Festival “Dani Sarajeva”, koji se već peti put održava u Beogradu, bio je prilika da se, pored ostalog, otvore i pitanja koja opterećuju, inače, krhke odnose Bosne i Hercegovine i Srbije. Tako su se u tematskim raspravama ponovo našli slučajevi - Ejup Ganić, Jovan Divjak i Ilija Jurišić.
Umesto da bude jedan od učesnika beogradskih diskusija o odnosima dve države i faktor boljeg razumevanja onog što se dešavalo u nedavnoj ratnoj prošlosti, Jovan Divjak, rođeni Beograđanin i oficir JNA, a kasnije general koji postao simbol odbrane Sarajeva, čeka odluku bečkog suda o njegovom eventualnom izručenju Srbiji, zbog navodne odgovornosti za napad na kolnu vojnika u Dobrovoljačkoj ulici.
Iz perspektive sarajevskog istoričara Nihada Kreševljakovića, takva uloga Divjaku bi apsolutno bila primerena.
“Meni je Jovan Dovjak priča o jednoj 'super Srbiji', o čovjeku koji dolazi iz Srbije da se bori za Bosance, zato što su napadnuti u tom trenutku. Kad se izanalizira postupak Jovana Divjaka, ja stvarno mislim da bilo koji objektivan čovjek u tome ne može naći ništa loše. Kada dođemo u tu fazu da ljudi u Srbiji shvate da je Jovan Divjak ponos srpskog naroda, onda sam siguran da će i naši odnosi biti savršeni”, kaže Kreševljaković.
Po opštem uverenju, hapšenja Ejupa Ganića, Divjaka i ranije Ilije Jurišića, bitno su uticala na proces ponovnog uspostavljanja porušenih odnosa između dve zemlje.
To mišljenje deli ambasador Bosne i Hercegovine u Beogradu Boriša Arnaut.
“Jesu bitno uticali na loše odnose u posljednjih godinu dana, odnosno i duže, jer je Ilija Jurišić tri i po godine bio u pritvoru. To je diglo buru u odnosima Srbije i BiH. Slučajevi Ganić i Jurišić su okončani na način kako su okončani, s tim da je Jurišić pušten da se brani sa slobode. Ja sam pratio to suđenje. Ne postoji nijedan dokaz. Čak i Dubajić, koji je bio komandant kasarne, nije čuo za Jurišića, niti smatra da je on tu apsolutno bitan, tako da ostaje nejasno šta će biti dalje s tim slučajem. Da li će biti zakazana rasprava, ne znam. To traje već šest mjeseci i ide nekim svojim tokom”, kaže Arnaut.
Retorička želja za pomirenjem
Ova tri slučaja su potekla iz sfere pravosuđa, ali razlog zbog čega oni opterećuju odnose dve zemlje i što su u jednom momentu postali kamen spoticanja, po mišljenju Ivana Jovanovića iz OEBS-a, nemaju veze sa pravom, ni sa pravosuđem.
“Osnovni razlog leži u tome što se pridaje velika simbolika ovim slučajevima. Svakoj strani u sukobu stalo je, pre svega, do svojih žrtava i trudi se da pokaže kako su njene žrtve najviše stradale. I zato što još uvek, nažalost, opstaju neka razmišljanja i teorije koje su apsolutno u nesaglasju sa pravom, a i sa osećajem pravde i morala. A to je, da vi ako se branite, ako vodite pravedan rat, ne možete da počinite zločin. A onda ste uznemireni ako vas ona suprotna strana goni za ratni zločin”, ocenjuje Jovanović.
Izlaz iz postojeće situacije Jovanović vidi u boljoj i stalnoj saradnji i koordinaciji pravosudnih organa u vođenju istraga i postupaka za ratne zločine. I što je još bitnije:
"Da političke strukture, a i javnost, ne vrše pritisak na pravosuđe i da nekim događajima iz prošlosti ne pridaju takvu simboliku. Jednostavno, da se dopusti mogućnost da onaj koji je počinio ratni zločin za to treba da odgovara, a da samo sudovi, u zakonom utvrđenom postupku, mogu da utvrde da li je zaista bilo zločina i da li je neko kriv za to.”
Sarajevski književnik Igor Štiks takođe smatra da je izuzetno bitno da se istraži pozadina svih zločina koji su se desili u proteklim ratovima, ali ima utisak da potezi srbijanskog tužilaštva nisu išli u tom smeru.
“Mislim da su ti slučajevi, prvenstveno, jako loši za Srbiju samu. Jako je bitno da građani Srbije razumiju da, kada vaše tužilaštvo vodi procese koje ne može dobiti, koji nisu utemeljeni, to ne znači da će šteta biti napravljena prema tim osobama, nego da će šteta u krajnjem slučaju biti učinjena prema srpskim građanima. Pri tome je izrazito bitno da se pravda učini žrtvama i da znamo istinske odgovore”, ocenjuje Štiks.
Kakvu poruku su, po Nihadu Kreševljakoviću, poslali pomenuti slučajevi?
“To šalje vrlo bolnu poruku. U smislu stvari koje su do sada napravljene, a ja vjerujem da je puno toga u odnosima država, a pogotovo ljudi, urađeno do sada. To je definitvno stvar koja se čini kao opstruiranje nastavka dalje komunikacije”, kaže Kreševljaković.
Ambasador Boriša Arnaut, ipak, veruje da će ovi nesporazumi biti ubrzo otklonjeni i da će se Srbija i BiH ponovo naći na putu izgradnje čvršćih odnosa što, pored ostalog, pokazuje i aktuelna manifestacija “Dani Sarajeva”.
“Ovo je već peta godina kako se održavaju “Dani Sarajeva” i svaki put je zanimanje sve veće i veće. Zaista, i prošle i ove godine se vidi, da se osjeća taj događaj u Beogradu. Međutim, jedan ovakav slučaj apsolutno to sve baci unazad i onda sve ponovo kreće iz početka”, navodi Arnaut.
Upitan, da li kao diplomata u Beogradu prepoznaje postojanje želje za pomirenjem, Arnaut kaže:
“Retorički je ima. Kada su u pitanju mediji ili političari čuje se da treba stvoriti uslove za pomirenje, da neće biti mješanja u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine. Međutim, geste govore nekad drugačije. Evo, imate ove slučajeve, ali i prije je to bilo na određeni način. Zasjedanje Vlade Srbije u Banjaluci, itd. Dakle, to je ono što ni malo ne doprinosi povjerenju i boljim odnosima dvije države.”
Dosije Dobrovoljačka: Svjedočenja, snimci dešavanja, analize i komentari.
Slučaj Divjak
Jovan Divjak je uhapšen 3. marta u Beču po potjernici iz Srbije za slučaj "Dobrovoljačka ulica". Osmog marta je pušten, uz kauciju od 500.000 eura, da odluku o izručenju dočeka na slobodi u Austriji.
Divjak je rođen 1937. godine u Beogradu i uoči rata u BiH je bio pukovnik JNA. Po izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine priključio se Teritorijalnoj odbrani BiH i postavljen je za zamjenika komandanta i na toj poziciji ostaje i nakon formiranja Armije BiH.
Umesto da bude jedan od učesnika beogradskih diskusija o odnosima dve države i faktor boljeg razumevanja onog što se dešavalo u nedavnoj ratnoj prošlosti, Jovan Divjak, rođeni Beograđanin i oficir JNA, a kasnije general koji postao simbol odbrane Sarajeva, čeka odluku bečkog suda o njegovom eventualnom izručenju Srbiji, zbog navodne odgovornosti za napad na kolnu vojnika u Dobrovoljačkoj ulici.
Iz perspektive sarajevskog istoričara Nihada Kreševljakovića, takva uloga Divjaku bi apsolutno bila primerena.
“Meni je Jovan Dovjak priča o jednoj 'super Srbiji', o čovjeku koji dolazi iz Srbije da se bori za Bosance, zato što su napadnuti u tom trenutku. Kad se izanalizira postupak Jovana Divjaka, ja stvarno mislim da bilo koji objektivan čovjek u tome ne može naći ništa loše. Kada dođemo u tu fazu da ljudi u Srbiji shvate da je Jovan Divjak ponos srpskog naroda, onda sam siguran da će i naši odnosi biti savršeni”, kaže Kreševljaković.
Po opštem uverenju, hapšenja Ejupa Ganića, Divjaka i ranije Ilije Jurišića, bitno su uticala na proces ponovnog uspostavljanja porušenih odnosa između dve zemlje.
To mišljenje deli ambasador Bosne i Hercegovine u Beogradu Boriša Arnaut.
“Jesu bitno uticali na loše odnose u posljednjih godinu dana, odnosno i duže, jer je Ilija Jurišić tri i po godine bio u pritvoru. To je diglo buru u odnosima Srbije i BiH. Slučajevi Ganić i Jurišić su okončani na način kako su okončani, s tim da je Jurišić pušten da se brani sa slobode. Ja sam pratio to suđenje. Ne postoji nijedan dokaz. Čak i Dubajić, koji je bio komandant kasarne, nije čuo za Jurišića, niti smatra da je on tu apsolutno bitan, tako da ostaje nejasno šta će biti dalje s tim slučajem. Da li će biti zakazana rasprava, ne znam. To traje već šest mjeseci i ide nekim svojim tokom”, kaže Arnaut.
Retorička želja za pomirenjem
Ova tri slučaja su potekla iz sfere pravosuđa, ali razlog zbog čega oni opterećuju odnose dve zemlje i što su u jednom momentu postali kamen spoticanja, po mišljenju Ivana Jovanovića iz OEBS-a, nemaju veze sa pravom, ni sa pravosuđem.
“Osnovni razlog leži u tome što se pridaje velika simbolika ovim slučajevima. Svakoj strani u sukobu stalo je, pre svega, do svojih žrtava i trudi se da pokaže kako su njene žrtve najviše stradale. I zato što još uvek, nažalost, opstaju neka razmišljanja i teorije koje su apsolutno u nesaglasju sa pravom, a i sa osećajem pravde i morala. A to je, da vi ako se branite, ako vodite pravedan rat, ne možete da počinite zločin. A onda ste uznemireni ako vas ona suprotna strana goni za ratni zločin”, ocenjuje Jovanović.
Izlaz iz postojeće situacije Jovanović vidi u boljoj i stalnoj saradnji i koordinaciji pravosudnih organa u vođenju istraga i postupaka za ratne zločine. I što je još bitnije:
"Da političke strukture, a i javnost, ne vrše pritisak na pravosuđe i da nekim događajima iz prošlosti ne pridaju takvu simboliku. Jednostavno, da se dopusti mogućnost da onaj koji je počinio ratni zločin za to treba da odgovara, a da samo sudovi, u zakonom utvrđenom postupku, mogu da utvrde da li je zaista bilo zločina i da li je neko kriv za to.”
Sarajevski književnik Igor Štiks takođe smatra da je izuzetno bitno da se istraži pozadina svih zločina koji su se desili u proteklim ratovima, ali ima utisak da potezi srbijanskog tužilaštva nisu išli u tom smeru.
“Mislim da su ti slučajevi, prvenstveno, jako loši za Srbiju samu. Jako je bitno da građani Srbije razumiju da, kada vaše tužilaštvo vodi procese koje ne može dobiti, koji nisu utemeljeni, to ne znači da će šteta biti napravljena prema tim osobama, nego da će šteta u krajnjem slučaju biti učinjena prema srpskim građanima. Pri tome je izrazito bitno da se pravda učini žrtvama i da znamo istinske odgovore”, ocenjuje Štiks.
Kakvu poruku su, po Nihadu Kreševljakoviću, poslali pomenuti slučajevi?
“To šalje vrlo bolnu poruku. U smislu stvari koje su do sada napravljene, a ja vjerujem da je puno toga u odnosima država, a pogotovo ljudi, urađeno do sada. To je definitvno stvar koja se čini kao opstruiranje nastavka dalje komunikacije”, kaže Kreševljaković.
Ambasador Boriša Arnaut, ipak, veruje da će ovi nesporazumi biti ubrzo otklonjeni i da će se Srbija i BiH ponovo naći na putu izgradnje čvršćih odnosa što, pored ostalog, pokazuje i aktuelna manifestacija “Dani Sarajeva”.
“Ovo je već peta godina kako se održavaju “Dani Sarajeva” i svaki put je zanimanje sve veće i veće. Zaista, i prošle i ove godine se vidi, da se osjeća taj događaj u Beogradu. Međutim, jedan ovakav slučaj apsolutno to sve baci unazad i onda sve ponovo kreće iz početka”, navodi Arnaut.
Upitan, da li kao diplomata u Beogradu prepoznaje postojanje želje za pomirenjem, Arnaut kaže:
“Retorički je ima. Kada su u pitanju mediji ili političari čuje se da treba stvoriti uslove za pomirenje, da neće biti mješanja u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine. Međutim, geste govore nekad drugačije. Evo, imate ove slučajeve, ali i prije je to bilo na određeni način. Zasjedanje Vlade Srbije u Banjaluci, itd. Dakle, to je ono što ni malo ne doprinosi povjerenju i boljim odnosima dvije države.”
Slučaj Divjak
Dosije Dobrovoljačka: Svjedočenja, snimci dešavanja, analize i komentari.
Slučaj Divjak
Jovan Divjak je uhapšen 3. marta u Beču po potjernici iz Srbije za slučaj "Dobrovoljačka ulica". Osmog marta je pušten, uz kauciju od 500.000 eura, da odluku o izručenju dočeka na slobodi u Austriji.
Divjak je rođen 1937. godine u Beogradu i uoči rata u BiH je bio pukovnik JNA. Po izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine priključio se Teritorijalnoj odbrani BiH i postavljen je za zamjenika komandanta i na toj poziciji ostaje i nakon formiranja Armije BiH.
Divjak je među najomiljenijim komandantima Armije BiH i braniteljima Sarajeva i BiH.
Nakon penzionisanja 1998. godine, postaje aktivan u nevladinom sektoru i javnom životu i vodi Udruženje Obrazovanje gradi BiH. Uživa ugled kao skromna i visoko moralna osoba posvećena pomoći ugroženim i obespravljenim.
Divjak je dobitnik francuskog ordena Legije časti.
Intervju Omera Karabega sa generalom Divjakom o događajima u Dobrovoljačkoj možete pročitati kao i pogledati videa iz Dobrovoljačke ovdje.
Divjakovo hapšenje se desilo godinu i dva dana nakon Ganićevog hapšenja u Londonu.
Londonski sud je 27. jula prošle godine odbio Ganićevo izručenje Srbiji uz obrazloženje da se radi o politički motiviranom procesu. U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu su odbacili ove tvrdnje i odbili su obustaviti postupke za slučaj Dobrovoljačka.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je optužilo 19 osoba za ratni zločin zbog komandne odgovornosti i ućešća u događajima u Dobrovoljačkoj ulici.
Tri osobe više nisu žive a među ostalima na spisku su i bivši tadašnji član Predsjedništva BiH Stjepan Kuljić, komandant Štaba TO RBiH Hasan Efendić, zamjenik šefa MUP-a RBiH Jusuf Pušina, oficir Armije BiH Fikret Muslimović, komandant Specijalne jedinice policije Dragan Vikić, osnivač Zelenih beretki Emin Švrakić i osnivač Patriotske lige Zaim Backović.
***********