Upravo na desetu godišnjicu ulaska NATO-a na Kosovo, ministri odbrane zemalja članica alijanse odlučili su u Briselu da smanje broj pripadnika KFOR-a, sa sadašnjih 14 na 10 hiljada. Konačnu odluku o tome doneće Savet NATO-a.
Iako u Briselu tvrde, da će bezbednost na Kosovu biti zagarantovana, u Beogradu vlada uverenje da je takva odluka ishitrena.
“To što u poslednje vreme nema ozbiljnijih incidenata, kakvi su se dešavali u nedavnoj prošlosti, nije nikakav znak da se međunarodne snage na Kosovu mogu opustiti i smanjivati broj svojih pripadnika”, kaže Zoran Dragišić, sa Fakulteta bezbednosti, komentarišući nameru vrha NATO-a da kontigent od 14 hiljada vojnika na Kosovu smanji na deset hiljada:
“Ono što predstavlja problem je, što su brza pogorsanja bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji moguća, tako da bi te četiri hiljade vojnika, bojim se, mogle da nedostaju ukoliko dođe do ozbiljnijeg pogoršanja. S druge strane, smanjenje broja vojnika, kod Srba i drugih nealbanaca, psihološki će, svavkako, delovati na njih da se osećaju nebezbednije, jer, sigurno je, da se oni na Kosovu ne osećaju bezbedno i nemaju nekakvu naročitu perspektivu.”
Zbog namere NATO-a zabrinut je i zvanični Beograd, što je ministar odbrane Dragan Šutanovac i preneo rukovodstvu alijanse.
“Koliko je god moguće," napomenuo je Šutanovac, "treba zadržati postojeće brojčano stanje Kfora, imajući u vidu da Srbi i drugi nealbanci, kad je reč o bezbednosnim strukturama na Kosovu i Metohiji, imaju najveće poverenje u Kfor ”:
“Cini mi se da postoji raspoloženje da se, iz jednog dela Kosova, određen broj jedinica smanji. Nisam siguran da je ta odluka dobra, ali dobili smo uveravanja da to neće biti urađeno u kratkom roku, s jedne strane, i da će, svakako, u svakom trenutku da se ceni bezbednosna situacija, tako da će u sklopu sa procenama ta stvar da se radi.”
Simeon Pobulić, iz Foruma za međunarodne odnose, takođe, smatra da nije dobra ideja o smanjenju broja pripadnika međunarodnih snaga na Kosovu i da je dobro što je Vlada reagovala na takav predlog:
“Prisustvo KFOR-a u jednom vidljivijem formatu je mnogo korisnije, nego u nekom smanjenom formatu, jer bi to svima onima, koji bi imali neke loše namere, služilo kao opomena da to ne mogu da izvrše. Drugim rečima – bolje je nesto sprečiti, nego kad bukne onda to gasiti.”
U celokupnoj situaciji na relaciji NATO – Srbija, Zoran Dragišić prepoznaje jednu veoma zanimljivu kontroverzu:
“S jedne strane, imamo u Srbiji, u ovom trenutku, čitavu anti-NATO histeriju od strane nekih stranaka, a s druge strane, kuknjavu kada NATO krene da se povlači sa Kosova i Metohije.”
Takav pristup, po njegovom mišljenju, pokazuje svu nekonzistentnost srpske politike:
“Istovremeno ste u Partnerstvu za mir i proglašavate vojnu neutralnost, pa posle toga se ne traži da ta vojna neutralnost bude priznata, pa imate kontakte sa NATO-om, pa nemate kontakte sa NATO-om. Dakle, mislim da tu Srbija, prosto, mora da preseče sta hoćemo da radimo.”
S druge strane, Simeon Pobulić ocenjuje da ne bi trebalo povezivati konkretnu situaciju i raspoloženje prema NATO-u Srbiji:
“To su dve potpuno različite situacije. Na kraju krajeva, Srbija sarađuje dosta široko sa NATO-om preko Partnerstva za mir i preko raznih bilateralnih rešenja, posebno sa Amerikom. Prema tome, neulazak u NATO nije neka prevelika prepreka, ili nešto što bi sam NATO odvratilo da ima više vojske na Kosovu.”
Neka istraživanja su pokazala da je nivo podrške članstvu Srbije u NATO-u vrlo nizak i to je, najverovatnije, razlog zašto političari izbegavaju teme koje su nepopularne u narodu.
Zoran Dragišić, međutim, smatra da bi bilo veoma bitno da se objasni javnosti, zbog čega je važno pristupanje NATO-u i kakvi benefiti iz toga proističu:
“Da je Srbija u NATO-u, mogla bi da spreči smanjenje broja vojnika na Kosovu, i to treba reći. Srbija bi mogla da utiče na to, da se na Kosovo i Metohiju pošalje i veći broj vojnika, i da u sklopu NATO-a na Kosovu budu prisutni i srpski vojnici. Dakle, sve bi to moglo, kada bi Srbija bila u NATO-u.”
* * * * *
Reakcije sa Kosova na smanjenje snaga vojnika Kfora pro;itajte OVDE.
“To što u poslednje vreme nema ozbiljnijih incidenata, kakvi su se dešavali u nedavnoj prošlosti, nije nikakav znak da se međunarodne snage na Kosovu mogu opustiti i smanjivati broj svojih pripadnika”, kaže Zoran Dragišić, sa Fakulteta bezbednosti, komentarišući nameru vrha NATO-a da kontigent od 14 hiljada vojnika na Kosovu smanji na deset hiljada:
“Ono što predstavlja problem je, što su brza pogorsanja bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji moguća, tako da bi te četiri hiljade vojnika, bojim se, mogle da nedostaju ukoliko dođe do ozbiljnijeg pogoršanja. S druge strane, smanjenje broja vojnika, kod Srba i drugih nealbanaca, psihološki će, svavkako, delovati na njih da se osećaju nebezbednije, jer, sigurno je, da se oni na Kosovu ne osećaju bezbedno i nemaju nekakvu naročitu perspektivu.”
Zbog namere NATO-a zabrinut je i zvanični Beograd, što je ministar odbrane Dragan Šutanovac i preneo rukovodstvu alijanse.
“Koliko je god moguće," napomenuo je Šutanovac, "treba zadržati postojeće brojčano stanje Kfora, imajući u vidu da Srbi i drugi nealbanci, kad je reč o bezbednosnim strukturama na Kosovu i Metohiji, imaju najveće poverenje u Kfor ”:
“Cini mi se da postoji raspoloženje da se, iz jednog dela Kosova, određen broj jedinica smanji. Nisam siguran da je ta odluka dobra, ali dobili smo uveravanja da to neće biti urađeno u kratkom roku, s jedne strane, i da će, svakako, u svakom trenutku da se ceni bezbednosna situacija, tako da će u sklopu sa procenama ta stvar da se radi.”
Prisustvo KFOR-a u jednom vidljivijem formatu je mnogo korisnije, nego u nekom smanjenom formatu, jer bi to svima onima, koji bi imali neke loše namere, služilo kao opomena da to ne mogu da izvrše.
“Prisustvo KFOR-a u jednom vidljivijem formatu je mnogo korisnije, nego u nekom smanjenom formatu, jer bi to svima onima, koji bi imali neke loše namere, služilo kao opomena da to ne mogu da izvrše. Drugim rečima – bolje je nesto sprečiti, nego kad bukne onda to gasiti.”
U celokupnoj situaciji na relaciji NATO – Srbija, Zoran Dragišić prepoznaje jednu veoma zanimljivu kontroverzu:
S jedne strane, imamo u Srbiji, u ovom trenutku, čitavu anti-NATO histeriju od strane nekih stranaka, a s druge strane, kuknjavu kada NATO krene da se povlači sa Kosova i Metohije.
“S jedne strane, imamo u Srbiji, u ovom trenutku, čitavu anti-NATO histeriju od strane nekih stranaka, a s druge strane, kuknjavu kada NATO krene da se povlači sa Kosova i Metohije.”
Takav pristup, po njegovom mišljenju, pokazuje svu nekonzistentnost srpske politike:
“Istovremeno ste u Partnerstvu za mir i proglašavate vojnu neutralnost, pa posle toga se ne traži da ta vojna neutralnost bude priznata, pa imate kontakte sa NATO-om, pa nemate kontakte sa NATO-om. Dakle, mislim da tu Srbija, prosto, mora da preseče sta hoćemo da radimo.”
S druge strane, Simeon Pobulić ocenjuje da ne bi trebalo povezivati konkretnu situaciju i raspoloženje prema NATO-u Srbiji:
“To su dve potpuno različite situacije. Na kraju krajeva, Srbija sarađuje dosta široko sa NATO-om preko Partnerstva za mir i preko raznih bilateralnih rešenja, posebno sa Amerikom. Prema tome, neulazak u NATO nije neka prevelika prepreka, ili nešto što bi sam NATO odvratilo da ima više vojske na Kosovu.”
Neka istraživanja su pokazala da je nivo podrške članstvu Srbije u NATO-u vrlo nizak i to je, najverovatnije, razlog zašto političari izbegavaju teme koje su nepopularne u narodu.
Zoran Dragišić, međutim, smatra da bi bilo veoma bitno da se objasni javnosti, zbog čega je važno pristupanje NATO-u i kakvi benefiti iz toga proističu:
“Da je Srbija u NATO-u, mogla bi da spreči smanjenje broja vojnika na Kosovu, i to treba reći. Srbija bi mogla da utiče na to, da se na Kosovo i Metohiju pošalje i veći broj vojnika, i da u sklopu NATO-a na Kosovu budu prisutni i srpski vojnici. Dakle, sve bi to moglo, kada bi Srbija bila u NATO-u.”
* * * * *
Reakcije sa Kosova na smanjenje snaga vojnika Kfora pro;itajte OVDE.