Američka državna sekretarka Hilari Klinton (Hillary Clinton) u oktobru dolazi u prvu zvaničnu posetu Beogradu.
Dok predstavnici vlasti tvrde da još uvek nemaju preciznije informacije o datumu i programu te posete, analitičari procenjuju da će glavne teme razgovora Klintonove sa domaćim zvaničnicima biti pitanje Kosova, odnosno početka dijaloga Beograda i Prištine, odnos Beograda prema Bosni i Hercegovini i pitanje evropskih integracija.
O značaju dolaska američke državne sekretarke Hilari Klinton u Beograd najbolje govori podatak da su, u proteklih 27 godina, samo dva visoka zvaničnika SAD došla u službenu posetu Srbiji, potpredsednik Džozef Bajden (Josef Biden) je bio u maju prošle godine a nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 2003. godine, u Beograd je došao tadašnji državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell).
Zvanični Beograd, ako je suditi po izjavi ministra odbrane Dragana Šutanovca, još uvek nema preciznije informacije o datumu i programu posete američke državne sekretarke. Iako mediji spekulišu da će poseta Klintonove, najverovatnije, biti realizovana 12. oktobra, Šutanovac smatra da je još rano govoriti o tome.
Upitan šta su moguće teme razgovora i da li očekuje pritisak američke adminsitracije u vezi sa Kosovom, Šutanovac kaže:
"Ne očekujem nikakav pritisak kao što nije bilo pritiska ni prilikom posete gospodina Bajdena. Mislim da će ovo biti, pre svega, prijateljska poseta koja će nuditi rešenja za probleme u kojima se nalaze Srbija i Amerika i ubedjen sam, zaista, da će ova poseta biti na nivou dobrih razgovora o mogućnostima ne samo Srbije nego i celog Zapadnog Balkana."
Prema mišljenju analitičara, poseta Klintonove Beogradu, nakon godina nesporazuma i otvorenih konfrontacija koje su kulminirale NATO intervencijom, predstavlja nesumnjivi znak dalje stabilizacije američko-srpskih odnosa, koja je, kako primećuje Vatroslav Vekarić, ekpert za međunarodne odnose, bila već jasno vidljiva posle izbora u Srbiji 2008. godine:
Ministar odbrane Dragan Šutanovac: Ne očekujem nikakav pritisak kao što nije bilo pritiska ni prilikom posete gospodina Bajdena
"Posebno nakon ulaska Baraka Obame u Belu kuću, što je bilo kasnije potvrđeno i dolaskom potpredsednika Bajdena Beogradu”.
Nakon Bajdenove posete, najvljeni dolazak Klintonove je sigurno najznačajnija poseta jednog američkog zvaničnika Beogradu.
To po Ivanu Vejvodi, direktoru Balkanskog fonda za demokratiju, jasno govori o želji SAD da pomognu u sadašnjoj situaciji.
Aktivna uloga u regionu
Najvažnija poruka američke državne sekretarke, smatra Vejvoda, biće ona koju je doneo i potpredsednik Bajden, da SAD čvrsto stoje na stanovištu da su evropske integracije put regiona.
“I da će oni sve učiniti da do toga što pre dođe,“ rekao je Vejvoda.
Ova poseta je, istovremeno, i jasan pokazatelj da Vašington želi da zadrži aktivnu ulogu u rešavanju balkanskih problema, posebno u kontekstu kosovske problematike, koja je, kako kaže Vekarić, dobila na aktuelnosti nakon zajedničkog nastupa Evrospke unije i Srbije u Generalnoj skupštini:
"I da će proveravati stavove Beograda pred predstojeće pregovore sa liderima Kosova, pod okriljem Evropske unije, budući da na tom planu, čini se, da postoji još uvek dosta nejasnoća. Podsećam da je, recimo, potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić nedavno ponovo govorio o potrebi statusnih pregovora sa Prištinom, a mislim da je to upravo ono od čega SAD žele da odvrate Beograd. Za SAD nezavisnost Kosova je neupitna.”
I Vejvoda je ubeđen da će to biti deo američke poruke:
Analitičar Vatroslav Vekarić: Mislim da će i tu Klintonova proveriti da li postoje znakovi neke veće pragmatičnosti, da ne kažem popustljivosti na srpskoj strani, kad je reč o mogućim adaptacijama dejtonskih aranžmana u pravcu stabilizacije prilika u Bosni i Hercegovini
“…a verovatno i poruke iza zatvorenih vrata. Međutim, bez obzira na retoriku jedne ili druge strane, ili međunarodnih aktera, odnosno Beograda, Prištine, Brisela i Vašingtona, čini mi se da je svima jasno da su te stvari povezane. Odnosno, da se deo - kako se nazivaju - tehničkih pitanja vezuje za ono što se sad kaže - ostala otvorena pitanja. Ulazak u pregovore, kao što je i predsednik Tadić rekao, kroz tzv. jednostavnija, pragmatičnija pitanja, je način da se stvori poverenje među pregovaračkim stranama kako bi bilo moguće da se dođe i do onih složenijih pitanja.”
Taj segment pitanja obahvatio bi prava srpske zajednice na Kosovu, pitanje manastira, pa i severa Kosova.
“Kakav će biti status severa? Da li unutar Kosova, ili neka šira autonomija? Da li nešto što je nalik na ono što je bilo ponuđeno Krajini kao “Z 4”? To su razne stvari koje se pominju na različitim stranama i to ćemo, tek, videti kad pregovori počnu,” rekao je Vejvoda.
Osim pomenutih, tema razgovora sa Klinton biće, po uverenju Vekarića i pitanje Bosne i Hercegovine, odnosno njene funkcionalnosti:
“Mislim da će i tu Klintonova proveriti da li postoje znakovi neke veće pragmatičnosti, da ne kažem popustljivosti na srpskoj strani, kad je reč o mogućim adaptacijama dejtonskih aranžmana u pravcu stabilizacije prilika u Bosni i Hercegovini. Od utisaka koje stekne u vezi sa ta dva prethodna pitanja, dakle pitanja Kosova i BiH, zavisiće, po mom mišljenju, da li će i sa kojim intenzitetom Vašington podržati ubrzanje integracija Srbije u Evropsku uniju.”