Srbija i ceo takozvani Zapadni Balkan kasne sa integracijom u Evropsku uniju. Vlasti u Beogradu priznaju da je ispunjenost obaveza iz nacionalnog plana o evrointegrcijama ostvarena tek na nivou od 60 procenata. Zašto je kašnjenje u zakonodavnoj reformi, postalo veći problem od političkih pitanja, saradnja sa Hagom i regionalnih odnosa, koja je Brisel eksplicitno postavljao u prethodnom periodu?
Uspeh i zastoji u evropskim integracijama Srbije, u velikoj meri zavisi od pomaka u ključnim reformskim oblastima. Direktorka kancelarije za evropske integracije Srbije Milica Delević priznaje da se kasni u ispunjenost zakonodavne reforme, u odnosu na spoljnje političke uslove, koje je Brisel ranije postavljao. Dodaje da se može očekivati i strožija provera ispunjenosti uslova, zbog promenjenih prilike u Evropskoj uniji, što bi moglo dodatno usporiti proces evropskih integracije Srbije:
„Ono o čemu vi govorite je nacionalni program za integracije koji je ispunjenen nekih 60 posto i samim tim manje, gotovo sto posto, od recimo prethodnog kvartala, koliko je bilo prošle godine. Ukoliko smo razumevanje da smo spremni da učinimo ono iz Brisela nego ono kod kuće, nažalost pogrešno je jer to što radimo kod kuće to je ono što bi Brisel želeo da vidi i ovo usporavanje u ovom trenutku nije zabrinjavajuće, ali bih volela da sledećeg kvartala vidim bolji rezultat. Naravno opet, kao i uvek nije važno usvojiti zakone potrebno je u potpunosti ih primeniti.”
Koja glavna pitanja koja su dosada uticala na proces evropskih integracija? Politička stabilnost je svakako prvo ako ne i glavno pitanje, ali i mnogobrojni unutrašnji izazovi, kao što su pitanje saradnje sa Hagom, odnos prema Kosovu i svakakako zakonodavna prilagodljivost.
Kašnjenje u ovom domenu presudno utiče na kašnjenje u integrativnim procesima. Toga je svestan i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić:
„Srbija je potpisujući u aprilu 2008. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu da u potpunosti uskladi svoj zakonski okvir sa zakonskim okvirom EU. To naravno podrazumeva da naravno ti okviri budu razumljivi jedan drugom i samim tim pitanje prevođenja je na velika vrata pre dve godine ušlo u Srbiju. Naša zemlja je već prevela 25.000 stranica od ukupno 160.000 stranica. U ovom momentu analizirano je ono što je premijerka Kosor dala premijeru Cvetkoviću prošle nedelje u Zagrebu.”
Proces evropskih integracija je za Srbiju suštinski počeo tek 2001 godine. Gotovo deceniju je svaki ozbiljniji problem i izazov usporavao poziciju Srbije u evropskim integracijama. Složenost političkih odnosa u regionu, kašnjenje u postojećoj strategiji prilagodljivosti, unutar određenih ministarstava, samo su deo opterećujućih pitanja, koja Srbija mora da reši u nameri da ubrza put ka članstvu, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević:
„Pa sad može se reći postoje i objektivni uslovi. Nađite mi još jednu državu u regionu sa toliko političkih pitanja, sem naravno BiH. I eto odmah mogu da potvrdim svoju argumentaciju. Dakle država koja ima unutrašnjih političkih problema, sve to okuplja pažnju pre svega političke elite koja vodi ovaj proces. No, to nije dovoljan izgovor. Ja ću se sa svima složiti ako vam taj tehnički deo posla zbog toga jako puno trpi. Zbog toga jer meni se čini da to mora ići paralelno, jer jedno je odgovor na drugo. Napredak u procesu EU integracija vam pomaže da rešite i unutrašnja politička pitanja, ali i obrnuto. Unutrašnja politička pitanja vam pomažu u procesu evropske integracije."
Iako dakle postoji generalni nacionalni i politički konsenzus Srbije da je članstvo u EU njen cilj, Tanja Miščević primećuje izvesni nedostatak:
„Nemamo isti takav konsenzus kada je u pitanju taj domaći zadatak, kako ste ga vi nazvali u tom procesu reformi. Dakle kako bi rekla, nije stvar samo u tom procentu, da li je nešto 60, 80 ili 100 posto, stvar je i u kvalitetu tog procesa usklađivanja. Tako da je nemam utisak da je došlo do neke značajne promene u smislu tehničkog procesa ako ga odvojimo od ovog političkog uslovljavanja. Naravno da ne možemo njime biti zadovljni. To nije brzo, to ne ide onako kako bih ja volela da Srbija nepreduje ka evropeizaciji ili ka članstvu u EU, šta god da joj je primarni cilj, ali opet ne bih rekla da je on stao.”
Uspeh i zastoji u evropskim integracijama Srbije, u velikoj meri zavisi od pomaka u ključnim reformskim oblastima. Direktorka kancelarije za evropske integracije Srbije Milica Delević priznaje da se kasni u ispunjenost zakonodavne reforme, u odnosu na spoljnje političke uslove, koje je Brisel ranije postavljao. Dodaje da se može očekivati i strožija provera ispunjenosti uslova, zbog promenjenih prilike u Evropskoj uniji, što bi moglo dodatno usporiti proces evropskih integracije Srbije:
„Ono o čemu vi govorite je nacionalni program za integracije koji je ispunjenen nekih 60 posto i samim tim manje, gotovo sto posto, od recimo prethodnog kvartala, koliko je bilo prošle godine. Ukoliko smo razumevanje da smo spremni da učinimo ono iz Brisela nego ono kod kuće, nažalost pogrešno je jer to što radimo kod kuće to je ono što bi Brisel želeo da vidi i ovo usporavanje u ovom trenutku nije zabrinjavajuće, ali bih volela da sledećeg kvartala vidim bolji rezultat. Naravno opet, kao i uvek nije važno usvojiti zakone potrebno je u potpunosti ih primeniti.”
Koja glavna pitanja koja su dosada uticala na proces evropskih integracija? Politička stabilnost je svakako prvo ako ne i glavno pitanje, ali i mnogobrojni unutrašnji izazovi, kao što su pitanje saradnje sa Hagom, odnos prema Kosovu i svakakako zakonodavna prilagodljivost.
Kašnjenje u ovom domenu presudno utiče na kašnjenje u integrativnim procesima. Toga je svestan i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić:
„Srbija je potpisujući u aprilu 2008. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu da u potpunosti uskladi svoj zakonski okvir sa zakonskim okvirom EU. To naravno podrazumeva da naravno ti okviri budu razumljivi jedan drugom i samim tim pitanje prevođenja je na velika vrata pre dve godine ušlo u Srbiju. Naša zemlja je već prevela 25.000 stranica od ukupno 160.000 stranica. U ovom momentu analizirano je ono što je premijerka Kosor dala premijeru Cvetkoviću prošle nedelje u Zagrebu.”
Proces evropskih integracija je za Srbiju suštinski počeo tek 2001 godine. Gotovo deceniju je svaki ozbiljniji problem i izazov usporavao poziciju Srbije u evropskim integracijama. Složenost političkih odnosa u regionu, kašnjenje u postojećoj strategiji prilagodljivosti, unutar određenih ministarstava, samo su deo opterećujućih pitanja, koja Srbija mora da reši u nameri da ubrza put ka članstvu, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević:
„Pa sad može se reći postoje i objektivni uslovi. Nađite mi još jednu državu u regionu sa toliko političkih pitanja, sem naravno BiH. I eto odmah mogu da potvrdim svoju argumentaciju. Dakle država koja ima unutrašnjih političkih problema, sve to okuplja pažnju pre svega političke elite koja vodi ovaj proces. No, to nije dovoljan izgovor. Ja ću se sa svima složiti ako vam taj tehnički deo posla zbog toga jako puno trpi. Zbog toga jer meni se čini da to mora ići paralelno, jer jedno je odgovor na drugo. Napredak u procesu EU integracija vam pomaže da rešite i unutrašnja politička pitanja, ali i obrnuto. Unutrašnja politička pitanja vam pomažu u procesu evropske integracije."
Iako dakle postoji generalni nacionalni i politički konsenzus Srbije da je članstvo u EU njen cilj, Tanja Miščević primećuje izvesni nedostatak:
„Nemamo isti takav konsenzus kada je u pitanju taj domaći zadatak, kako ste ga vi nazvali u tom procesu reformi. Dakle kako bi rekla, nije stvar samo u tom procentu, da li je nešto 60, 80 ili 100 posto, stvar je i u kvalitetu tog procesa usklađivanja. Tako da je nemam utisak da je došlo do neke značajne promene u smislu tehničkog procesa ako ga odvojimo od ovog političkog uslovljavanja. Naravno da ne možemo njime biti zadovljni. To nije brzo, to ne ide onako kako bih ja volela da Srbija nepreduje ka evropeizaciji ili ka članstvu u EU, šta god da joj je primarni cilj, ali opet ne bih rekla da je on stao.”