Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić koji inače nije tako uzdržan u prognozama, rekao je da će tek u dogovoru sa Briselom biti određen datum kandidature u EU.
Konačna odluka o zahtevu za članstvo u EU može se očekivati tek posle konsultacija sa evropskim partnerima, ali i unutar državnog vrha, rekao je za B92 Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije. I pored najava državnih zvaničnika da će Srbija do kraja godine podneti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, šef diplomatije Srbije, koji je i sam izlazio sa takvim izjavama, sada kaže da odluka još nije ni doneta.
Slično je rekao i predsednik Srbije Boris Tadić dan ranije u Pragu. To je velika promena u odnosu na činjenicu das u do pre neki dan zvaničnici u Beogradu najavljivali da će podneti kandidaturu do kraja godine.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, smatra da je Beograd isprva suviše rano počeo da se nada da će kandidatura tek tako lako uslediti, a bez ispunjavanja nekih uslova.
„Brojni evropski političari su poslednjih nekoliko nedelja nagoveštavali i savetovali Srbiji da ne podnese kandidaturu dok za to ne dođe momenat i mislim da će jedan od uslova svakako biti i hapšenje Ratka Mladića jer to je jedan uslov nad svim uslovima i Beograd će morati da izvrši tu obavezu“, objašnjava Biserko u izjavi za RSE.
TEŠKO ZAMENITI EU
Ona ocenjuje da je nerealno bilo procenjivati vreme do kraja ove godine. „Beograd je tu stvar preuveličao, ne uzimajući prethodno u obzir svoje obaveze. EU se rukovodi iskustvom sa Rumunijom i Bigarskom. Sada se smatra da su one mnogo rano primnjene jer nisu ispunile neke obaveze koje su bile neophodne, a onog trenutka kada postanu članice onda je mnogo teže iznuditi te obaveze“, smatra Biserko i dodaje da će EU, poučena tim iskustvom, prema Srbiji, bar u ovoj fazi, biti obazruvija.
Američka agencija za strateška istraživanja Stratfor je u svojoj analizi na temu “Zašto je EU promenila kurs prema Srbiji”, navela da je "odluka Evropske unije da deblokira Prelazni sporazum sa Srbijom podstaknuta je većim angažovanjem Rusije i Turske na Balkanu u prethodnih šest mesci, što je nateralo EU da krene u ozbiljniju akciju u tom regionu".
"Rusija je ponudila podršku posustaloj srpskoj ekonomiji i poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu nije prošla nezapaženo u Briselu", navodi Stratfor.
"Spoljno-politički potezi predsednika Srbije Borisa Tadića doveli su Brisel u nedoumicu, s obzirom da se u EU do tada smatralo da je on odlučno u njihovom taboru", ističe se u analizi.
Sonja Biserko smatra da je takva analiza “možda negde tačna” ali napominje i da Rusija i nema neko prisustvo na Balkanu.
“Poseta Medvedeva bila više neko slanje poruke EU i SAD u pogledu nekog novog bezbednosnog sistema. Drugo Ruska strategija i jeste u tome da se potvrdi njena prisutnost na Balkanu kroz energiju i ekonomske poslove i oni su već u značajnoj meri prisutni u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori”, kaže Biserko i zaključuje:
“Ipak je i sama Rusija je u velikoj meri u krizi, tako da se ne može očekivati da Srbija od nje ima takvu vrstu podrške kao od Evropske unije.”
Konačna odluka o zahtevu za članstvo u EU može se očekivati tek posle konsultacija sa evropskim partnerima, ali i unutar državnog vrha, rekao je za B92 Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije. I pored najava državnih zvaničnika da će Srbija do kraja godine podneti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, šef diplomatije Srbije, koji je i sam izlazio sa takvim izjavama, sada kaže da odluka još nije ni doneta.
Slično je rekao i predsednik Srbije Boris Tadić dan ranije u Pragu. To je velika promena u odnosu na činjenicu das u do pre neki dan zvaničnici u Beogradu najavljivali da će podneti kandidaturu do kraja godine.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, smatra da je Beograd isprva suviše rano počeo da se nada da će kandidatura tek tako lako uslediti, a bez ispunjavanja nekih uslova.
„Brojni evropski političari su poslednjih nekoliko nedelja nagoveštavali i savetovali Srbiji da ne podnese kandidaturu dok za to ne dođe momenat i mislim da će jedan od uslova svakako biti i hapšenje Ratka Mladića jer to je jedan uslov nad svim uslovima i Beograd će morati da izvrši tu obavezu“, objašnjava Biserko u izjavi za RSE.
TEŠKO ZAMENITI EU
Ona ocenjuje da je nerealno bilo procenjivati vreme do kraja ove godine. „Beograd je tu stvar preuveličao, ne uzimajući prethodno u obzir svoje obaveze. EU se rukovodi iskustvom sa Rumunijom i Bigarskom. Sada se smatra da su one mnogo rano primnjene jer nisu ispunile neke obaveze koje su bile neophodne, a onog trenutka kada postanu članice onda je mnogo teže iznuditi te obaveze“, smatra Biserko i dodaje da će EU, poučena tim iskustvom, prema Srbiji, bar u ovoj fazi, biti obazruvija.
Američka agencija za strateška istraživanja Stratfor je u svojoj analizi na temu “Zašto je EU promenila kurs prema Srbiji”, navela da je "odluka Evropske unije da deblokira Prelazni sporazum sa Srbijom podstaknuta je većim angažovanjem Rusije i Turske na Balkanu u prethodnih šest mesci, što je nateralo EU da krene u ozbiljniju akciju u tom regionu".
"Rusija je ponudila podršku posustaloj srpskoj ekonomiji i poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu nije prošla nezapaženo u Briselu", navodi Stratfor.
"Spoljno-politički potezi predsednika Srbije Borisa Tadića doveli su Brisel u nedoumicu, s obzirom da se u EU do tada smatralo da je on odlučno u njihovom taboru", ističe se u analizi.
Sonja Biserko smatra da je takva analiza “možda negde tačna” ali napominje i da Rusija i nema neko prisustvo na Balkanu.
“Poseta Medvedeva bila više neko slanje poruke EU i SAD u pogledu nekog novog bezbednosnog sistema. Drugo Ruska strategija i jeste u tome da se potvrdi njena prisutnost na Balkanu kroz energiju i ekonomske poslove i oni su već u značajnoj meri prisutni u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori”, kaže Biserko i zaključuje:
“Ipak je i sama Rusija je u velikoj meri u krizi, tako da se ne može očekivati da Srbija od nje ima takvu vrstu podrške kao od Evropske unije.”