primeni i ovde. Iako su okolnosti potpuno drugačije ali vidim neke sličnosti od politike striktnog stava ne, odnosno odbijanja bilo kakvog približavanja koje smo mi imali za vreme konzervativne Hrišćanske demokratske unije do „ost“ politike Vilija Branta koja je podrazumevala popuštanje zategnutosti sa Istočnom Nemačkom“, zaključuje Michael Ehrke.