(Youtube video: Desetine hiljada mladih ljudi u 27 zemalja na
5 kontinenata podsećaju svetske lidere na obećanja da će do 2015.
zaustaviti širenje i započeti iskorenjivanje bolesti HIV-a/AIDS-a)
Ljudmila Cvetković
Četrdeset trogodišnji Boris Kovačić iz Subotice, već devet godina živi sa HIV-om.
“Ja sam imao sreću, koju nažalost mnogo njih nema, da je osoba sa kojom sam do tada živeo ostala uz mene, najbliži ukućani su mi dali punu podršku, prijatelji takođe. Jedini problem sam imao na radnom mestu. Kao zdravstveni radnik na radnom mestu, gde sam smatrao da je moja obaveza da obavestim nadređene, to sam i učinio. Međutim, nisam naišao na razumevanje, izmešeten sam iz operacione sale da radim neke sporedne poslove”, ispričao nam je Boris.
“To je 2001. godina, ipak je neka druga priča bila tada u odnosu na danas”, ističe Boris i vraća se u to vreme:
“Pribavio sam dozvolu Svetske zdravstvene organizacije da mogu da nastavim svoj posao međutim, to nije išlo. I ja sam se 2004. penzionisao i bukvalno se povukao među svoja četiri zida sa onima koji su me prihvatali ovakvog kakav jesam.”
Danas Borisov život ipak izgleda drugačije. Godina 2007. bila je za njega neka prekretnica.
“Kada je Institut za javno zdravlje Vojvodine prepoznao ulogu i potrebu uključenja ljudi koji žive sa HIV-om i od tada postajem predstavnik ljudi u Izvršnom veći pri Komisiji za HIV, osnivam udruženje “Stav +” u Subotici koje pruža pomoć i podršku ljudima koji žive sa HIV/AIDS, i od tada se moj život sasvim promenio”, kaže Kovačić.
Stigma i diskriminacija
U Srbiji je registrovano 2554 HIV pozitivnih osoba od kojih je od side oboleleo 1524, pokazuju podaci Ministarstva zdravlja. Svake godine se otkrije oko 100 novoinficiranih, kaže za RSE Karlo Boras, izvršni direktor JAZAS-a, organizacije koja se bavi prevencijom HIV/AIDS-a:
“To znači da smo tokom protekle godine imali novootkrivenih 114 osoba koje su se inficirale. A najveći broj novoinficiranih je među muškarcima homoseksualne orijentacije. Svaka treća osoba je starosti od 20 do 29 godina. Međutim, ono što posebno zabrinjava je da mi znamo jako malo ljudi koji su HIV pozitivni u odnosu na njihov realan broj. Na primer Amerikanci od deset osoba znaju za devet a mi od deset znamo za jednu. Znači kada govorimo o ovom broju od 2554 do sada registrovanih osoba slobodno možemo taj broj da pomnožimo sa deset da bismo dobili realnu cifru. Mi smo zajedno sa Albanijom jedna od zemalja sa najmanjim brojem testiranih na sidu u Evropi”, kaže Boras.
Sva istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju poražavajuće podatke kada je u pitanju ponašanje okoline prema HIV pozitivnim osobama. Stigma i diskriminacija prema ljudima koji žive sa HIV-om ili AIDS-om, glavni razlozi su zbog čega je mali broj ljudi koji se testiraju i onih koji priznaju da su pozitivni.
Postoje i problemi da se zadrži radni odnos kada ako psolodavac sazna da je zaposleni HIV pozitivan.
Nenad Petković iz Udruženja osoba ugroženih HIV-om “Q-klub” objašnjava da postoje problemi da se zadrži radni odnos kada ako psolodavac sazna da je zaposleni HIV pozitivan.
“Osobe koje žive sa HIV-om kriju svoj status, čak odbijaju da se leče jer bi tako moglo da se otikrije da su HIV pozitivni”, kaže on.
Petković navodi da rezultati istraživanja čak pokazuju da su “stigma i diskriminativni odnos prisutni i od strane pružaoca zdravstvene zaštite”.
“Pogotovo se to osnosi na medicinske sesre i tehničko osoblje”, navodi Petković rezultate istraživanja Ministarstva zdravlja iz ove godine.
A poslednje istraživanje koje je sproveo Dureks o navikama seksualno aktivnih stanovnika Srbije, pokazalo je da čak 64,5 odsto ispitanika zabrinjava opasnost od zaraze HIV virusom ali da se ipak u Srbiji godišnje potroši samo 1,42 kondoma po stanovniku. To Srbiju smešta neposredno ispod Indije i Tajlanda, a malo iznad Turske i Filipina.
Nenad Božović, komercijalni menadžer Dureksa za Adriatik regiju kaže da se to može objasniti niskim nivoom edukacije o seksualno prenosivim bolestima i neželjenoj trudnoći.
“Uzeli smo u obzir populaciju između 16 i 65 godina koja praktično može da bude seksualno aktivna. U odnosu na zemlje u okruženju a i šire daleko smo ispod proseka koji je u tim zemljama. Na primer, u Bugarskoj, koja ima sličan broj stanovnika, potrošnja je na 3,53 prezervativa po stanovniku, u Mađarskoj je nešto preko 3, dok je u Hrvatskoj 2,61 po stanovniku", prenosi za RSE Božović.
Svakog dana u svetu se inficira oko 7.400 ljudi, dok se na svaka dva minuta zarazi jedna mlada osoba, a visse od 33 miliona ljudi je zarazzeno virusom HIV-a.