Nakon posete ministra spoljnih poslova Velike Britanije Vilijama Hejga (William Hague) Beogradu postalo je jasno da je onom delu Evropske unije koji podržava nezavisnost Kosova stalo da Srbija ili povuče tekst kosovske rezolucije ili da ga promeni. Hejg je praktično samo ponovio ono što je srpskim zvaničnicima rekao i njegov kolega iz Nemačke Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) koji je istim povodom u Srbiji boravio pre nedelju dana.
Iz državnog vrha poručuju da od rezolucije neće odustati iako su svesni da bi ona mogla doživeti krah u UN. Cena takve odluke mogla bi biti previsoka. Naime, odustajanjem od povlačenja ili promene rezolucije, Srbija sebi usporava put ka EU i mogla bi, kako kaže ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg, ostati “zaustavljena u tom međuprostoru”.
Političari i analitičari već danima govore o ovim temama, ali šta o njima kužu javne ličnosti?
Književnik Svetislav Basara ističe za RSE da Hejgovu izjavu treba shvatiti ozbiljno, jer će u suprotnom Srbija ući u izolaciju koja će dodatno oslabiti privredu i narušiti, ionako krhku, političku ravnotežu.
”Ukoliko se nastavi ovakav trend spoljne politike koji ne donose nikakve opipljive rezultate, znači Kosovo ostaje izvan suvereniteta Srbije. To je jedan spoljna politika koja je sračunata uglavnom na održavenje postojećeg stanja u zemlji, znači, ona je u funkciji održavanja na vlasti jedne grupe ljudi. Sigurno je da će ukoliko dođe do zatezanja sa EU doći do usporavanja na njenom putu ka EU, a moguće su i nekakve druge sankcije, jer i Evropa i Amerika imaju dovoljno aparata da svima u Srbiji otežaju život i to će za dugi niz godina učiniti da ostanemo i bez Kosova i bez perspektive i to ne samo evropske nego perspektive uopšte”, kaže Basara.
Režiserka Tanja Mandić – Rigonat, kaže za RSE da Srbija već na neki način živi u “tom međuprostoru” i da su, zapravo, neka od ključnih pitanja: da li je političkim elitama zaista stalo da Srbija uđe u EU i šta je stvarni plan njene spoljne politike.
”Ja ne znam zašto smo mi došli u ovu situaciju? Da li je naša spoljna politika toliko izvan vremena i prostora ili smo toliko neozbiljni? Da li su neke stvari mogle da se predvide, kao i ishodi određenih akcija? Šta je stvarni plan naše spoljne politike? Moram biti iskrena i reći da je ona meni prilično ne jasna i da smo se, očigledno, negde zaglavili”, ističe Mandić-Rigonat.
Kosovo je završena priča
Za razliku od političara, stiče se utisak da javne ličnosti, barem one koje pokazuju spremnost da razmišljaju i govore o političkim temama, imaju daleko pragmatičniji odnos prema pitanjima kao što su Kosovo, rezolucija, posete Hejga i Vestervelea, ali i prema porukama koje su ova dva visoka predstavnika EU donela u Beograd.
Jedan od najvećih kritičara političke scene u Srbiji, karikaturista Predrag Koraksić Corax kaže za RSE da se pomalo plaši odluka srbijanskih političara, ali da njegova najnovija karikatura, na kojoj ministar spoljnjih poslova Vuk Jeremić i predsednik Boris Tadić sede za satolom i jedu papir na kojem piše “rezolucija”, zapravo sve govori.
”Mi smo došli u takvu poziciju jer smo se sami tu namestili. Mi radimo sve suprotno od onoga što bi trebalo da se uradi da bi se taj evropski put otvorio. Ne znam zašto nam je potrebna ta rezolucija i zašto su za nju toliko zapeli? Smatram da sada treba brinuti o položaju Srba na Kosovu i tu napraviti neki kompromis, a što se tiče Kosova, mislim da je ta priča završena”, naglašava Corax.
Uprkos tome što se posete Hejga i Vestervelea unele izvesnu živost u javni prostor, a njihove oštre izjave pomerile uglove gledanja na problem Kosova, mediji su u odnosu na te teme izgledali, gotovo, identično, što je loše, kaže Tanja Mandić Rigonat. Ona naglašava da postoji jedno važno pitanje koje do sada niko nije postavio:
”Niko nikada nije postavi pitanje građanima Srbije: da li ste spremni da delite vlast i ukupan život sa Albancima koji žive na Kosovu ili vam odgovara ovaj status quo, da su oni tamo negde i da vode svoju politiku, a da su formalno, po našem ustavu i u našim glavama još uvek deo Srbije? Tu je negde ključni problem u toj neiskrenosti prema građanima Srbiji, koji su uvek raspoloženi da izjave - Kosovo je Srbija. A, šta to znači u stvarnom životu, kako političkom tako i ekonomskom? E, tu je negde taj međuprostor koji ne intersuje iskreno ni naše analitičare, niti naše političare”, zaključuje Mandić-Rigonat.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Gordy: EU hoće da se rasprava vodi u Briselu
Altman: Srbija sama odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Iz državnog vrha poručuju da od rezolucije neće odustati iako su svesni da bi ona mogla doživeti krah u UN. Cena takve odluke mogla bi biti previsoka. Naime, odustajanjem od povlačenja ili promene rezolucije, Srbija sebi usporava put ka EU i mogla bi, kako kaže ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg, ostati “zaustavljena u tom međuprostoru”.
Političari i analitičari već danima govore o ovim temama, ali šta o njima kužu javne ličnosti?
Književnik Svetislav Basara ističe za RSE da Hejgovu izjavu treba shvatiti ozbiljno, jer će u suprotnom Srbija ući u izolaciju koja će dodatno oslabiti privredu i narušiti, ionako krhku, političku ravnotežu.
"To je jedan spoljna politika koja je sračunata uglavnom na održavenje postojećeg stanja u zemlji, znači, ona je u funkciji održavanja na vlasti jedne grupe ljudi", ocenjuje književnik Svetislav Basara.
”Ukoliko se nastavi ovakav trend spoljne politike koji ne donose nikakve opipljive rezultate, znači Kosovo ostaje izvan suvereniteta Srbije. To je jedan spoljna politika koja je sračunata uglavnom na održavenje postojećeg stanja u zemlji, znači, ona je u funkciji održavanja na vlasti jedne grupe ljudi. Sigurno je da će ukoliko dođe do zatezanja sa EU doći do usporavanja na njenom putu ka EU, a moguće su i nekakve druge sankcije, jer i Evropa i Amerika imaju dovoljno aparata da svima u Srbiji otežaju život i to će za dugi niz godina učiniti da ostanemo i bez Kosova i bez perspektive i to ne samo evropske nego perspektive uopšte”, kaže Basara.
Režiserka Tanja Mandić – Rigonat, kaže za RSE da Srbija već na neki način živi u “tom međuprostoru” i da su, zapravo, neka od ključnih pitanja: da li je političkim elitama zaista stalo da Srbija uđe u EU i šta je stvarni plan njene spoljne politike.
”Ja ne znam zašto smo mi došli u ovu situaciju? Da li je naša spoljna politika toliko izvan vremena i prostora ili smo toliko neozbiljni? Da li su neke stvari mogle da se predvide, kao i ishodi određenih akcija? Šta je stvarni plan naše spoljne politike? Moram biti iskrena i reći da je ona meni prilično ne jasna i da smo se, očigledno, negde zaglavili”, ističe Mandić-Rigonat.
Kosovo je završena priča
Za razliku od političara, stiče se utisak da javne ličnosti, barem one koje pokazuju spremnost da razmišljaju i govore o političkim temama, imaju daleko pragmatičniji odnos prema pitanjima kao što su Kosovo, rezolucija, posete Hejga i Vestervelea, ali i prema porukama koje su ova dva visoka predstavnika EU donela u Beograd.
"Ne znam zašto nam je potrebna ta rezolucija i zašto su za nju toliko zapeli? Smatram da sada treba brinuti o položaju Srba na Kosovu i tu napraviti neki kompromis", kaže karikaturista Predrag Koraksić Corax.
Jedan od najvećih kritičara političke scene u Srbiji, karikaturista Predrag Koraksić Corax kaže za RSE da se pomalo plaši odluka srbijanskih političara, ali da njegova najnovija karikatura, na kojoj ministar spoljnjih poslova Vuk Jeremić i predsednik Boris Tadić sede za satolom i jedu papir na kojem piše “rezolucija”, zapravo sve govori.
”Mi smo došli u takvu poziciju jer smo se sami tu namestili. Mi radimo sve suprotno od onoga što bi trebalo da se uradi da bi se taj evropski put otvorio. Ne znam zašto nam je potrebna ta rezolucija i zašto su za nju toliko zapeli? Smatram da sada treba brinuti o položaju Srba na Kosovu i tu napraviti neki kompromis, a što se tiče Kosova, mislim da je ta priča završena”, naglašava Corax.
Uprkos tome što se posete Hejga i Vestervelea unele izvesnu živost u javni prostor, a njihove oštre izjave pomerile uglove gledanja na problem Kosova, mediji su u odnosu na te teme izgledali, gotovo, identično, što je loše, kaže Tanja Mandić Rigonat. Ona naglašava da postoji jedno važno pitanje koje do sada niko nije postavio:
”Niko nikada nije postavi pitanje građanima Srbije: da li ste spremni da delite vlast i ukupan život sa Albancima koji žive na Kosovu ili vam odgovara ovaj status quo, da su oni tamo negde i da vode svoju politiku, a da su formalno, po našem ustavu i u našim glavama još uvek deo Srbije? Tu je negde ključni problem u toj neiskrenosti prema građanima Srbiji, koji su uvek raspoloženi da izjave - Kosovo je Srbija. A, šta to znači u stvarnom životu, kako političkom tako i ekonomskom? E, tu je negde taj međuprostor koji ne intersuje iskreno ni naše analitičare, niti naše političare”, zaključuje Mandić-Rigonat.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Gordy: EU hoće da se rasprava vodi u Briselu
Altman: Srbija sama odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".