Zvaničnici u Beogradu pozdravili su rezoluciju Evropskog parlamenta o Strategiji proširivanja Evropske unije u kojoj se Savetu ministara preporučuje da primeni prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Gradjani Srbije takodje su zadovoljni vestima iz Evrope, ali mnogi od njih ne znaju o čemu se odlučivalo u Strazburu i šta zapravo podrazumevaju evropske integracije.
Boris Tadić, predsednik Srbije, izjavio je da će, kada Evropska unija odluči da odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, zvanični Beograd nakon toga podneti zahtev za članstvo u EU, i rekao da sa odlukom o aplikaciji neće biti žurbe, kao i da će njeno donošenje zavisiti i od procesa u samoj uniji:
"Naše je htenje da ta odluka bude efektivna. I kada mi apliciramo za članstvo u Evropskoj uniji da ta naša aplikacija ne stoji mesecima u fioci neke od evropskih komisija, već da institucije EU što pre pozitivno odgovore."
Boris Tadić nije govorio o rokovima, ali je objasnio da će prvi naredni korak u evrointegracijama Srbije biti odmrzavanje prelaznog sporazuma, potom podnošenje zahteva za članstvo, a nakon toga sva ministarstva Vlade Srbije morace da odgovore na upitnike koji će biti poslati iz Brisela:
"Nakon toga očekujemo početak pregovora, a onda će nas sve zajedno očekivati i čitav sistem dosta teških i kompleksnih reformi koje na kraju treba da rezultiraju i formalnim učlanjenjem u Evropsku uniju. Ali pre toga moramo da podignemo kvalitet života u našoj zemlji."
U srpskoj javnosti u poslednje vreme intenzivno se govori o evropskim integracijama, mediji su puni informacija o Prelaznom trgovinskom sporazumu i uslovima koji bi trebalo da dovedu do njegovog odmrzavanja, ali većina gradjana o tim stvarima još nije dovoljno informisana. U danu kada je zasedao evropski parlament pitali smo Beogradjane šta znaju o evrointegracijama Srbije:
Stalna istraživanja pokazuju da podrška gradjana članstvu Srbije u Evropskoj uniji, u zavisnosti od trenutnih političkih i ekonomskih prilika, varira izmedju 60 i 70 odsto.
Maja Bobić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, izjavila je za naš radio da se priča o evrointegracijama Srbije do sada uglavnom svodila na viznu liberalizaciju i saradnju sa Haškim tribunalom, i da je razlog neinformisanosti i to što se malo govori o kvalitativnim promenama koje nosi put ka članstvu:
"Očigledno se priča jezikom koji gradjanima nije baš lako razumljiv. Jer proces integracija jeste politički, ekonomski i društveni proces, ali u principu se sastoji i od niza tehničkih i administrativnih koraka koji nisu preterano zanimljivi za širu javnost. Ali naravno, javnost treba da bude upoznata sa svim tim stvarima. Mislim da možemo očekivati, a to je zapravo i neophodno, da u nekim narednim fazama evrointegracija bude više informisanih i uključenih gradjana, kao i da postoji kvalitetna javna rasprava."
Po prirodi stvari, kaže Maja Bobić, što više Srbija bude napredovala u evrointegracijama, gradjani će pokazivati i veću želju da znaju kakve im koristi one donose:
"Ali to će ići postepeno, jednostavno će se uključivati odredjene kategorije. Kao što se sada, recimo, Prelazni trgovinski sporazum mnogo tiče poljoprivrednika, i uopšte industrije i privrede. Prvo će oni osetiti pozitivne pomake. A kasnije, još veći krug ljudi će zainteresovati pregovori o članstvu. Jer će tu biti pregovori u 35 poglavlja, tu će se onda vrlo konkretno pričati o ekologiji, trgovini, socijalnoj politici..."
I naravno, zaključuje Maja Bobić, svi će više znati o čemu se radi kada u praksi budu doživeli nesto od najavljenih reformi:
"Recimo, mnogo uredjenije i stabilnije društvo. Da imate efikasnu upravu, da ne čekate u redovima, da uvek imate odgovor na svako pitanje koje postavite državi ili bilo kojoj instituciji. I svakako, da imate zagarantovana ljudska i svaka druga prava."
Prva opipljiva korist za gradjane Srbije biće putovanje bez viza, od 19. decembra. Povodom toga organizovan je i javni konkurs pod nazivom "Evropa za sve". Od više od 400 kandidata koliko se prijavilo, a koji nikada nisu putovali u zemlje Evrope, na javnom televizijskom izboru biće odredjeno 50 ljudi koji će 20. decembra krenuti na besplatan sedmodnevni put po državama Evropske unije.
Boris Tadić, predsednik Srbije, izjavio je da će, kada Evropska unija odluči da odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, zvanični Beograd nakon toga podneti zahtev za članstvo u EU, i rekao da sa odlukom o aplikaciji neće biti žurbe, kao i da će njeno donošenje zavisiti i od procesa u samoj uniji:
"Naše je htenje da ta odluka bude efektivna. I kada mi apliciramo za članstvo u Evropskoj uniji da ta naša aplikacija ne stoji mesecima u fioci neke od evropskih komisija, već da institucije EU što pre pozitivno odgovore."
Boris Tadić nije govorio o rokovima, ali je objasnio da će prvi naredni korak u evrointegracijama Srbije biti odmrzavanje prelaznog sporazuma, potom podnošenje zahteva za članstvo, a nakon toga sva ministarstva Vlade Srbije morace da odgovore na upitnike koji će biti poslati iz Brisela:
"Nakon toga očekujemo početak pregovora, a onda će nas sve zajedno očekivati i čitav sistem dosta teških i kompleksnih reformi koje na kraju treba da rezultiraju i formalnim učlanjenjem u Evropsku uniju. Ali pre toga moramo da podignemo kvalitet života u našoj zemlji."
Visok procenat podrške građana
U srpskoj javnosti u poslednje vreme intenzivno se govori o evropskim integracijama, mediji su puni informacija o Prelaznom trgovinskom sporazumu i uslovima koji bi trebalo da dovedu do njegovog odmrzavanja, ali većina gradjana o tim stvarima još nije dovoljno informisana. U danu kada je zasedao evropski parlament pitali smo Beogradjane šta znaju o evrointegracijama Srbije:
Stalna istraživanja pokazuju da podrška gradjana članstvu Srbije u Evropskoj uniji, u zavisnosti od trenutnih političkih i ekonomskih prilika, varira izmedju 60 i 70 odsto.
Maja Bobić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, izjavila je za naš radio da se priča o evrointegracijama Srbije do sada uglavnom svodila na viznu liberalizaciju i saradnju sa Haškim tribunalom, i da je razlog neinformisanosti i to što se malo govori o kvalitativnim promenama koje nosi put ka članstvu:
"Očigledno se priča jezikom koji gradjanima nije baš lako razumljiv. Jer proces integracija jeste politički, ekonomski i društveni proces, ali u principu se sastoji i od niza tehničkih i administrativnih koraka koji nisu preterano zanimljivi za širu javnost. Ali naravno, javnost treba da bude upoznata sa svim tim stvarima. Mislim da možemo očekivati, a to je zapravo i neophodno, da u nekim narednim fazama evrointegracija bude više informisanih i uključenih gradjana, kao i da postoji kvalitetna javna rasprava."
Konkretne koristi od članstva u EU
Po prirodi stvari, kaže Maja Bobić, što više Srbija bude napredovala u evrointegracijama, gradjani će pokazivati i veću želju da znaju kakve im koristi one donose:
"Ali to će ići postepeno, jednostavno će se uključivati odredjene kategorije. Kao što se sada, recimo, Prelazni trgovinski sporazum mnogo tiče poljoprivrednika, i uopšte industrije i privrede. Prvo će oni osetiti pozitivne pomake. A kasnije, još veći krug ljudi će zainteresovati pregovori o članstvu. Jer će tu biti pregovori u 35 poglavlja, tu će se onda vrlo konkretno pričati o ekologiji, trgovini, socijalnoj politici..."
I naravno, zaključuje Maja Bobić, svi će više znati o čemu se radi kada u praksi budu doživeli nesto od najavljenih reformi:
"Recimo, mnogo uredjenije i stabilnije društvo. Da imate efikasnu upravu, da ne čekate u redovima, da uvek imate odgovor na svako pitanje koje postavite državi ili bilo kojoj instituciji. I svakako, da imate zagarantovana ljudska i svaka druga prava."
Prva opipljiva korist za gradjane Srbije biće putovanje bez viza, od 19. decembra. Povodom toga organizovan je i javni konkurs pod nazivom "Evropa za sve". Od više od 400 kandidata koliko se prijavilo, a koji nikada nisu putovali u zemlje Evrope, na javnom televizijskom izboru biće odredjeno 50 ljudi koji će 20. decembra krenuti na besplatan sedmodnevni put po državama Evropske unije.