Korupcija je uobičajena pojava u Srbiji, smatra većina građana, a jedva deseti deo stanovnika smatra da bi taj problem mogao da bude manji narednih godina, pokazala su najnovija istraživanja javnog mnjenja. Problemi su ostali isti: mali kapaciteti institucija i većinski slaba svest građana da bi i sami trebalo da se usprotive i izađu iz kruga primanja i davanja mita.
Čak 90 odsto ispitanih smatra da je Srbija preplavljena korupcijom, i ona je na četvrtom mestu najvećih problema koje imaju građani Srbije, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Medijum Galup. Prosečna suma koju građani daju u korupciji na nižim nivoima je 170 evra, a interesantno je da najveći broj građana ne očekuje bilo kakav napredak u borbi protiv korupcije.
Stručnjaci nisu iznenađeni ovim rezultatima, a Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, za RSE kaže da je važan momenat u priči to što svest građana, kada je o takozvanoj maloj korupciji reč, još nije na visokom nivou:
“Ovde je glavni problem, bez obzira na to što istražni organi ulažu velike napore, to što veoma mali broj slučajeva bude prijavljen. Ako se u rezultatima istraživanja pogleda koliko ljudi kaže da je imalo direktna iskustva sa korupcijom i taj broj se uporedi sa prijavljenim slučajevima, onda se vidi da se prijavljuje samo jedan ili dva odsto tih krivičnih dela."
U ispitivanju trećina građana je navela da je čula da je neko njima blizak dao mito u protekla tri meseca, dok je šestina priznala da je to iskustvo imala u svom domaćinstvu. Beograđani sa kojima smo razgovarali pričaju da se često susreću sa korupcijom, ali sa druge strane tvrde da u tome nikada nisu učestvovali:
“Ja lično nikada nisam dala mito, ali znam za takve slučajeve. Znate šta, u zdravstvu ako želite da dobijete operaciju na vreme morate odneti doktoru kovertu sa novcem, ili flašu pića. Slično je i u opštinama…"
“Pa normalno da postoji korupcija. Svakodnevno vidim kako se to događa. Iznosi zavise od usluge. Ali mislim da su ljudi krivi, a ne oni u opštinama, mi bismo sve platili da bismo završili nešto preko reda. Da bismo smuvali nešto na brzinu, levo, desno… i to je cela priča."
“Čujem da vam recimo za porođaj treba petsto evra, da vam za operaciju kuka, kolena ili nečeg trećeg treba ovoliko ili onoliko stotina hiljada dinara… Ne znam da li bih nekada dala mito, ne daj bože da dođem u takvu situaciju, ali ne bih dala zato što nikada i nemam pare."
“Toga ima svuda, samo što je to ovde baš upečatljivo. To je učestalo toliko da je postala normalna stvar da date nekome pare da biste završili neka dokumenta."
Ispitanici smatraju da su političke partije najkorumpiranije, zatim sudije u pravosuđu, zdravstveni radnici, advokati, Vlada, tužioci, policija. Da je zaista najkritičnije u ovim oblastima pokazali su rezultati ispitivanja onih koji su priznali da su dali mito. Srbobran Branković, iz Medijum Galupa:
“Mito lekarima je dalo 54 odsto, 19 odsto policajcima, 10 odsto službenicima u državnoj administraciji, sudijama sedam odsto, po šest odsto nastavnicima i carinicima, osoblju za komunalne službe sedam odsto…"
Koji su potezi vlasti?
To je ona korupcija koju građani mogu da dožive u svakodnevnom životu, ali Vladimir Goati, iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da je daleko veći problem nedostatak rezultata u borbi protiv korupcije na višim nivoima, u kojoj se iznosi mere stotinama hiljada i desetinama milona evra:
“U onom segmentu koji se zove politička korupcija. Na tom nivou vidimo samo vrhove nekih afera, kao što su one u Železnicama Srbije, afera o zakupu izraelskog špijunskog satelita, ili afera nazvana Kofer, zbog sumnji u mito za vraćanje dozvole za rad jednoj banci. Ali se iza toga dalje ne grebe ispod površine. Tako da je borba protiv korupcije u državnim i njima bliskim strukturama ono što nas tek očekuje."
Dosadašnju borbu protiv korupcije Vlade Srbije, koju građani prepoznaju kao najodgovorniju za rešavanje tog problema, u Transparentnosti Srbija ocenili su šesticom, na skali od jedan do 10. Među građanima je porasla svest o tome šta je korupcija u politici, pa se kao ključni problemi prepoznaju slabe institucije i loša kontrola.
Jedna od udarnih pesnica u u toj borbi trebalo bi da bude nedavno osnovana Agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, problemi su se javili kada je Ustavni sud Srbije nedavno privremeno obustavio primene odredbe o zabrani dupliranja funkcija. Uprkos tome, direktorka tog tela Zorana Marković tvrdi da ta odluka ipak neće poremetiti rad Agencije:
“Agencija će svoje poslove nesmetano nastaviti da obavlja. Mi postupke vodimo, ali 30.000 funkcionera se nalazi u našem opsegu. To je zaista preveliki broj da bi mi sve to rešili za mesec dana."
Političari kažu da će u brobi protiv korupcije nadležni imati svu podršku zakonodavne i izvršne vlasti. Kao doprinos parlamenta, Slavica Djukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, najavila je i organizovanje “javnih slušanja”, u saradnji sa nevladinim sektorom i stručnom javnošcu:
“Na tim javnim skupštinskim sednicama, nakon konstruktivne rasprave, narodni poslanici u ime građana mogu da donesu zaključke i predlože mere sa kojima će upoznati organe izvršne vlasti i sve značajne institucije odgovorne za suzbijanje korupcije. "
Na kraju, pitali smo građane kako pobediti korupciju:
“Uh, to je teško pitanje..."
“Čini mi se da je suština da većina tog sveta koji se upušta u korupciju pre svega ispita same sebe sa moralne strane."
“Prvo kultura da se promeni, pa sprovesti pravo i pravdu."
Istraživanje je pokazalo da bi trećina građana, ako bi im otvoreno tražili mito, pokušalo bi da izbegne plaćanje tako što bi potražilo nekoga da im pomogne. Petina ispitanika platila bi ako ima novac. Od 30 odsto onih koji bi prijavili korupciju pola bi se obratilo nadležnom organu, 11 odsto nadređenom onoga ko mito traži, a pet odsto medijima.
Čak 90 odsto ispitanih smatra da je Srbija preplavljena korupcijom, i ona je na četvrtom mestu najvećih problema koje imaju građani Srbije, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Medijum Galup. Prosečna suma koju građani daju u korupciji na nižim nivoima je 170 evra, a interesantno je da najveći broj građana ne očekuje bilo kakav napredak u borbi protiv korupcije.
Stručnjaci nisu iznenađeni ovim rezultatima, a Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, za RSE kaže da je važan momenat u priči to što svest građana, kada je o takozvanoj maloj korupciji reč, još nije na visokom nivou:
“Ovde je glavni problem, bez obzira na to što istražni organi ulažu velike napore, to što veoma mali broj slučajeva bude prijavljen. Ako se u rezultatima istraživanja pogleda koliko ljudi kaže da je imalo direktna iskustva sa korupcijom i taj broj se uporedi sa prijavljenim slučajevima, onda se vidi da se prijavljuje samo jedan ili dva odsto tih krivičnih dela."
U ispitivanju trećina građana je navela da je čula da je neko njima blizak dao mito u protekla tri meseca, dok je šestina priznala da je to iskustvo imala u svom domaćinstvu. Beograđani sa kojima smo razgovarali pričaju da se često susreću sa korupcijom, ali sa druge strane tvrde da u tome nikada nisu učestvovali:
“Ja lično nikada nisam dala mito, ali znam za takve slučajeve. Znate šta, u zdravstvu ako želite da dobijete operaciju na vreme morate odneti doktoru kovertu sa novcem, ili flašu pića. Slično je i u opštinama…"
“Pa normalno da postoji korupcija. Svakodnevno vidim kako se to događa. Iznosi zavise od usluge. Ali mislim da su ljudi krivi, a ne oni u opštinama, mi bismo sve platili da bismo završili nešto preko reda. Da bismo smuvali nešto na brzinu, levo, desno… i to je cela priča."
“Čujem da vam recimo za porođaj treba petsto evra, da vam za operaciju kuka, kolena ili nečeg trećeg treba ovoliko ili onoliko stotina hiljada dinara… Ne znam da li bih nekada dala mito, ne daj bože da dođem u takvu situaciju, ali ne bih dala zato što nikada i nemam pare."
“Toga ima svuda, samo što je to ovde baš upečatljivo. To je učestalo toliko da je postala normalna stvar da date nekome pare da biste završili neka dokumenta."
Ispitanici smatraju da su političke partije najkorumpiranije, zatim sudije u pravosuđu, zdravstveni radnici, advokati, Vlada, tužioci, policija. Da je zaista najkritičnije u ovim oblastima pokazali su rezultati ispitivanja onih koji su priznali da su dali mito. Srbobran Branković, iz Medijum Galupa:
“Mito lekarima je dalo 54 odsto, 19 odsto policajcima, 10 odsto službenicima u državnoj administraciji, sudijama sedam odsto, po šest odsto nastavnicima i carinicima, osoblju za komunalne službe sedam odsto…"
Koji su potezi vlasti?
To je ona korupcija koju građani mogu da dožive u svakodnevnom životu, ali Vladimir Goati, iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da je daleko veći problem nedostatak rezultata u borbi protiv korupcije na višim nivoima, u kojoj se iznosi mere stotinama hiljada i desetinama milona evra:
“U onom segmentu koji se zove politička korupcija. Na tom nivou vidimo samo vrhove nekih afera, kao što su one u Železnicama Srbije, afera o zakupu izraelskog špijunskog satelita, ili afera nazvana Kofer, zbog sumnji u mito za vraćanje dozvole za rad jednoj banci. Ali se iza toga dalje ne grebe ispod površine. Tako da je borba protiv korupcije u državnim i njima bliskim strukturama ono što nas tek očekuje."
Dosadašnju borbu protiv korupcije Vlade Srbije, koju građani prepoznaju kao najodgovorniju za rešavanje tog problema, u Transparentnosti Srbija ocenili su šesticom, na skali od jedan do 10. Među građanima je porasla svest o tome šta je korupcija u politici, pa se kao ključni problemi prepoznaju slabe institucije i loša kontrola.
Jedna od udarnih pesnica u u toj borbi trebalo bi da bude nedavno osnovana Agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, problemi su se javili kada je Ustavni sud Srbije nedavno privremeno obustavio primene odredbe o zabrani dupliranja funkcija. Uprkos tome, direktorka tog tela Zorana Marković tvrdi da ta odluka ipak neće poremetiti rad Agencije:
“Agencija će svoje poslove nesmetano nastaviti da obavlja. Mi postupke vodimo, ali 30.000 funkcionera se nalazi u našem opsegu. To je zaista preveliki broj da bi mi sve to rešili za mesec dana."
Političari kažu da će u brobi protiv korupcije nadležni imati svu podršku zakonodavne i izvršne vlasti. Kao doprinos parlamenta, Slavica Djukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, najavila je i organizovanje “javnih slušanja”, u saradnji sa nevladinim sektorom i stručnom javnošcu:
“Na tim javnim skupštinskim sednicama, nakon konstruktivne rasprave, narodni poslanici u ime građana mogu da donesu zaključke i predlože mere sa kojima će upoznati organe izvršne vlasti i sve značajne institucije odgovorne za suzbijanje korupcije. "
Na kraju, pitali smo građane kako pobediti korupciju:
“Uh, to je teško pitanje..."
“Čini mi se da je suština da većina tog sveta koji se upušta u korupciju pre svega ispita same sebe sa moralne strane."
“Prvo kultura da se promeni, pa sprovesti pravo i pravdu."
Istraživanje je pokazalo da bi trećina građana, ako bi im otvoreno tražili mito, pokušalo bi da izbegne plaćanje tako što bi potražilo nekoga da im pomogne. Petina ispitanika platila bi ako ima novac. Od 30 odsto onih koji bi prijavili korupciju pola bi se obratilo nadležnom organu, 11 odsto nadređenom onoga ko mito traži, a pet odsto medijima.