Da li privođenje i saslušavanje pripadnika Jedinice za specijalne operacije po krivičnoj prijavi advokata Srđe Popovića u ime porodice ubijenog premijera Zorana Đinđića vodi početku sudskog rasvetljavanja političke pozadine atentata na premijera Srbije?
Hoće li istraga o oružanoj pobuni pripadnika specijalnih jedinica dve godine pre ubistva Zorana Đinđića odvesti do nalogodavaca atentata na premijera Srbije? O tome danas u javnosti Srbije postoje različita mišljenja.
Oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, osuđenim za ubistvo Zorana Đinđića, a u kojoj je učestvovao i budući premijerov ubica Zvezdan Jovanović, označava početak događaja koji će voditi do atentata, tvrdi advokat Srđa Popović u svojoj tužbi podnetoj pre godinu dana.
Goran Petrović, bivši načelnik Državne bezbednosti, koji je dao ostavku na to mesto nakon pobune 2001. godine, smatra da privođenje četvorice pripadnika tadašnje JSO ne znači da je Vlada odlučila da pred sud izvede odgovorne iz sfere politike.
„Ako je neko na vlasti tri i po godne, a onda se odjednom provredni u poslednjih šest meseci svog mandata, što je, zna se, predizborna kampanja, onda to sa pravom izaziva podozrenje građana. Vlast samo trenira strogoću, pokazuje mišiće, kao, vidite koliko smo opasni i strašni...A, sa druge strane, ta ista vlast ne sme i ne može da pozove Vojislava Koštunicu na jedan obični informativni razgovor na kome sam ja bio. Niti Acu Tomića, niti Radeta Bulatovića, niti ijednog saradnika Vojislava Koštunice. Tako da mi to postaje groteskno. Ovo je bačena koska“, tvrdi Petrović.
Žarko Korać, potpredsednik Đinđićeve Vlade, ima suprotno mišljenje, veruje da je ovo početak procesa koji će dovesti do nalogodavaca Đinđićevog ubistva.
„Ovo sigurno u ovom trenutku ide ka neposrednim organizatorima, verujem da će se ići kasnije i ka političkim podstrekačima te pobune,
a onda prvi put otvaramo centralno pitanje ko je imao politčkog interesa i zašto bi neko podsticao jednu tada još jedinicu MUP-a Srbije da oružano demonstrira protiv legalno izabrane Vlade. Ja očekujem, ako se istraga bude radila kako treba i saslušanja kako treba, da ćemo stići do onih koji su to politički , ne samo podstrekavali, već, na žalost, postoji mogućnost i organizovali“, smatra Korać.
U prilog ovoj tvrdnji može biti najava tužioca da će istragom za oružanu pobunu, osim četvorice uhapšenih, biti obuhvaćeni i Milorad Ulemek Legija, kao i Duško Maričić Gumar i Zvezdan Jovanović.
Ko je Ćoki?
Ministarka pravde Snežana Malović i ministar policije Ivica Dačić oprezno su govorili o značaju privođenja četvorice pripadnika JSO, tako da se još se ne zna vodi li ova istraga ka onima koji su do sada bili nedodirljivi.
„Dužni smo, navela je Malović, "kako porodici tako i građanima Srbije, da damo odgovore na pitanja ko je sve učestvovao u zaveri i da li je pobuna JSO u novembru 2001. bila uvod u zločin.
„Tužilaštvo za organizovani kriminal će videti šta će daje preduzeti“, naveo je Dačić.
Priča koja je nakon ubistva premijera kružila u Srbiji da je među nalogodavcima i neko iz najbližeg Đinđićevog okruženja, ponovo je aktuelizovana tvrdnjom da je osuđeni kriminalac Miloš Simović, koji je najavio da će otkriti ko je sve umešan u pripemi atentata, pomenuo ime jednog od potpredsednika Vlade - Nebojše Čovića.
Sada se javnost zabavlja nagađanjem da li se Čović, nekada uticajni Miloševićev gradonačelnik Beograda, pa kasnije, kažu, veoma koristan član najužeg tima koji je pripremao petooktobarski prevrat, krije iza nadimka Ćoki. On to demantuje i kaže:"Da, Ćoki postoji ali je on bio u Đinđićevom kabinetu".
Đinđić i Koštunica
Mi se odmičemo od priče o Ćokiju i vraćamo se deset godina unazad kada su pripadnici Crvenih beretki, onih istih koji su harali po ratištima širom bivše države, onih istih koji su se priključili 5. oktobra 2000. godine antimiloševićevim demonstracijama, izašli iz svoje kasarne u Kuli, otkazali poslušnost i sa oružjem došli u Beograd.
Uradili su to nakon što su dvojica njihovih bivših saboraca predati Haškom tribunalu. Tada je Vladimir Potić, jedan od sada privedenih članova JSO, samouvereno poslao poruku Vladi Srbije:
„S obzirom da Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki akt u tom pravcu smatramo nezakonitim i protivustavnim. S tim u vezi odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu.“
U to vreme, premijer Zoran Đinđić i predsednik Vojislav Koštunica praktično su pozicionirani na dve potpuno različite strane - Koštunica insistira na kontinuitetu sa Miloševićevom ratnom Srbijom iz 90-ih uz podršku vonog vrha, Đinđić je premijer koji bi da reformiše Srbiju i prevede je na evropski put, koji je rešen da isporuči sve tražene u Hag.
Čedomir Jovanović, bliski Đinđicev saradnik koga i danas prate sumnjičenja da je završavao prljave poslove u kriminalizovanoj Srbiji za tadašnju Vladu, vidi inspiratore atentata u tadašnjim Đinđićevim političkim protivnicima.
„Pošto nisu mogli da nas pobede u Parlamentu, pošto nisu mogli da pronadju većinu u Skupštini, onda su to pronašli u krugovima sa kojima su postojali zajednički interesi koji su se sveli na praktično taj jednostavan stav: Zorana Đinđića treba ubiti!“, navodi Jovanović.
***
Prvi deo dokumentarnog filma Jedinica autora Filipa Švarma možete, ukoliko želite, pogledati OVDE.
Hoće li istraga o oružanoj pobuni pripadnika specijalnih jedinica dve godine pre ubistva Zorana Đinđića odvesti do nalogodavaca atentata na premijera Srbije? O tome danas u javnosti Srbije postoje različita mišljenja.
Oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, osuđenim za ubistvo Zorana Đinđića, a u kojoj je učestvovao i budući premijerov ubica Zvezdan Jovanović, označava početak događaja koji će voditi do atentata, tvrdi advokat Srđa Popović u svojoj tužbi podnetoj pre godinu dana.
Goran Petrović, bivši načelnik Državne bezbednosti, koji je dao ostavku na to mesto nakon pobune 2001. godine, smatra da privođenje četvorice pripadnika tadašnje JSO ne znači da je Vlada odlučila da pred sud izvede odgovorne iz sfere politike.
„Ako je neko na vlasti tri i po godne, a onda se odjednom provredni u poslednjih šest meseci svog mandata, što je, zna se, predizborna kampanja, onda to sa pravom izaziva podozrenje građana. Vlast samo trenira strogoću, pokazuje mišiće, kao, vidite koliko smo opasni i strašni...A, sa druge strane, ta ista vlast ne sme i ne može da pozove Vojislava Koštunicu na jedan obični informativni razgovor na kome sam ja bio. Niti Acu Tomića, niti Radeta Bulatovića, niti ijednog saradnika Vojislava Koštunice. Tako da mi to postaje groteskno. Ovo je bačena koska“, tvrdi Petrović.
Žarko Korać, potpredsednik Đinđićeve Vlade, ima suprotno mišljenje, veruje da je ovo početak procesa koji će dovesti do nalogodavaca Đinđićevog ubistva.
„Ovo sigurno u ovom trenutku ide ka neposrednim organizatorima, verujem da će se ići kasnije i ka političkim podstrekačima te pobune,
Žarko Korać, veruje da je ovo početak procesa koji će dovesti do nalogodavaca Đinđićevog ubistva.
U prilog ovoj tvrdnji može biti najava tužioca da će istragom za oružanu pobunu, osim četvorice uhapšenih, biti obuhvaćeni i Milorad Ulemek Legija, kao i Duško Maričić Gumar i Zvezdan Jovanović.
Ko je Ćoki?
Ministarka pravde Snežana Malović i ministar policije Ivica Dačić oprezno su govorili o značaju privođenja četvorice pripadnika JSO, tako da se još se ne zna vodi li ova istraga ka onima koji su do sada bili nedodirljivi.
„Dužni smo, navela je Malović, "kako porodici tako i građanima Srbije, da damo odgovore na pitanja ko je sve učestvovao u zaveri i da li je pobuna JSO u novembru 2001. bila uvod u zločin.
„Tužilaštvo za organizovani kriminal će videti šta će daje preduzeti“, naveo je Dačić.
Priča koja je nakon ubistva premijera kružila u Srbiji da je među nalogodavcima i neko iz najbližeg Đinđićevog okruženja, ponovo je aktuelizovana tvrdnjom da je osuđeni kriminalac Miloš Simović, koji je najavio da će otkriti ko je sve umešan u pripemi atentata, pomenuo ime jednog od potpredsednika Vlade - Nebojše Čovića.
Sada se javnost zabavlja nagađanjem da li se Čović, nekada uticajni Miloševićev gradonačelnik Beograda, pa kasnije, kažu, veoma koristan član najužeg tima koji je pripremao petooktobarski prevrat, krije iza nadimka Ćoki. On to demantuje i kaže:"Da, Ćoki postoji ali je on bio u Đinđićevom kabinetu".
Đinđić i Koštunica
Mi se odmičemo od priče o Ćokiju i vraćamo se deset godina unazad kada su pripadnici Crvenih beretki, onih istih koji su harali po ratištima širom bivše države, onih istih koji su se priključili 5. oktobra 2000. godine antimiloševićevim demonstracijama, izašli iz svoje kasarne u Kuli, otkazali poslušnost i sa oružjem došli u Beograd.
Uradili su to nakon što su dvojica njihovih bivših saboraca predati Haškom tribunalu. Tada je Vladimir Potić, jedan od sada privedenih članova JSO, samouvereno poslao poruku Vladi Srbije:
„S obzirom da Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki akt u tom pravcu smatramo nezakonitim i protivustavnim. S tim u vezi odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu.“
U to vreme, premijer Zoran Đinđić i predsednik Vojislav Koštunica praktično su pozicionirani na dve potpuno različite strane - Koštunica insistira na kontinuitetu sa Miloševićevom ratnom Srbijom iz 90-ih uz podršku vonog vrha, Đinđić je premijer koji bi da reformiše Srbiju i prevede je na evropski put, koji je rešen da isporuči sve tražene u Hag.
Čedomir Jovanović, bliski Đinđicev saradnik koga i danas prate sumnjičenja da je završavao prljave poslove u kriminalizovanoj Srbiji za tadašnju Vladu, vidi inspiratore atentata u tadašnjim Đinđićevim političkim protivnicima.
„Pošto nisu mogli da nas pobede u Parlamentu, pošto nisu mogli da pronadju većinu u Skupštini, onda su to pronašli u krugovima sa kojima su postojali zajednički interesi koji su se sveli na praktično taj jednostavan stav: Zorana Đinđića treba ubiti!“, navodi Jovanović.
***
Prvi deo dokumentarnog filma Jedinica autora Filipa Švarma možete, ukoliko želite, pogledati OVDE.