Da li je transfer Ratka Mladića u Sheveningen za Beograd tek odmotavanje klupka ili stavljanje jedne debele tačke na slučaj do nedavno najtraženijeg haškog optuženika. Vlast obećava ovo prvo, iskustvo nas uči ovom drugom.
Uvek prvi na udaru novinarskih pitanja, ministar policije Ivica Dačić kaže da policija nije uzimala nikakve dodatne izjave osim onoga što je Ratko Mladić govorio u samom sudu.
„To je pitanje sledećih koraka i pre svega u domenu rada tužilaštva i suda za ratne zločine. Ali sigurno će to biti predmet interesovanja i pravosudnih i tužilačkih i policijskih organa“, objašnjava Dačić.
Domaći mediji, tragom otkrića zvaničnika da se Mladić od 2006. krio na tri lokacije u okolini Beograda, već spekulišu da su to Moštanica, Sremska Mitrovica i selo Šušnjar kod Lazarevca.
Predsednik države i ministarka pravde obećavaju da će se sve otkriti. Snežana Malović je, podsetimo, nakon što je potpisala odluku o izručenju podvukla da to za Beograd nije kraj priče o Ratku Mladiću.
„Predajom Mladića rad na ovom predmetu nije završen. Očekujem da će se utvrditi ko mu je sve ovo vreme pomagao u skrivanju i zašto je država Srbija trošila enormna sredstva tragajući za Mladićem, ko je za to odgovoran“, obećala je ministarka pravde.
Vrlo odlučno rečeno ali nikada te odogovore nismo dobili za Radovana Karadžića. Desetoro navodnih jataka Ratka Mladića je decembra prošle godine oslobodio Prvi osnovni sud u Beogradu.
Nedavno je sud prihvatio sporazum o priznanju krivice između šestorice optuženih za skrivanje haškog optuženika Stojana Župljanina i Tužilaštva za ratne zločine, koji su osuđeni na uslovne kazne ili kućni pritvor. Nikada se nije saznalo ko je dojavio Goranu Hadžiću da je izdat nalog za njegovo hašenje.
Upravo zbog primera Karadžića, advokat Božo Prelević, nije optimista.
„Moguće je da će tu biti procesuiran njegov rođak kod koga je on poslednji put bio. To je dosta teško rekonstruisati, vi biste mogli da rekonstruišete ako bi Mladić rekao gde je bio ali njemu naravno to ne pada na pamet. Ono što bi ja takođe voleo da utvrde je da li on stvarno imao i u kom periodu pretorijansku gardu. U mnogim drugim presudama, pa čak i kod ubistva Zorana Đinđića, se pominje pretorijanska garda, vi znate koliko je ljudi tvrdilo da se radi o spoju antihaškog lobija i ljudi koji su bili zaduženi za čuvanje zemunskog klana“, navodi Prelević.
Prepustio se hapšenju
Iz Haškog tribunala su više puta ukazivali na to da su njihove informacije o kretanju Mladića iz Srbije potvrđivane sa zakašnjenjem od godinu dve. Mnogi eksperti poput nekadašnjeg pukovnika Vojske Jugoslavije, danas vojno-političkog komentatora Ljubodraga Stojadinovića veruju da se Mladić više prepustio hapšenju nego što je otkriven.
„Nije moguće da Bezbednosno informativna agencija i VBA nisu znale gde se on nalazi. To je naprosto nemoguće i uvredljivo je za zdrav razum kada gospodin Tadić proglašava glupošću tvrdnje da je taj posao mogao da bude završen mnogo ranije. On jeste mogao da bude završen mnogo ranije i nije završen samo zbog toga što država i civilna vlast ne kontrolišu, negde u potpunosti a negde ni malo, pojedine delove službe. Ni u jednom trenutku nije prestala komunikacija između njega, nekih njegovih jataka, onih mlađih ne mislim na njegovog rođaka kod koga je uhvaćen, oni su imali mogućnosti da komuniciraju sa ljudima koji su bili u stanju da daju informaciju o tome šta se Ratku Mladiću sprema i on se, dok je imao više energije, uglavnom sklanjao“, tvrdi Stojadinović.
Sada su nekako u prvom planu poslednje godine Mladićevog skrivanja ali Ratko Mladić se prethodnih 10 godina skrivao u vojnim objektima u Srbiji, u većem broju stanova u Beogradu, a od 2006. godine po unutrašnjosti zemlje.
Od Vidovdana 2001. godine, kada je Haškom tribunalu predat Slobodan Milošević Mladić živi u okviru vojnog kompleksa u Topčideru. Ubrzo prelazi u vojni objekat “Stragari“ kod Valjeva, da bi 15. februara 2002. u pratnji vojske bio prebačen u još sigurniji objekat “Cer“, ili “Krčmar” u kome ostaje do juna 2002. I tek tada počinje da se krije po privatnim stanovima.
Božo Prelević, koji je nakon petooktobarskih promena bio koministar policije, tvrdi da je skrivanje Ratka Mladića u vojnim obektima bilo apsolutno suprotno od tadašnje državne politike.
„Znači, postavlja se pitanje čija je odluka to bila i koga je u stvari to vojska slušala. Mislim da demontiranje tog aparata počinje jednom ozbiljnom istragom koja je jedino što ne verujem da će se desiti, ne zbog toga što ne postoji volja sadašnje vlasti nego što postoje užasne destrukcije“, kaže Prelević.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je nedavno da je malo nedostajalo da Mladić u proleće 2006. bude uhapšen, da je šef BIA Rade Bulatović nudio pregovore, ali umesto da prati jatake i tako dođe do Mladića, BIA je uhapsila Stanka Ristića i praktično izgubila trag.
Zbog sumnje da je skrivao Ratka Mladića tužilaštvo je saslušavalo Acu Tomića, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije i bliskog saradnika nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice.
Iz transkripata Vikilksa se, prema pisanju Jutarnjeg lista, vidi da su kontakti Mladićevih saradnika išli prema državnom vrhu u Rusiji. Postoje i medijske spekulacije da se možda drugi haški optuženik Goran Hadžić krije u Rusiji. Zato smo upitali ruskog ambsadora u Beogradu Aleksandra Konuzina šta kaže na navode o skrivanju Hadžića u Rusiji.
„Zaista ne znam ništa o tome“, odgovorio je Konuzin.
Transkripti Vikilikasa pokazuju, prema pisanju pomenutog lista, i da je Srbija tek od 2009. godine pokazala iskrenu nameru da uhvati begunce i da je preduzela sve potrebne korake, ali da je on čudom baš tada nestao.
Da li će se ikada saznati kako je moguće da se Ratko Mladić skrivao sve do sada. Advokat Božo Prelević kaže da vidi da se vlasti stalno zaklinju da će to utvrditi ali da onda “vidimo samo neke mrvice, neko grebanje po površini, ne vidimo suštinski ko je činio taj otuđeni aparat moći”.
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.
Uvek prvi na udaru novinarskih pitanja, ministar policije Ivica Dačić kaže da policija nije uzimala nikakve dodatne izjave osim onoga što je Ratko Mladić govorio u samom sudu.
„To je pitanje sledećih koraka i pre svega u domenu rada tužilaštva i suda za ratne zločine. Ali sigurno će to biti predmet interesovanja i pravosudnih i tužilačkih i policijskih organa“, objašnjava Dačić.
Domaći mediji, tragom otkrića zvaničnika da se Mladić od 2006. krio na tri lokacije u okolini Beograda, već spekulišu da su to Moštanica, Sremska Mitrovica i selo Šušnjar kod Lazarevca.
Predsednik države i ministarka pravde obećavaju da će se sve otkriti. Snežana Malović je, podsetimo, nakon što je potpisala odluku o izručenju podvukla da to za Beograd nije kraj priče o Ratku Mladiću.
„Predajom Mladića rad na ovom predmetu nije završen. Očekujem da će se utvrditi ko mu je sve ovo vreme pomagao u skrivanju i zašto je država Srbija trošila enormna sredstva tragajući za Mladićem, ko je za to odgovoran“, obećala je ministarka pravde.
Vrlo odlučno rečeno ali nikada te odogovore nismo dobili za Radovana Karadžića. Desetoro navodnih jataka Ratka Mladića je decembra prošle godine oslobodio Prvi osnovni sud u Beogradu.
Nedavno je sud prihvatio sporazum o priznanju krivice između šestorice optuženih za skrivanje haškog optuženika Stojana Župljanina i Tužilaštva za ratne zločine, koji su osuđeni na uslovne kazne ili kućni pritvor. Nikada se nije saznalo ko je dojavio Goranu Hadžiću da je izdat nalog za njegovo hašenje.
Upravo zbog primera Karadžića, advokat Božo Prelević, nije optimista.
„Moguće je da će tu biti procesuiran njegov rođak kod koga je on poslednji put bio. To je dosta teško rekonstruisati, vi biste mogli da rekonstruišete ako bi Mladić rekao gde je bio ali njemu naravno to ne pada na pamet. Ono što bi ja takođe voleo da utvrde je da li on stvarno imao i u kom periodu pretorijansku gardu. U mnogim drugim presudama, pa čak i kod ubistva Zorana Đinđića, se pominje pretorijanska garda, vi znate koliko je ljudi tvrdilo da se radi o spoju antihaškog lobija i ljudi koji su bili zaduženi za čuvanje zemunskog klana“, navodi Prelević.
Prepustio se hapšenju
Iz Haškog tribunala su više puta ukazivali na to da su njihove informacije o kretanju Mladića iz Srbije potvrđivane sa zakašnjenjem od godinu dve. Mnogi eksperti poput nekadašnjeg pukovnika Vojske Jugoslavije, danas vojno-političkog komentatora Ljubodraga Stojadinovića veruju da se Mladić više prepustio hapšenju nego što je otkriven.
„Nije moguće da Bezbednosno informativna agencija i VBA nisu znale gde se on nalazi. To je naprosto nemoguće i uvredljivo je za zdrav razum kada gospodin Tadić proglašava glupošću tvrdnje da je taj posao mogao da bude završen mnogo ranije. On jeste mogao da bude završen mnogo ranije i nije završen samo zbog toga što država i civilna vlast ne kontrolišu, negde u potpunosti a negde ni malo, pojedine delove službe. Ni u jednom trenutku nije prestala komunikacija između njega, nekih njegovih jataka, onih mlađih ne mislim na njegovog rođaka kod koga je uhvaćen, oni su imali mogućnosti da komuniciraju sa ljudima koji su bili u stanju da daju informaciju o tome šta se Ratku Mladiću sprema i on se, dok je imao više energije, uglavnom sklanjao“, tvrdi Stojadinović.
Sada su nekako u prvom planu poslednje godine Mladićevog skrivanja ali Ratko Mladić se prethodnih 10 godina skrivao u vojnim objektima u Srbiji, u većem broju stanova u Beogradu, a od 2006. godine po unutrašnjosti zemlje.
Od Vidovdana 2001. godine, kada je Haškom tribunalu predat Slobodan Milošević Mladić živi u okviru vojnog kompleksa u Topčideru. Ubrzo prelazi u vojni objekat “Stragari“ kod Valjeva, da bi 15. februara 2002. u pratnji vojske bio prebačen u još sigurniji objekat “Cer“, ili “Krčmar” u kome ostaje do juna 2002. I tek tada počinje da se krije po privatnim stanovima.
Božo Prelević, koji je nakon petooktobarskih promena bio koministar policije, tvrdi da je skrivanje Ratka Mladića u vojnim obektima bilo apsolutno suprotno od tadašnje državne politike.
„Znači, postavlja se pitanje čija je odluka to bila i koga je u stvari to vojska slušala. Mislim da demontiranje tog aparata počinje jednom ozbiljnom istragom koja je jedino što ne verujem da će se desiti, ne zbog toga što ne postoji volja sadašnje vlasti nego što postoje užasne destrukcije“, kaže Prelević.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je nedavno da je malo nedostajalo da Mladić u proleće 2006. bude uhapšen, da je šef BIA Rade Bulatović nudio pregovore, ali umesto da prati jatake i tako dođe do Mladića, BIA je uhapsila Stanka Ristića i praktično izgubila trag.
Zbog sumnje da je skrivao Ratka Mladića tužilaštvo je saslušavalo Acu Tomića, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije i bliskog saradnika nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice.
Iz transkripata Vikilksa se, prema pisanju Jutarnjeg lista, vidi da su kontakti Mladićevih saradnika išli prema državnom vrhu u Rusiji. Postoje i medijske spekulacije da se možda drugi haški optuženik Goran Hadžić krije u Rusiji. Zato smo upitali ruskog ambsadora u Beogradu Aleksandra Konuzina šta kaže na navode o skrivanju Hadžića u Rusiji.
„Zaista ne znam ništa o tome“, odgovorio je Konuzin.
Transkripti Vikilikasa pokazuju, prema pisanju pomenutog lista, i da je Srbija tek od 2009. godine pokazala iskrenu nameru da uhvati begunce i da je preduzela sve potrebne korake, ali da je on čudom baš tada nestao.
Da li će se ikada saznati kako je moguće da se Ratko Mladić skrivao sve do sada. Advokat Božo Prelević kaže da vidi da se vlasti stalno zaklinju da će to utvrditi ali da onda “vidimo samo neke mrvice, neko grebanje po površini, ne vidimo suštinski ko je činio taj otuđeni aparat moći”.
Sve o Ratku Mladiću
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.