Političke partije su, po mišljenju 69 odsto građana Srbije, najkorumpiranija kategorija, a većina ispitanika smatra da je Vlada veoma ili delimično neefikasna u borbi protiv korupcije. Odmah iza političkih partija slede javne i civilne službe, sudstvo poslovni i privatni sektor.
Ovo istraživanje je, za potrebe nevladine organizacije Transparentnost Srbija, radila agencija Medijum Galup u novembru prošle godine, na uzorku od 1.015 ispitanika.
Na koji način građani vide korpciju u Srbiji?
“Korupciju i kriminal je teško iskoreniti!"
"Oni koji bi trebalo da je iskorene, oni su korumpirani."
"Tek kada dođu na vlast, onda pokažu pravo lice."
"Ma kakve stranke, to su lopovi živi!”"
Paradoksalna je činjenica da građani, iako imaju najmanje neposrednog kontakta sa političkim partijama i njenim predstavnicima, upravo, ovu instituciju doživljavaju kao najkorumpiraniju u Srbiji. Takav utisak deli, čak, 69 procenata stanovništva. Međutim, ni ostale institucije, u pogledu korupcije, nisu na boljem glasu: 65 odsto anketiranih vidi korupciju u civilnim i javnom službama, a potom slede sudstvo, poslovni i privatni sektor, parlament, a nisu posteđeni ni mediji. Milana Aleksić, “Medija galup”:
“Za medije, 53 odsto građana smatra da su korumpirani.”
Iako je ovo istraživanje sprovedeno u periodu donošenja važnih antikorupcijskih zakona i učestalih uveravanja vladinih predstavnika da je borba protiv korupcije visoko na listi prioriteta, građani nisu zapazili neki bitan pomak:
“Većina građana, oko 55 procenata, smatra da je Vlada neefikasna u rešavanju ovog problema. Znači veoma neefikasna ili delimično neefikasna. Nešto manje od trećine smatra da je Vlada efikasna, a neodlučnih građana je oko 13 procenata.”
Ovakvo mišljenje građana deli i predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati, koji primećuje da Vlade nisu spremne da otklone, čak, ni one nezakonitosti koje su ostvili njeni prethodnici:
“Iz toga bi proizašla jedna hipoteza da se, na neki način, uspostavlja prećutni sporazum između onih koji vladaju i onih koji će vladati ili koji su vladali - Ne diraj me, ne diram te!”
Komentarišući stav građana prema korupciji u političkim strankama, Goati kaže da da one nisu toliko loše ocenjene, koliko zaslužuju:
“Moja je ocena da se nesrazmerno veliki deo novca, upravo, u toj sivoj zoni kotrlja, da to više nije ono kada potplatite nekoga da ubrza postupak za dobijanje dozvole za 300 ili 500 evra. To su višestruko veće sume. To je jedna oblastkoja je najmisterioznija u životu partija i koju ovaj zakon ni za jotu nije pomerio.”
Na stagnaciju u borbi protiv korupcije upozorava i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji kaže da je u poslednje vreme u Srbiji dosta urađeno na usvajanju dokumenata koji bi trebalo da predstavljaju normativni osnov za antikorupcijsko delovanje, ali, ipak, naglašava:
"Težište borbe protiv korupcije ne može biti u normativnom svetu. Ono mora da se preseli na realan teren. Građani, a i međunarodno okruženje, svakako, očekuju da se preduzmu sve raspoložive, realne, mislim čak pre svega preventivne mere, u borbi protiv korupcije. U tom kontekstu, ja već dugo i uporno naglašavam da postoji, naravno uz uslov da za to ima političke volje, jedno relativno lako primenjivo, jedno nimalo skupo, jedno izuzetno efikasno sredstvo, a što su pokazala iskustva nekih drugih zemalja – podizanje transparentnosti rada."
Izvršni direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić primećuje da su ljudi prilično rezignirani postupcima, ne samo političkih partija, već i ostalih institucija sistema, samo što su partije u direktnom fokusu građana:
“Zato što se o njihovom uticaju na donošenje odluka veoma mnogo piše, veoma mnogo priča. Tu ne postoji mogućnost da se prikrije, da se neke stvari rade u golom partijskom interesu, čak i od ljudi koji su na nekim državnim funkcijama.”
Iako nemaju neposerednog kontakta sa političkim partijama, građani po mišljenju Vladimira Goatija, prepoznaju stvarne centre moći, u čemu im, u tom procesu demistifikacije, pomažu i mediji:
“Već, svi više idu i gledati šta misle partijski čelnici, naročito vladajućih partija, nego kako se odvija interesantna debata u parlamentu.”
A evo šta kažu građani:
“Ne može da se iskoreni. A mnogo im je lepo."
"Kako ne može? Imaju oni metoda."
"Kad se bude dosledno zakon primenjivao prema svima."
"Može, ako hoće. Ali neće i nemaju volju zato što im je to dobit."
"Može, s metlom!"
Skepsu građana po pitanju suočavanja sa korupcijom, pojačavaju i obećanja sa najviših nivoa vlasti, najave o odlučnijoj borbi , hapšenjima…, koja – kako zapaža Vladimr Goati – uglavnom ostaju bez rezultata:
"Naslušali smo se najava sa najvišeg mesta i meni se čini da one, naprosto, postaju monotone. Ljudi će poverovati kada se u ovoj sferi dogodi jedan zaokret ili prelom.”
Na koji način građani vide korpciju u Srbiji?
“Korupciju i kriminal je teško iskoreniti!"
"Oni koji bi trebalo da je iskorene, oni su korumpirani."
"Tek kada dođu na vlast, onda pokažu pravo lice."
"Ma kakve stranke, to su lopovi živi!”"
Paradoksalna je činjenica da građani, iako imaju najmanje neposrednog kontakta sa političkim partijama i njenim predstavnicima, upravo, ovu instituciju doživljavaju kao najkorumpiraniju u Srbiji. Takav utisak deli, čak, 69 procenata stanovništva. Međutim,
Većina građana, oko 55 procenata, smatra da je Vlada neefikasna u rešavanju ovog problema.
“Za medije, 53 odsto građana smatra da su korumpirani.”
Iako je ovo istraživanje sprovedeno u periodu donošenja važnih antikorupcijskih zakona i učestalih uveravanja vladinih predstavnika da je borba protiv korupcije visoko na listi prioriteta, građani nisu zapazili neki bitan pomak:
“Većina građana, oko 55 procenata, smatra da je Vlada neefikasna u rešavanju ovog problema. Znači veoma neefikasna ili delimično neefikasna. Nešto manje od trećine smatra da je Vlada efikasna, a neodlučnih građana je oko 13 procenata.”
Ovakvo mišljenje građana deli i predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati, koji primećuje da Vlade nisu spremne da otklone, čak, ni one nezakonitosti koje su ostvili njeni prethodnici:
“Iz toga bi proizašla jedna hipoteza da se, na neki način, uspostavlja prećutni sporazum između onih koji vladaju i onih koji će vladati ili koji su vladali - Ne diraj me, ne diram te!”
Komentarišući stav građana prema korupciji u političkim strankama, Goati kaže da da one nisu toliko loše ocenjene, koliko zaslužuju:
“Moja je ocena da se nesrazmerno veliki deo novca, upravo, u toj sivoj zoni kotrlja, da to više nije ono kada potplatite nekoga da ubrza postupak za dobijanje dozvole za 300 ili 500 evra. To su višestruko veće sume. To je jedna oblast
Težište borbe protiv korupcije ne može biti u normativnom svetu. Ono mora da se preseli na realan teren.
Na stagnaciju u borbi protiv korupcije upozorava i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji kaže da je u poslednje vreme u Srbiji dosta urađeno na usvajanju dokumenata koji bi trebalo da predstavljaju normativni osnov za antikorupcijsko delovanje, ali, ipak, naglašava:
"Težište borbe protiv korupcije ne može biti u normativnom svetu. Ono mora da se preseli na realan teren. Građani, a i međunarodno okruženje, svakako, očekuju da se preduzmu sve raspoložive, realne, mislim čak pre svega preventivne mere, u borbi protiv korupcije. U tom kontekstu, ja već dugo i uporno naglašavam da postoji, naravno uz uslov da za to ima političke volje, jedno relativno lako primenjivo, jedno nimalo skupo, jedno izuzetno efikasno sredstvo, a što su pokazala iskustva nekih drugih zemalja – podizanje transparentnosti rada."
Izvršni direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić primećuje da su ljudi prilično rezignirani postupcima, ne samo političkih partija, već i ostalih institucija sistema, samo što su partije u direktnom fokusu građana:
“Zato što se o njihovom uticaju na donošenje odluka veoma mnogo piše, veoma mnogo priča. Tu ne postoji mogućnost da se prikrije, da se neke stvari rade u golom partijskom interesu, čak i od ljudi koji su na nekim državnim funkcijama.”
Iako nemaju neposerednog kontakta sa političkim partijama, građani po mišljenju Vladimira Goatija, prepoznaju stvarne centre moći, u čemu im, u tom procesu demistifikacije, pomažu i mediji:
Ljudi će poverovati kada se u ovoj sferi dogodi jedan zaokret ili prelom.
“Već, svi više idu i gledati šta misle partijski čelnici, naročito vladajućih partija, nego kako se odvija interesantna debata u parlamentu.”
A evo šta kažu građani:
“Ne može da se iskoreni. A mnogo im je lepo."
"Kako ne može? Imaju oni metoda."
"Kad se bude dosledno zakon primenjivao prema svima."
"Može, ako hoće. Ali neće i nemaju volju zato što im je to dobit."
"Može, s metlom!"
Skepsu građana po pitanju suočavanja sa korupcijom, pojačavaju i obećanja sa najviših nivoa vlasti, najave o odlučnijoj borbi , hapšenjima…, koja – kako zapaža Vladimr Goati – uglavnom ostaju bez rezultata:
"Naslušali smo se najava sa najvišeg mesta i meni se čini da one, naprosto, postaju monotone. Ljudi će poverovati kada se u ovoj sferi dogodi jedan zaokret ili prelom.”