Među onima koji u Srbiji čekaju na povratak imovine, oduzete nakon Drugog svetskog rata, jeste i princ Aleksandar Karađorđević. Porodica Karađorđević, naime, traži da im se vrati dvorski kompleks u Beogradu, koji je, međutim, srpska Vlada proglasila kulturnim dobrom od opšteg interesa i izuzela ga iz Zakona o restituciji.
U parku veličine 130 fudbalskih igrališta, smeštenom u elitnom beogradskom naselju Dedinje, nalaze se dva dvora, Kraljevski i Beli. U šarenoj istoriji kakva je srpska, u kompleksu su kraljeve smenili predsednici, a od 2001. ponovo ga koristi princ Aleksandar Karađorđević.
Ipak, kompleks se nalazi u svojini države, koja ga je posebnim zakonom proglasila dobrom od izuzetnog značaja. Osim što se održavanje od 2004. godine finansira iz republičkog budžeta, u praksi to znači i da nije predviđeno da dvorovi budu vraćeni na osnovu Zakona o restituciji.
Princ od Vlade Srbije zato traži izmenu takvog statusa i povratak u privatnu imovinu. Vladan Živulović, član krunskog saveta, tvrdi da su argumenti za takav zahtev nesporni.
„Te dvorove je izgradio kralj Aleksandar I Karađorđević, uglavnom sredstvima kraljice Marije. On je pravio Beli dvor za svoja tri sina, a u ovom, starom dvoru je živeo. Tako da je to njihova imovina, nesporna. Ukoliko predlog o restituciji prođe, onda je to najčistija varijanta vraćanja vlasništva. Međutim, nemajući poverenja da će se to ikada desiti, prestolonaslednik Aleksandar i porodica su predložili jedan zakon, gde su se, vrlo korektno, u tom predlogu čak odrekli svoje imovine i vlasništva, na način da se Beli dvor koristi za državne potrebe, a da se vrati stari dvor porodici Karađorđević“, rekao je Živulović.
Sa Aleksandrom Karađorđevićem je, o zahtevu za povraćaj dvorova, razgovarao potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić. Država će, sudeći prema dogovoru da zastupnici porodice dostave dodatne komentare na članove Nacrta zakona o vraćanju imovine, to pitanje razmatrati.
Dok se čeka zvaničan ishod, o imovini Karađorđevića raspravlja se u društvu, u kom su mišljenja podeljena – od istoričara, preko političara do građana, uvek se nađu dva potpuno drugačija stava.
Tako istoričar Bojan Dimitrijević veruje da bi kompleks Karađorđevićima trebalo vratiti.
„Mislim da bi Srbija trebalo da na taj način, vrati ono što je istorijsko svojoj narodnoj dinastiji i na taj način bi se, možda otvorio put procesa povratka imovine oduzete posle 1945. godine“, smatra Dimitrijević.
Kuće i stanovi i van Srbije
Drugačijeg je mišljenja međutim istoričaka Branka Prpa, nekadašnja direktorka Istorijskog arhiva Beograda.
„Mislim da je to pitanje prosto deplasirano. Ne postoji ni jedna republika, koja je to, naravno, u obliku vladavine bila nakon monarhije, gde je neko od kraljevske familije, koja više formalno nije ni na kakvoj vlasti, ušao u dvorski kompleks. To ne postoji u evropskom iskustvu. Vrlo je, znate, delikatno govoriti o tome šta je to zapravo njihova imovina u vreme dok su zvanični vladari jedne velike države“, kaže Branka Prpa.
Iako je dvorski kompleks na Dedinju izuzet iz Zakona o restituciji, u skupštinskoj proceduri već četiri meseca stoji poseban propis, kojim se predviđa da se velelepno zdanje, besplatno i dugoročno, ustupi Karađorđevićima, a da novac za struju, vodu i održavanje i dalje ide iz državnog budžeta.
Akt je međutim u zastoju usled nesaglasnosti u Parlamentu, gde deo poslanika smatra da bi Karađorđevići trebalo da plaćaju kiriju, uz argument da Srbija nije monarhija. I građani Beograda, poput svojih predstavnika u Skupštini, na to pitanje različito gledaju:
Osim kompleksa na Dedinju, Karađorđevići potražuju i brojne kuće i stanove u Beogradu, kao i sve ono što im je 1947. godine konfiskovano u bivšim jugoslovenskim republikama, pogotovu u Crnoj Gori i Sloveniji, kaže Vladan Živulović iz krunskog saveta.
„U Crnoj Gori potražuju dvorski kompleks u Miločeru, to je onaj deo od Pržna do Svetog Stefana. To zemljište i ta zgarda je takođe najvećim delom izgrađena novcem kraljice Marije. Porodica Karađorđević poseduje apsolutno sve ugovore o svim tapijama, za svaki pedalj zemlje, sem možda dve ili tri parcele, gde su seljaci kralju Aleksandru poklonili zemljište. Oni, u Sloveniji poseduju vilu Bled i zamak u Radovljici. Pobočna linija od kneza Pavla, gde su gospođa Jelisaveta i njen brat Aleksandar, poseduje Brdo kod Kranja. To je njihovo vlasništvo po ocu, knezu Pavlu“, rekao je Živulović.
Slovenija je zahtev, međutim, odbacila u celini. Što se Crne Gore tiče, funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalsta Miodrag Vuković, nedavno je rekao:
“Zašto bi mi bili veći katolici od pape? Karađorđevići su srpska dinastija. Da li im je izvršila pravnu rehabilitaciju u smislu vraćanja imovine koju su posedovali u Srbiji? Nisam siguran...“, rekao je Vuković.
U parku veličine 130 fudbalskih igrališta, smeštenom u elitnom beogradskom naselju Dedinje, nalaze se dva dvora, Kraljevski i Beli. U šarenoj istoriji kakva je srpska, u kompleksu su kraljeve smenili predsednici, a od 2001. ponovo ga koristi princ Aleksandar Karađorđević.
Ipak, kompleks se nalazi u svojini države, koja ga je posebnim zakonom proglasila dobrom od izuzetnog značaja. Osim što se održavanje od 2004. godine finansira iz republičkog budžeta, u praksi to znači i da nije predviđeno da dvorovi budu vraćeni na osnovu Zakona o restituciji.
Princ od Vlade Srbije zato traži izmenu takvog statusa i povratak u privatnu imovinu. Vladan Živulović, član krunskog saveta, tvrdi da su argumenti za takav zahtev nesporni.
„Te dvorove je izgradio kralj Aleksandar I Karađorđević, uglavnom sredstvima kraljice Marije. On je pravio Beli dvor za svoja tri sina, a u ovom, starom dvoru je živeo. Tako da je to njihova imovina, nesporna. Ukoliko predlog o restituciji prođe, onda je to najčistija varijanta vraćanja vlasništva. Međutim, nemajući poverenja da će se to ikada desiti, prestolonaslednik Aleksandar i porodica su predložili jedan zakon, gde su se, vrlo korektno, u tom predlogu čak odrekli svoje imovine i vlasništva, na način da se Beli dvor koristi za državne potrebe, a da se vrati stari dvor porodici Karađorđević“, rekao je Živulović.
Sa Aleksandrom Karađorđevićem je, o zahtevu za povraćaj dvorova, razgovarao potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić. Država će, sudeći prema dogovoru da zastupnici porodice dostave dodatne komentare na članove Nacrta zakona o vraćanju imovine, to pitanje razmatrati.
Dok se čeka zvaničan ishod, o imovini Karađorđevića raspravlja se u društvu, u kom su mišljenja podeljena – od istoričara, preko političara do građana, uvek se nađu dva potpuno drugačija stava.
Tako istoričar Bojan Dimitrijević veruje da bi kompleks Karađorđevićima trebalo vratiti.
„Mislim da bi Srbija trebalo da na taj način, vrati ono što je istorijsko svojoj narodnoj dinastiji i na taj način bi se, možda otvorio put procesa povratka imovine oduzete posle 1945. godine“, smatra Dimitrijević.
Kuće i stanovi i van Srbije
Drugačijeg je mišljenja međutim istoričaka Branka Prpa, nekadašnja direktorka Istorijskog arhiva Beograda.
„Mislim da je to pitanje prosto deplasirano. Ne postoji ni jedna republika, koja je to, naravno, u obliku vladavine bila nakon monarhije, gde je neko od kraljevske familije, koja više formalno nije ni na kakvoj vlasti, ušao u dvorski kompleks. To ne postoji u evropskom iskustvu. Vrlo je, znate, delikatno govoriti o tome šta je to zapravo njihova imovina u vreme dok su zvanični vladari jedne velike države“, kaže Branka Prpa.
Iako je dvorski kompleks na Dedinju izuzet iz Zakona o restituciji, u skupštinskoj proceduri već četiri meseca stoji poseban propis, kojim se predviđa da se velelepno zdanje, besplatno i dugoročno, ustupi Karađorđevićima, a da novac za struju, vodu i održavanje i dalje ide iz državnog budžeta.
Akt je međutim u zastoju usled nesaglasnosti u Parlamentu, gde deo poslanika smatra da bi Karađorđevići trebalo da plaćaju kiriju, uz argument da Srbija nije monarhija. I građani Beograda, poput svojih predstavnika u Skupštini, na to pitanje različito gledaju:
Osim kompleksa na Dedinju, Karađorđevići potražuju i brojne kuće i stanove u Beogradu, kao i sve ono što im je 1947. godine konfiskovano u bivšim jugoslovenskim republikama, pogotovu u Crnoj Gori i Sloveniji, kaže Vladan Živulović iz krunskog saveta.
„U Crnoj Gori potražuju dvorski kompleks u Miločeru, to je onaj deo od Pržna do Svetog Stefana. To zemljište i ta zgarda je takođe najvećim delom izgrađena novcem kraljice Marije. Porodica Karađorđević poseduje apsolutno sve ugovore o svim tapijama, za svaki pedalj zemlje, sem možda dve ili tri parcele, gde su seljaci kralju Aleksandru poklonili zemljište. Oni, u Sloveniji poseduju vilu Bled i zamak u Radovljici. Pobočna linija od kneza Pavla, gde su gospođa Jelisaveta i njen brat Aleksandar, poseduje Brdo kod Kranja. To je njihovo vlasništvo po ocu, knezu Pavlu“, rekao je Živulović.
Slovenija je zahtev, međutim, odbacila u celini. Što se Crne Gore tiče, funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalsta Miodrag Vuković, nedavno je rekao:
“Zašto bi mi bili veći katolici od pape? Karađorđevići su srpska dinastija. Da li im je izvršila pravnu rehabilitaciju u smislu vraćanja imovine koju su posedovali u Srbiji? Nisam siguran...“, rekao je Vuković.