U izveštaju koji će početkom decembra obrazlagati pred Savetom bezbednosti, glavni haški tužilac zahteva ipak nastavak saradnje Beograda dok ne budu uhapšeni Mladić i Hadžić
Prema pisanju štampe u regionu, izveštaj Glavnog haškog tužioca Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN za sednicu 3. decembra o saradnji Beograda sa Tribunalom, pozitivniji je nego ikada.
Bramerc je napisao da je zadovoljan saradnjom Beograda sa Hagom, da bi napori Beograda mogli uskoro da rezultiraju hapšenjem dva poslednja haška begunca Mladića i Hadžića, a prvi put izostala je tvrdnja da su begunci u dometu vlasti u Beogradu.
Opet su, i povodom najnovijeg izveštaja Serža Bramerca, glavna pitanja koja se postavljaju u domaćoj javnosti, prvo, da li i bez formulacije "puna saradnja" koje nema ni sada, Srbija može nastaviti svoj evropski put i drugo, da li je neko dao garancije da će dva haška begunca uskoro biti iza rešetaka.
Neke garancije o kojima javnost još ne zna? Kako drugačije objasniti veoma pozitivan izveštaj, iako dva begunca nisu iza rešetaka?
Oni koji tvrde da su imali uvid u Bramercov izveštaj kažu da prvi put izostaje formulacija da su dva begunca u dometu vlasti u Beogradu. Da li je gvint u tome da su dva begunca izvan Srbije? Da li su Mladić i Hadžić uopšte u Srbiji, pitao je kolega Miloš Teodorović tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića u intervjuu koji kompletno objavljujemo sutra na našoj web stranici.
„Niko ne može da kaže da li je on u Srbiji ili nije. Dakle, niko njemu nije rekao da on nije u Srbiji. Jer, taj ko bi rekao da nije u Srbiji , on bi morao ,otprilike, da zna i gde je. Dakle, niko ne može reći da li je u Srbiji ili nije. Ja sam davao neke moje procene, dakle lično moje procene na osnovu činjenica koje sam imao u vidu, da smatram da je u Srbiji."
RSE: Šta mislite, otkud to da je Bramerc izbegao da kaže lokaciju gde bi se Mladić mogao kretati?
"On nije uopšte govorio o lokaciji. On je samo rekao da on nije u dometi snaga bezbednosti Srbije, što je očigledno. Da je u dometu on bi već, najverovatnije, bio i lociran i uhapšen.“
ISPITATI I SLUŽBU?
Na naše pitanje da li je moguće da jedan tako traženi begunac jednostavno nestane, Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, odgovara:
„Za organe vlasti u ovoj zemlji, dakle, za direktore obaveštajno bezbedonosnih službi i za ministra unutrašnjih poslova je da ozbiljno istraže da li ima opstrukcije unutar službi, unutar policije Srbije. Da li neko po dubini opstruiše i ko.“
Tužilac Vukčević tvrdi za naš radio da, ako su službe nekada i čuvale Mladića, danas to apsolutno nije istina i vojna i policijska bezbednost rade zajedno na hvatanju haških begunaca.
„Apsolutno rade, i to imaju u vidu svi oni koji treba da imaju u vidu to“, odlučan je Vukčević.
Ako je prepreka za hapšenje Mladića to što informacije cure iz službi bezbednosti, kao što sumnja Zoran Dragišić, zašto se one ne očiste od starih, sumnjivih kadrova, zašto nisu temeljno reformisane?
“To je pitanje za Savet za nacionalnu bezbednost , za ljude koji sede u njemu. Jedino oni dobro znaju zašto ne mogu tu situaciju da srede kako treba."
Vraćamo se na pitanje - šta se u poslednja tri meseca dogodilo ( a hapšenje begunaca, kao što znamo, nije) da Bramerc nastavlja da daje sve pozitivnije ocene o saradnji Beograda sa Hagom? Miloš Teodorović je tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića pitao:
RSE: Smem li da vas pitam šta ste mu to ponudili, pa je njegova ocena različita od ranijih?
"Ništa mu nismo ponudili , on je samo imao uvid u naš rad, odnosno rad bezbednosnih službi. Rad bezbednosnih službi je po svojoj prirodi tajan . On sad ima apsolutni uvid , vidi da se čine izuzetni napori da se taj posao završi. “
PROMENA POLITIČKE DIOPTRIJE?
Zoran Dragišić profesor na Fakultetu za bezbednost, umesto da odgovori na isto pitanje, kako smo očekivali, pretpostavkom o novim informacijama koje su pružene o potrazi za haškim beguncima, odgovorio nam je sledeće:
“Treba imati u vidu da je Haški tribunal politička institucija i da je saradnja sa Tribunalom političko pitanje. U ovom trenutku je odluka da se Srbiji i preko bezviznog režima i mogućnosti odmrzavanja Trgovinskog sporazuma otvori evropski put. Dakle, to treba ceniti u svetlu nove politike koju Evropa vodi prema Srbiji.”
Da li Holandija, čiji je stav glavna prepreka za odmrzavanje Prelaznog sporazuma EU sa Srbijom, pa dakle i podnošenje kandidature za članstvo u Uniji koje treba nakon toga da usledi, potvrđuje ove pretpostavke o promeni političke dioptrije Brisela, kada je Srbija u pitanju? Odgovor smo potražili u holandskoj ambasadi u Beograd, gde je o mogućoj promeni stava ove zemlje (Mladić i Hadžić u Hagu, Beograd u Brisel) kolega Zoran Glavonjić pitao holandskog ambasadora Ron van Dartela:
“Naš šef diplomatije je u Hagu već izjavio da je veoma zainteresovan za taj izveštaj, da će ga pažljivo pročitati i da će, ukoliko izveštaj bude govorio o kontinuiranom napretku saradnje Srbije sa Hagom, taj progres uvažiti i priznati. Kao što sam već rekao, mnogo je sada spekulacija u štampi. Ja ne mogu ništa konkretno reći, jer ne znam šta sadrži Bramercov izveštaj, pa naravno ne znam ni kako će moja Vlada na njega reagovati."
RFE: Postoji li bilo koji način da Holandija kaže “Da” Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju?
Ambasador je na srpskom jeziku odgovorio: "Ne znam."
Bramerc je napisao da je zadovoljan saradnjom Beograda sa Hagom, da bi napori Beograda mogli uskoro da rezultiraju hapšenjem dva poslednja haška begunca Mladića i Hadžića, a prvi put izostala je tvrdnja da su begunci u dometu vlasti u Beogradu.
Opet su, i povodom najnovijeg izveštaja Serža Bramerca, glavna pitanja koja se postavljaju u domaćoj javnosti, prvo, da li i bez formulacije "puna saradnja" koje nema ni sada, Srbija može nastaviti svoj evropski put i drugo, da li je neko dao garancije da će dva haška begunca uskoro biti iza rešetaka.
Neke garancije o kojima javnost još ne zna? Kako drugačije objasniti veoma pozitivan izveštaj, iako dva begunca nisu iza rešetaka?
Oni koji tvrde da su imali uvid u Bramercov izveštaj kažu da prvi put izostaje formulacija da su dva begunca u dometu vlasti u Beogradu. Da li je gvint u tome da su dva begunca izvan Srbije? Da li su Mladić i Hadžić uopšte u Srbiji, pitao je kolega Miloš Teodorović tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića u intervjuu koji kompletno objavljujemo sutra na našoj web stranici.
„Niko ne može da kaže da li je on u Srbiji ili nije. Dakle, niko njemu nije rekao da on nije u Srbiji. Jer, taj ko bi rekao da nije u Srbiji , on bi morao ,otprilike, da zna i gde je. Dakle, niko ne može reći da li je u Srbiji ili nije. Ja sam davao neke moje procene, dakle lično moje procene na osnovu činjenica koje sam imao u vidu, da smatram da je u Srbiji."
RSE: Šta mislite, otkud to da je Bramerc izbegao da kaže lokaciju gde bi se Mladić mogao kretati?
"On nije uopšte govorio o lokaciji. On je samo rekao da on nije u dometi snaga bezbednosti Srbije, što je očigledno. Da je u dometu on bi već, najverovatnije, bio i lociran i uhapšen.“
ISPITATI I SLUŽBU?
Na naše pitanje da li je moguće da jedan tako traženi begunac jednostavno nestane, Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, odgovara:
„Za organe vlasti u ovoj zemlji, dakle, za direktore obaveštajno bezbedonosnih službi i za ministra unutrašnjih poslova je da ozbiljno istraže da li ima opstrukcije unutar službi, unutar policije Srbije. Da li neko po dubini opstruiše i ko.“
Tužilac Vukčević tvrdi za naš radio da, ako su službe nekada i čuvale Mladića, danas to apsolutno nije istina i vojna i policijska bezbednost rade zajedno na hvatanju haških begunaca.
„Apsolutno rade, i to imaju u vidu svi oni koji treba da imaju u vidu to“, odlučan je Vukčević.
Ako je prepreka za hapšenje Mladića to što informacije cure iz službi bezbednosti, kao što sumnja Zoran Dragišić, zašto se one ne očiste od starih, sumnjivih kadrova, zašto nisu temeljno reformisane?
“To je pitanje za Savet za nacionalnu bezbednost , za ljude koji sede u njemu. Jedino oni dobro znaju zašto ne mogu tu situaciju da srede kako treba."
Vraćamo se na pitanje - šta se u poslednja tri meseca dogodilo ( a hapšenje begunaca, kao što znamo, nije) da Bramerc nastavlja da daje sve pozitivnije ocene o saradnji Beograda sa Hagom? Miloš Teodorović je tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića pitao:
RSE: Smem li da vas pitam šta ste mu to ponudili, pa je njegova ocena različita od ranijih?
"Ništa mu nismo ponudili , on je samo imao uvid u naš rad, odnosno rad bezbednosnih službi. Rad bezbednosnih službi je po svojoj prirodi tajan . On sad ima apsolutni uvid , vidi da se čine izuzetni napori da se taj posao završi. “
PROMENA POLITIČKE DIOPTRIJE?
Zoran Dragišić profesor na Fakultetu za bezbednost, umesto da odgovori na isto pitanje, kako smo očekivali, pretpostavkom o novim informacijama koje su pružene o potrazi za haškim beguncima, odgovorio nam je sledeće:
“Treba imati u vidu da je Haški tribunal politička institucija i da je saradnja sa Tribunalom političko pitanje. U ovom trenutku je odluka da se Srbiji i preko bezviznog režima i mogućnosti odmrzavanja Trgovinskog sporazuma otvori evropski put. Dakle, to treba ceniti u svetlu nove politike koju Evropa vodi prema Srbiji.”
Da li Holandija, čiji je stav glavna prepreka za odmrzavanje Prelaznog sporazuma EU sa Srbijom, pa dakle i podnošenje kandidature za članstvo u Uniji koje treba nakon toga da usledi, potvrđuje ove pretpostavke o promeni političke dioptrije Brisela, kada je Srbija u pitanju? Odgovor smo potražili u holandskoj ambasadi u Beograd, gde je o mogućoj promeni stava ove zemlje (Mladić i Hadžić u Hagu, Beograd u Brisel) kolega Zoran Glavonjić pitao holandskog ambasadora Ron van Dartela:
“Naš šef diplomatije je u Hagu već izjavio da je veoma zainteresovan za taj izveštaj, da će ga pažljivo pročitati i da će, ukoliko izveštaj bude govorio o kontinuiranom napretku saradnje Srbije sa Hagom, taj progres uvažiti i priznati. Kao što sam već rekao, mnogo je sada spekulacija u štampi. Ja ne mogu ništa konkretno reći, jer ne znam šta sadrži Bramercov izveštaj, pa naravno ne znam ni kako će moja Vlada na njega reagovati."
RFE: Postoji li bilo koji način da Holandija kaže “Da” Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju?
Ambasador je na srpskom jeziku odgovorio: "Ne znam."