Srpski politički lideri ne odustaju od namere da do kraja godine apliciraju za kandidaturu za EU i pored upozorenja evropskog komesara Olija Rena da još uvek nisu ispunjeni svi uslovi za kandidaturu. Tu se, pre svega, misli na neispunjene haške obaveze, ali i nedovoljnu zakonsku podršku procesu priključenja. Zašto i da li srpski političari daju nerealna obećanja?
Iako je evropski komesar Oli Ren nedavno rekao da nije vreme da Srbija podnosi kandidaturu, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, rekao je u utorak u Bujanovcu da Srbija ne odustaje od plana da do kraja godine aplicira za članstvo u Evropskoj uniji. Da li je plan Srbije, samo ambiciozan, ili realno ostvarljiv? Pored nedovršenih haških obaveza državnom vrhu Srbije poručeno je da bi bilo dobro da Skupština brže usvaja zakone. Potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić očekuje da Srbija bude zemlja kandidat i u ovim otežanim okolnostima:
"Brzina obavljanja poslova evropskih integracija, dakle donošenja zakona, kontrola primena zakona i jačanja institucija. To znači - Narodna skupština Republike Srbije koja donosi zakone i vrši kontrolnu funkciju. Najviše odnosno, skoro pa jedino zavisi od toga koliko ćemo da radimo. Mora mnogo više da se radi. Sasvim je realno da Skupština tokom ove godine usvoji 155 zakona koji su u nacionalnom planu akcije. Sasvim je realno da osnažimo institucije koje će se boriti protiv selektivne primene zakona, koje će se boriti istovremeno i sa ekonomskom i finansijskom krizom, samo mora da se radi - tu u institucijama."
Pored evropskih zakona, prvi i glavni korak Srbije u potezu da se podnese kandidatura za evropsko članstvo je odblokirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odnosno, dovršiti saradnju sa haškim tribunalom. Tu doduše ne izostaje optimizam vlasti, ali konkretni rezultati, kojih još uvek nema, su jedino merilo evropskog pozitivnog stava. Da je najava podnošenja kandidature pogrešan potez, koji će još više kompromitovati odnose Srbije i EU, mišljenja su u Liberalno demokratskoj partiji. Narodni poslanik Ivan Andrić:
Dakle, prvo mora stupiti na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, videti kako on funkcioniše i zatim podneti kandidaturu. Ne smemo dovesti Srbiju u poziciju da Savet ministara i Evropska komisija ne daju odgovor na naše podnošenje kandidature
Poslednje merenje evrooptimizma u Srbiji pokazalo je umanjenje podrške građana procesu evropskih integracija, za 6 odsto. Vladina kancelarija za evropske integracije uradila je ovo istraživanje u decembru, do kada je ta podrška bila i do 70 odsto. Pad podrške delom je i rezultat međunarodnih okolnosti, ali i domaćih političkih odnosa, kaže direktorka vladine kancelerije Milica Delević:
"Taj pad podrške jeste indikativan, ali nivo podrške pristupanju Srbije Evropskoj uniji i dalje je visok i iznosi 61 posto i po nivou podrške Srbija je treća zemlja u regionu. Ali, mislim da svejedno pokazuje da građani Srbije, oni ne postaju protivnici evropskih integracija, već jednostavno kažu – pa, ne znamo jednostavno čemu to vodi."
Izvesno je da će od stepena povrenja građana Srbije prema evropskoj uniji između ostalog zavisiti i od odgovora Brisela. Branko Ružić, šef poslanika u Skupštini Srbije, smatra da je realno da Srbija do kraja godine aplicira za članstvo u Uniji, što svakako zahteva određeni redosled koraka:
"Podrazumeva primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali takođe podrazumeva da zemlje EU odblokiraju primenu sporazuma. Što se tiče haških uslova to je nešto što može da se oceni vrlo, ali ne može čitav jedan region, jer ovde je sve uzročno-posledično vezano, bude talac nemogućnosti u pronalaženju jednog pojedinca."
U javnosti se česte izjave o evropskoj kandidaturi, nazivaju i uzaludnim optimizmom, što sigurno umanjuje očekivani evrooptimizam. Pad podrške tumačen je i stalnim odlaganjem izlaska Srbije na belu šengen listu i tu se treba tražiti prostor za inflaciju retoričkih i nerealnih izjava, tumači Jelena Milić iz Centra za evroatlantske integracije:
"Evropska praksa je pokazala da su sve zemlje koje su bile aplikanti za belu šengensku listu, prvo dobile status kandidata, pa onda izbile na belu šengen listu i da je to jedan od razloga zašto i Vuk Jeremić i Božidar Đelić toliko insistiraju da podnesu aplikaciju za kandidutru. Mislim da je malo neodgovorno i ne poslušati i ne čuti onako eksplicitne poruke kao što je Oli Ren, pre jedno samo dve nedelje saopštio. Suština svega jeste da Boža Đelić i Vuk Jeremić još više srpsku javnost ubeđuju da je Holandija ta, koja zbog svojih problema u vezi Srebrenice, koči naše odmrzavanje procesa stabilizacije i asocijacije, što naravno nije tačno."