Izmene ugovora za auto put Horgoš-Požega

U Vladi tvrde da je sve urađeno u skladu sa koncesionim ugovorom dok stručnjaci tvrde da je ovim povređen duh i koncept koncesionih odnosa, koji na kraju mogu biti štetni po srpsku vladu.

Tek što su se smirili strasti oko koncesionog ugovora Horgoš-Požega, koji je od javnosti volšebno skrivan i još čudnije objavljen, bez uvida u pojedine članove ugovora, odluka Vlade da u posao uvede drugoplasiranu austrijsku kompaniju PORR, dodatno je pothranila sumnje u legalnost čitavog postupka. No sve sumnje, po mišljenju nadležnog ministra za infrastrukturu,Velimira Ilića, odbacila je Vlada jer su ministri jednoglasno prihvatili ove izmene:

“Meni je drago da juče nije bila nijedna reč diskusije, nijedna zamerka, nijedna primedba. Znate da se to malo odlagalo, ali se odlagalo iz jednog razloga – finansije su zatražile mišljenje finansijskog savetnika. Sada će naravno svi imati svoj komentar kako se došlo do tog cilja, ali ponavljam da je meni bilo možda najteže – važno je da smo cilj postigli. Sada ne postoji nijedan problem, nijedna prepreka da radovi zvanično i počnu. Vi znate da je PORR, koji se uključio, preduzeće koje je 60% u vlasništvu vlade Republike Austrije i da je to jedan renomiran evropski izvođač.”

Stručnjaci za koncesiju kažu da je čitavi koncept ugovora odstupio od duha koncesije, jer ona podrazumeva obaveze koncesionara , kome je ona ponuđena. Nosilac koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega je španska kompanija FCC, koja je posao dobila zajedno sa austrijskom firmom "Alpina" na međunarodnom tenderu, okončanom novembra prošle godine. Milan Kovačević, ekspert za koncesione ugovore, za naš program kaže:

“U ugovoru je napisano da će on osnovati koncesiono preduzeće što je on i učinio. Takođe je napisano da koncesionar sa osnivanjem koncesionog preduzeća nema više nikakve obaveze i da te obaveze preuzima koncesiono preduzeće. Ono je za sada osnovano sa samo dva miliona eura – to je jedno izvlačenje koncesionara tako da je potpuno nevažno ko je koncesionar i ko će biti vlasnik tog preduzeća. To preduzeće je vrlo malo i nije nimalo slično onom kvalitetu koji je tražen od koncesionara. Što se tiče garancije, trebale su biti reda veličina ¼ vrednosti investicije, one su svedene na vrlo mali iznos, višestruko manji iznos, zato što je garancija svedena na samo deset miliona dolara. Sve obaveze koncesionara su svedene na minimum i po mom mišljenju je postalo vrlo nevažno ko će biti suvlasnik tog preduzeća. Problem je što mi nemamo kvalitetnog i odgovornog koji može garantovati sve obaveze koncesionara.”

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić kaže da su sve kritike na račun Vlade i uvođenje austrijskog izvođača neosnovane. Međutim,Verica Barać, iz Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je izmena koncesionog ugovora i uvođenje novog izvođača radova još jedan dokaz da se čitav postupak nije vodio na pravilan i zakonit način:

”Jer, vidimo da se uslovi, koje je utvrdila odluka o koncesiji pa onda i raspisan tender, bitno razlikuju od uslova koji su dati u ugovoru. Što se tiče bankarskih i ostalih garancija vidimo još jednu izmenu a to je da prvoplasirani ima mogućnost da uvede drugoplasiranog. Postavlja se pitanje za šta je tender stvarno služio – da li da, zbog uslova koje je imao, eliminiše sve domaće firme. Pošto je ovo treći posao sa Alpinom, u različitim koncesijama, vidimo da su to uslovi koje ne može da ispuni nijedna domaća firma, koje onda budu angažovane kao izvođači ili podizvođači.”