Ukoliko bi sutra bio organizovan referendum o ulasku Srbije u Evropsku Uniju, 57 odsto građana dalo bi podršku takvom potezu, 18 odsto izjasnilo bi se protiv, dok 20 odsto ispitanih ne bi uopšte izašlo na refendum.
Kako primećuje direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević:
"Prvi put od kako radimo istraživanja podrška građana članstvu Srbije u EU manja je od 60 odsto.”
Podsećamo da je najveća podrška bila zabeležena u decembru 2003. godine kada je za ulazak u EU bilo 72 procenta građana Srbije. Šta su razlozi pada ove podrške?
Milica Delević smatra da je to rezultat "zamora građana" mnogobrojnim obećanjima koja nisu propraćena konkretanim rezultatima.
"Dosta dugo se govori u Srbiji o članstvu u EU, dosta je bilo i
"Dosta dugo govorimo o EU, a da kretanje ka njoj, ali i konkretne stvari koje građani osećaju, nisu povezani, niti je njihova informisanost visoka", ocenjuje Delević.
obećanja i datuma i konkretnih koristi koje će se desiti. Mislim da je ovo s jedne strane i rezultat raspoloženja građana uopšte, ali i rezultat toga da dosta dugo govorimo o EU, a da kretanje ka njoj, ali i konkretne stvari koje građani osećaju, nisu povezani, niti je njihova informisanost visoka”, ocenjuje Delević.
Nikola Jovanović, urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija", kaže da je tokom dužeg perioda ovo pitanje bilo politizovano, te da se od strane građana prepoznaje kao floskula, fraza ili alibi za neke stvari koje bi se, inače, morale uraditi sa, ili bez integracija u EU.
“ Tako da i kod građana dolazi do jedne vrste zamora, ne toliko samim pitanjem ulaska Srbije u EU, koliko aktuelnom retorikom i načinom na koji se ovo pitanje postavlja u političkoj realnosti i u samoj javnosti”, navodi Jovanović.
Rast podrške reformama
Milica Delević kaže da pad podrške evropskom putu nije samo karakteristika Srbije, već da je to uobičajena reakcija građana i drugih zemalja koje su prošle taj put.
“Kada pogledate primer Hrvatske, podrška pada kako se zemlja približava samom članstvu zato što sve više ima konkretnih pitanja gde građani osećaju da moraju da od nečega da odustanu, makar to bilo i nešto što su uvrežene navike, i da moraju da urede neke oblasti života, način na koji proizvode – od rakije, vrhnja, kajmaka, kulena i svega onoga što je za različite zemlje koje su ušle u članstvo EU bilo važno. U trenutku kada se to dešava oni osećaju troškove, a koriti tek treba da dođu”, kaže Delević.
Pad podrške i poverenja u EU u Hrvatskoj, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Damir Grubiša objašnajava odugovlačenjem i sporom procedurom pregovora.
“Mora se znati da Hrvatska pregovara, već, pet godina pa je daleko nadmašila svaki mogući rok, u odnosu na druge zemlje koje su pregovarale. To rađa izvjesno nezadovoljstvo. To je s jedne strane, a s druge strane je naravno problem što je kriza u Hrvatskoj izazavala stanovite negativne reakcije prema Vladi, a poznato je da svi oblici izjašnjavanja podrške u korist ili protiv EU, čak, i u drugim razvijenijim demokratskim zemljama, uglavnom su odraz onoga što građani misle o trenutačnoj politici vlade”, kaže Grubiša.
Pored pada podrške evropskim integracijama, poslednje istraživanje donosi još jednu novost. U pitanju je podrška reformama koje zahteva pristupanje Srbije EU, i ona je – kako saopštava Milica Delević, sa 78 procenata viša nego ikad.
"Kada taj proces počne da donosi koristi i kada građani te koristi koje počnu da osećaju pripišu reformama koje su sproveli, onda će se i nivo boljeg raspoloženja vratiti”, ocenjuje Delević.
Zbog toga, kako kaže, nije zabrinuta zbog pada sveukupne podrške.
“Ovaj procenat od 78 odsto koji podržava reforme je za mene najveći rezervoar podrške koji možete naći, da se sve ono što je potrebno za članstvo u EU ostvari. Ja verujem da, kada taj proces počne da donosi koristi i kada građani te koristi koje počnu da osećaju pripišu reformama koje su sproveli, da će se onda i nivo boljeg raspoloženja vratiti”, ocenjuje Delević.
Komentarišući ovaj novi momenatat u odnosu građana prema evropskim integracijama, Nikola Jovanović kaže da građani žele da formalno pitanje ulaska Srbije u Evropsku Uniju poistovete i identifikuju sa pravim reformama u zemlji.
“Pošto vrlo često vide da je retorika jedno, a stvarnost nešto drugačije. Sada bi želeli da se sva ta retorika i frazologija pretvori u konkretne reforme i da se umesto priče o Evropi, mnogo više radi o Srbiji u Evropi”, zaključuje Jovanović.