U danu kada su, uoči odlučivanja o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, u Beograd doputovali najviši zvaničnici Brisela, iz Haga je stigla vest da glavni uslov evropskih integracija nije ispunjen. Serž Bramerc pripremio je za Savet bezbednosti negativan izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom.
Savetnik glavnog tužioca haškog tribunala Frederik Svinen potvrdio je za naš program da je Bramerc u izveštaju ocenio da dosadašnji napori Srbije da uhapsi begunce nisu bili dovoljni.
“Mi smo 17. maja prosledili izveštaj Savetu bezbednosti. Poslali smo ga Sekretarijatu Saveta bezbednosti. Znamo da ga je Sekretarijat podelio članicama Saveta bezbednosti. I mogu da prepoznam naše naše formulacije u izveštaju koji su preneli mediji”, rekao je Svinen.
U dokumentu koji će Serž Bramerc Savetu bezbednosti predstaviti 6. juna, navodi se da neuspeh Srbije potkopava kredibilitet vlasti u Beogradu i snagu izjava o spremnosti da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom:
"Postojeća strategija Srbije za hapšenje begunaca u potpunosti je neuspešna. Srbija mora suštinski da razmotri sve korake koji su do sada preuzeti, da ponovo razmotri svoju strategiju i metode koje primenjuje u okviru te strategije i da odmah ispravi sve nedostatke. Novi, znatno rigorozniji pristup u potrazi za beguncima je hitno potreban. Neophodne su sveobuhvatnije istrage uz upotrebu svih raspoloživih oruđa. Od Srbije se traži da ispita ulogu mreže pomagača. Bez značajnih poboljšanja u ovoj oblasti saradnje sa sudom begunci neće biti uhapšeni, a srpska vlada mora da svoju spremnost, izraženu na rečima, prevede u konkretna dela i vidljive rezultate."
Faktičko stanje
Glavni tužilac Haškog tribunala kritikovao je vlasti u Srbiji da nisu ispunile dogovor koji je podrazumevao proširivanje delokruga istrage, i da "više operativnih rokova i ciljeva dogovorenih sa tužilaštvom u februaru ove godine nije ostvareno".
U odgovoru na ovakav izveštaj, predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenjuje da on predstavlja faktičko stanje trenutnih odnosa Srbije i Haškog suda.
Ljajić je za B92 rekao da sa Bramrcom ne bi trebalo ulaziti u polemiku, već da treba pojačati napore u potragama za optuženicima.
„Mnogo važnije od toga ko je sad prav, a ko je kriv, da li je moglo više ili manje jeste da usmerimo sve snage na to da se ova priča okonča. Ono što mi sada treba da radimo je da intenziviramo napore u potragama za optuženicima, da primenimo multidisciplinarni pristup, da svi ne očekuju da BIA završi ceo posao nego da se uključe i druge službe, institucije, ministarstva i MUP", rekao je Ljajić.
Pozitivan izveštaj glavnog tužioca haškog suda osnovni je uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Poslednji put, uoči odluke Brisela o takvom zahtevu Srbije, u Beograd su došli predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i komesar za proširenje Štefan File.
Vest koja je stigla iz Haga bitno menja očekivanja Beograda da će do kraja godine dobiti status kandidata, kaže za naš program Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku.
„Na žalost ili na sreću, uslov za dobijanje statusa kandidata nije hapšenje Mladića nego pozitivan izveštaj Serža Bramerca da vlasti Srbije čine sve i čine to na ispravan način. Ovakav izveštaj znači da će zemlje članice Evropske unije, bez obzira na mišljenje Evropske komisije, teško moći da odobre status kandidata pre novog izveštaja Serža Bramerca koji dolazi u decembru. Tako da sa ovom pojavom situacija postaje dosta složenija, ali za nas ne predstavlja ništa novo jer smo to znali u periodu od zadnja dva meseca“, ocenjuje Todorić.
Drugi politički kriterijumi
Podseta najviših zvaničnka iz Brisela Beogradu, uz negativan izveštaj Serža Bramerca, odvija se i u senci krize vezane za lažne azilante. Pred Srbijom su i drugi uslovi koji moraju biti ispunjeni pre sticanja kandidature za članstvo.
Iako rezultati dijaloga sa Prištinom neće imati direktan uticaj na mogući status kandidata, i odnos prema Kosovu, kao i problemi u BiH, tačke su interesa evopskih zvaničnika.
"Ima još mnogo toga da se uradi na polju koje se tiče političkih kriterijuma kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv оrganizovanog kriminala i korupcije, i poslednje, ali svakako ne manje važno je saradnja sa Haškim tribunalom. Ovo su po našem mišljenju veoma važni i suštinski problemi koje Srbija treba da reši", pojašnjava Karničnig.
S obzirom na obim posla koji očekuje Vladu Srbije, stručnjaci procenjuju da bi trebalo i da odloži rok za završetak pravnog usklađivanja sa EU sa 2012. na 2014. godinu.
„S obzirom da danas znamo da Srbija teoretski ne može da bude član pre 2016. godine, jedna od naših preporuka je da umesto za frustraciju, to dodatno vreme iskoristimo da se bolje pripremimo“, kaže Nikola Jovanović iz Centra za novu politiku.
Koliko će Srbiji trebati vremena da ispuni sve uslove, i kakve su joj evropske prognoze upitali smo i građane:
U tom cilju, naviši zvaničnici Brisela u Beogradu ne propuštaju ni susret sa građanima.
U otvorenoj debati, oni će moći da upitaju evropskog komesara za proširenje kakve će im promene u svakodnevnom životu doneti približavanje EU, te kakvi su interesi Brisela da Srbija bude u njihovoj grupi zemalja, a biće organizovan i kviz da ispitaju svoje znanje o Uniji.
Savetnik glavnog tužioca haškog tribunala Frederik Svinen potvrdio je za naš program da je Bramerc u izveštaju ocenio da dosadašnji napori Srbije da uhapsi begunce nisu bili dovoljni.
“Mi smo 17. maja prosledili izveštaj Savetu bezbednosti. Poslali smo ga Sekretarijatu Saveta bezbednosti. Znamo da ga je Sekretarijat podelio članicama Saveta bezbednosti. I mogu da prepoznam naše naše formulacije u izveštaju koji su preneli mediji”, rekao je Svinen.
"Novi, znatno rigorozniji pristup u potrazi za beguncima hitno potreban. Neophodne su sveobuhvatnije istrage uz upotrebu svih raspoloživih oruđa", navodi se u izveštaju.
U dokumentu koji će Serž Bramerc Savetu bezbednosti predstaviti 6. juna, navodi se da neuspeh Srbije potkopava kredibilitet vlasti u Beogradu i snagu izjava o spremnosti da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom:
"Postojeća strategija Srbije za hapšenje begunaca u potpunosti je neuspešna. Srbija mora suštinski da razmotri sve korake koji su do sada preuzeti, da ponovo razmotri svoju strategiju i metode koje primenjuje u okviru te strategije i da odmah ispravi sve nedostatke. Novi, znatno rigorozniji pristup u potrazi za beguncima je hitno potreban. Neophodne su sveobuhvatnije istrage uz upotrebu svih raspoloživih oruđa. Od Srbije se traži da ispita ulogu mreže pomagača. Bez značajnih poboljšanja u ovoj oblasti saradnje sa sudom begunci neće biti uhapšeni, a srpska vlada mora da svoju spremnost, izraženu na rečima, prevede u konkretna dela i vidljive rezultate."
Faktičko stanje
Glavni tužilac Haškog tribunala kritikovao je vlasti u Srbiji da nisu ispunile dogovor koji je podrazumevao proširivanje delokruga istrage, i da "više operativnih rokova i ciljeva dogovorenih sa tužilaštvom u februaru ove godine nije ostvareno".
U odgovoru na ovakav izveštaj, predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenjuje da on predstavlja faktičko stanje trenutnih odnosa Srbije i Haškog suda.
Ljajić je za B92 rekao da sa Bramrcom ne bi trebalo ulaziti u polemiku, već da treba pojačati napore u potragama za optuženicima.
„Mnogo važnije od toga ko je sad prav, a ko je kriv, da li je moglo više ili manje jeste da usmerimo sve snage na to da se ova priča okonča. Ono što mi sada treba da radimo je da intenziviramo napore u potragama za optuženicima, da primenimo multidisciplinarni pristup, da svi ne očekuju da BIA završi ceo posao nego da se uključe i druge službe, institucije, ministarstva i MUP", rekao je Ljajić.
Pozitivan izveštaj glavnog tužioca haškog suda osnovni je uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Poslednji put, uoči odluke Brisela o takvom zahtevu Srbije, u Beograd su došli predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i komesar za proširenje Štefan File.
"Vest koja je stigla iz Haga bitno menja očekivanja Beograda da će do kraja godine dobiti status kandidata", kaže Vladimir Todorić.
Vest koja je stigla iz Haga bitno menja očekivanja Beograda da će do kraja godine dobiti status kandidata, kaže za naš program Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku.
„Na žalost ili na sreću, uslov za dobijanje statusa kandidata nije hapšenje Mladića nego pozitivan izveštaj Serža Bramerca da vlasti Srbije čine sve i čine to na ispravan način. Ovakav izveštaj znači da će zemlje članice Evropske unije, bez obzira na mišljenje Evropske komisije, teško moći da odobre status kandidata pre novog izveštaja Serža Bramerca koji dolazi u decembru. Tako da sa ovom pojavom situacija postaje dosta složenija, ali za nas ne predstavlja ništa novo jer smo to znali u periodu od zadnja dva meseca“, ocenjuje Todorić.
Drugi politički kriterijumi
Podseta najviših zvaničnka iz Brisela Beogradu, uz negativan izveštaj Serža Bramerca, odvija se i u senci krize vezane za lažne azilante. Pred Srbijom su i drugi uslovi koji moraju biti ispunjeni pre sticanja kandidature za članstvo.
Iako rezultati dijaloga sa Prištinom neće imati direktan uticaj na mogući status kandidata, i odnos prema Kosovu, kao i problemi u BiH, tačke su interesa evopskih zvaničnika.
Premijer Srbije Mirko Cvetković i predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo u Beogradu, 19. maja 2011
Cilj njihove posete je, kako za naš program kaže portparol predsednika Evropske komisije Majkl Karničnig, podrška budućnosti Srbije u Uniji, ali i poruka da ona sama drži ključ svog napretka.
"Ima još mnogo toga da se uradi na polju koje se tiče političkih kriterijuma kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv оrganizovanog kriminala i korupcije, i poslednje, ali svakako ne manje važno je saradnja sa Haškim tribunalom. Ovo su po našem mišljenju veoma važni i suštinski problemi koje Srbija treba da reši", pojašnjava Karničnig.
S obzirom na obim posla koji očekuje Vladu Srbije, stručnjaci procenjuju da bi trebalo i da odloži rok za završetak pravnog usklađivanja sa EU sa 2012. na 2014. godinu.
„S obzirom da danas znamo da Srbija teoretski ne može da bude član pre 2016. godine, jedna od naših preporuka je da umesto za frustraciju, to dodatno vreme iskoristimo da se bolje pripremimo“, kaže Nikola Jovanović iz Centra za novu politiku.
Koliko će Srbiji trebati vremena da ispuni sve uslove, i kakve su joj evropske prognoze upitali smo i građane:
U tom cilju, naviši zvaničnici Brisela u Beogradu ne propuštaju ni susret sa građanima.
U otvorenoj debati, oni će moći da upitaju evropskog komesara za proširenje kakve će im promene u svakodnevnom životu doneti približavanje EU, te kakvi su interesi Brisela da Srbija bude u njihovoj grupi zemalja, a biće organizovan i kviz da ispitaju svoje znanje o Uniji.