“Večernje novosti” su u četvrtak objavile na celoj jednoj strani oglas Demokratske stranke Srbije sa spiskom potpisnika peticije protiv, kako se kaže, “nedostojnog pokušaja da se Vojislav Koštunica poveže sa ubistvom premijera Zorana Đinđića”.
Na spisku je više od 250 imena među kojima su akademici, književnici, umetnici, novinari, profesori univerziteta. Navodimo nekoliko imena poznatih javnosti - akademici Dobrica Ćosić i Matija Bećković, reditelj Emir Kusturica, mitropolit Amfilohije, predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović, dramaturg Dušan Kovačević, novinar Milorad Vučelić i mnogi drugi.
Šta je toliko razljutilo deo intelektualaca Srbije? Najava državnog tužioca da će u okviru procesa rasvetljavanja političke pozadine ubistva premijera biti saslušan i tadašnji predsednik države, a sadašnji predsednik DSS-a Vojislav Koštunica.
Novinarka Peščanika, jedna od autorki filma emitovanog 12. marta ove godine, na godišnjicu smrti Zorana Đinđića, tragom zahteva za otkrivanje političke pozadine ubistva premijera, za naš program kaže:
“Kad se vide imena i tiule potpisnika peticije, čovek može samo da se sledi. Tu su akademici koji su stvorili Memorandum i velikodržavni srpski projekat koji je odveo Srbiju u ratove, tu su mitropoliti koji su 90-ih godina bili glavni jurišnici SPC, tu su profesori Pravnog fakulteta koji su branili Slobodana Miloševića i Karadžića i koji Ratka Mladića smatraju herojem srpskog naroda koji smatraju da su Amerika i Evropa antisrpsko nastrojene, da su svi koji drugačije misle kvislinzi.”
Napad na Srbiju
Jedan od potpisnika, istoričar dr Slavenko Terzić za naš program ovako objašnjava zašto je potpisao peticiju:
“Imam utisak da se ovom kampanjom protiv Vojislava Koštunice zapravo žele zametnuti pravi tragovi koji bi možda mogli dovesti do tragova pravih inspiratora ubistva. I zato mislim da je ovo jedan pokušaj skretanja istrage političke pozadine sa nekog pravog pravca o koji ne vodi prema Vojislavu Koštunici. Ja kao istoričar znam da motivi poličkog ubistva (primer kneza Mihajlla 1868. ili Aleksandra Obrenovića 1903.) obično su vrlo teško dokučivi i često se dešava da se oni nikada ne saznaju.”
Vojislav Koštunuca je, međutim, otišao korak dalje izjavivši da je napadnuta Srbija.
“Ne može više bilo kome god da padne na pamet da vređa našu istoriju, našu kulturu, našu crkvu, našu veru, našu tradiciju, naše pismo, naše vrednosti, a da odmah ne dobije odgovor.Vreme je da se digne poštena nacionalna intelginecija. Došlo je vreme da nacionalna inteligencija uzme reč i kaže šta ima o Srbiji, o našoj Srbiji i njenoj budućnosti”, poručio je Koštunica.
Na pitanje koliko je jaka Srbija koju predstavljaju potpisnici peticije, Svetlana Lukić kaže:
“Svako ko gleda sa strane mogao bi da zaključi da je to jak deo Srbije. Ja mislim da u ideološkom i političkom smislu to i jeste tako. Pitanje je ko se uplašio ovakvih poruka. Ko se uplašio ovog spiska, tih imena i tih titula. Nadam se da se nije uplašilo ni Tužilaštvo, ni država a nadam se najpre da se nije uplašio predsednik Tadić.”
Međutim, profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić ne pridaje veliki značaj ni ovoj peticiji a ni najavi da će se krenuti u isterivanje na čistac sa inspiratorima ubistva Đinđića niti veruje da je na pomolu velika društvena debata o politici koja je tada zaustavila Srbiju.
“Čini mi se da je sve ovo i akcija Tužilaštva i reakcija sa druge strane, samo deo predizborne kampanje”, kaže Rajić.
Na spisku je više od 250 imena među kojima su akademici, književnici, umetnici, novinari, profesori univerziteta. Navodimo nekoliko imena poznatih javnosti - akademici Dobrica Ćosić i Matija Bećković, reditelj Emir Kusturica, mitropolit Amfilohije, predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović, dramaturg Dušan Kovačević, novinar Milorad Vučelić i mnogi drugi.
Šta je toliko razljutilo deo intelektualaca Srbije? Najava državnog tužioca da će u okviru procesa rasvetljavanja političke pozadine ubistva premijera biti saslušan i tadašnji predsednik države, a sadašnji predsednik DSS-a Vojislav Koštunica.
Novinarka Peščanika, jedna od autorki filma emitovanog 12. marta ove godine, na godišnjicu smrti Zorana Đinđića, tragom zahteva za otkrivanje političke pozadine ubistva premijera, za naš program kaže:
“Kad se vide imena i tiule potpisnika peticije, čovek može samo da se sledi. Tu su akademici koji su stvorili Memorandum i velikodržavni srpski projekat koji je odveo Srbiju u ratove, tu su mitropoliti koji su 90-ih godina bili glavni jurišnici SPC, tu su profesori Pravnog fakulteta koji su branili Slobodana Miloševića i Karadžića i koji Ratka Mladića smatraju herojem srpskog naroda koji smatraju da su Amerika i Evropa antisrpsko nastrojene, da su svi koji drugačije misle kvislinzi.”
Napad na Srbiju
Jedan od potpisnika, istoričar dr Slavenko Terzić za naš program ovako objašnjava zašto je potpisao peticiju:
“Imam utisak da se ovom kampanjom protiv Vojislava Koštunice zapravo žele zametnuti pravi tragovi koji bi možda mogli dovesti do tragova pravih inspiratora ubistva. I zato mislim da je ovo jedan pokušaj skretanja istrage političke pozadine sa nekog pravog pravca o koji ne vodi prema Vojislavu Koštunici. Ja kao istoričar znam da motivi poličkog ubistva (primer kneza Mihajlla 1868. ili Aleksandra Obrenovića 1903.) obično su vrlo teško dokučivi i često se dešava da se oni nikada ne saznaju.”
Vojislav Koštunuca je, međutim, otišao korak dalje izjavivši da je napadnuta Srbija.
“Ne može više bilo kome god da padne na pamet da vređa našu istoriju, našu kulturu, našu crkvu, našu veru, našu tradiciju, naše pismo, naše vrednosti, a da odmah ne dobije odgovor.Vreme je da se digne poštena nacionalna intelginecija. Došlo je vreme da nacionalna inteligencija uzme reč i kaže šta ima o Srbiji, o našoj Srbiji i njenoj budućnosti”, poručio je Koštunica.
Na pitanje koliko je jaka Srbija koju predstavljaju potpisnici peticije, Svetlana Lukić kaže:
“Svako ko gleda sa strane mogao bi da zaključi da je to jak deo Srbije. Ja mislim da u ideološkom i političkom smislu to i jeste tako. Pitanje je ko se uplašio ovakvih poruka. Ko se uplašio ovog spiska, tih imena i tih titula. Nadam se da se nije uplašilo ni Tužilaštvo, ni država a nadam se najpre da se nije uplašio predsednik Tadić.”
Međutim, profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić ne pridaje veliki značaj ni ovoj peticiji a ni najavi da će se krenuti u isterivanje na čistac sa inspiratorima ubistva Đinđića niti veruje da je na pomolu velika društvena debata o politici koja je tada zaustavila Srbiju.
“Čini mi se da je sve ovo i akcija Tužilaštva i reakcija sa druge strane, samo deo predizborne kampanje”, kaže Rajić.