Šezdesetogodišnja Vera Kojić, profesorka u osnovnoj školi u Beogradu, iako zdravstveno osigurana, pre šest godina otišla je kod privatnika na operaciju malignog tumora. Za istu intervenciju čekala bi godinu dana u državnom Kliničkom centru Srbije.
"Otišla sam privatno, sreća da sam imala novca", kaže ona.
I pored toga što je tumor bio neagresivan, Kojić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava da nije želela da rizikuje. Na operaciju u privatnu zdravstvenu instituciju otišla je iz straha da se u godinu dana njeno zdravstveno stanje ne pogorša.
Svesna je, kako kaže, koliko joj se od bruto zarade odvaja za zdravstveno osiguranje. To svakog meseca pogleda na obračunskom listiću za platu.
Iako zdravstveno osigurana, Vera Kojić iz Beograda operaciju tumora je platila u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Kako je navela za RSE - na operaciju u državnom Kliničkom centru Srbije bi čekala godinu dana.
Čekanje na preglede, analize, intervencije, operacije ili lečenja – sve su to boljke takozvanog sistema besplatnog zdravstva u Srbiji.
Polemika koliko je ovaj sistem efikasan aktuelizovana je nedavnom izjavom ministra zdravlja Zlatibora Lončara da pacijentima nakon izvršene operacije ili pregleda u državnoj zdravstvenoj ustanovi treba dati račun, ne da plate "već da znaju" koliko to košta.
Troškovi lečenja u Srbiji regulisani su sistemom izdvajanja za zdravstvo kroz bruto dohodak zaposlenih što građanima omogućava da se bez naknade leče u državnim ustanovama.
Izjava ministra zdravlja naišla je na kritike. Iako zdravstveno osiguranje pokriva širok spektar medicinskih usluga, uključujući i operacije i bolničko lečenje, građani često koriste i privatne zdravstvene usluge koje plaćaju lično.
Zaposlenima se inače mesečno za zdravstveno osiguranje odbija deseti deo bruto zarade. Reč je o zakonskoj obavezi koju zaposleni i njihovi poslodavci ne mogu izbeći. Novac ide Republičkom fondu za zdravstveno osguranje (RFZO).
Na primeru bruto prosečne plate u Srbiji koja iznosi 1.138 evra mesečno, od čega zaposleni dobija neto iznos od 827 evra, za obavezno zdravstveno osiguranje se odbija 117 evra.
Nepotpuni račun
Za Milana Ćulibrka, urednika ekonomije u nedeljniku Radar, umesto ispostavljanja računa građanima bolja ideja bi bila da zaposleni dobiju uvid u to koliko novca su tokom radnog staža dali za zdravstveno osiguranje.
"Da ministar finansija Siniša Mali pokrene inicijativu kako bi svaki građanin prilikom odlaska kod lekara znao koliko je za svog radnog veka izdvojio za zdravstveno osiguranje, a koliko potrošio", pojašnjava Ćulibrk za RSE.
Uveren je da bi većina građana, kada bi se sve sabralo i oduzelo, "bila u plusu" na tom računu.
To smatra i Beograđanin Žarko Pantić.
"Kakvo besplatno zdravstvo! Pa ja ne idem svakog meseca kod lekara, odem jednom godišnje, a to mi se naplati ne znam ni ja koliko…", kaže Pantić za RSE.
Kada ga problemi sa zdravljem nateraju Žarko Pantić, kaže, odlazi privatno kod lekara.
"Mnogo se gubi vremena na zakazivanje pregleda u državnim ustanovama", objašnjava.
Beograđanin Žarko Pantić za RSE kaže da mu se mnogo više izdvaja od plate za zdravstveno osiguranje u odnosu na to koliko koristi usluge u državnim zdravstvenim ustanovama.
U Srbiji je, u slučaju duge liste čekanja, za pojedine zdravstvene usluge, poput vantelesne oplodnje ili operacije katarakte na oku, moguće otići kod privatnika kome kasnije RFZO refundira troškove.
U slučaju Vere Kojić to nije bilo moguće.
"Ja sam se raspitivala, rekli su mi da nemam pravo na refundaciju, jer sam otišla privatno na svoju volju", kaže ona. Ne žali zbog toga što je otišla na operaciju privatno, jer se danas dobro oseća, tumor je odstranjen, a ona se vratila uobičajenim aktivnostima i poslu u školi.
Pročitajte i ovo: U Srbiji kod zubara mnogi uz kreditZoran Skadrić iz Beograda pored zdravstvene knjižice koja obezbeđuje besplatno lečenje ima i privatno osiguranje koje dobija od kompanije u kojoj je zaposlen.
"Znači mi to, već sam koristio privatno zdravstveno osiguranje. Dugo sam čekao na neku lakšu intervenciju (u državnoj ustanovi). Prvo nije bilo lekara specijalista, pa su me primili u bolnicu, pa nisu imali anesteziologa…", sumira Skadrić u razgovoru za RSE.
Čekanje je, po njemu najveći problem u državnom zdravstvu.
"Počevši od doma zdravlja pa nadalje. Za jednu najobičniju operaciju skoro pa da morate da uzmete godišnji odmor da biste obezbedili sve analize koje su potrebne lekarima specijalistima. A posle tek dolazi bolovanje", kaže on.
Na novi kuk čeka se godinu dana
Liste čekanja za intervencije u državnim zdravstvenim ustanovama objavljuju se i ažuriraju na sajtu RFZO.
Analiza RSE na osnovu podataka uzetih za tri najveća klinička centra – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pokazuje da se na ugradnju veštačkog kuka čeka oko godinu dana, a na operaciju katarakte na oku i više od godinu i po dana.
Račun RFZO nevidljiv za javnost
Republički fond za zdravstveno osisguranje (RFZO) nije odgovorio na pitanje RSE koliko je 2023. prihodovao na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje i na koji način se taj novac koristi.
Prema poslednjim javno dostupnim podacima iz finansijskog plana za 2021. godinu, vidi se da su planirani prihodi 353 milijarde dinara (oko tri milijarde evra), od čega je polovina (oko 1,5 milijarde evra) planirana da se potroši za usluge u domovima zdravlja i bolnicama, uključujući lekove.
RFZO smo pitali i kakva je procedura - ko i u kojim slučajevima ima pravo na refundaciju troškova lečenja u privatnim klinikama u slučaju dugog čekanja na intervenciju u državnim bolnicama. Do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Na netransparentnost budžeta RFZO ukazuje i Milan Ćulibrk, urednik ekonomije nedeljnika Radar.
"Uveren sam da bi bilo sasvim dovoljna novca za sve kada bismo imali uvid u to koliko RFZO prihoduje, a koliko novca se iz tog fonda izdvaja za zdravstvene usluge", kaže on.
Prema njemu računica je jasna - u proseku svaki od 2,2 miliona zaposlenih mesečno u Fond RFZO uplaćuje po oko 100 evra.
"To je ukupno više od 2,5 milijarde evra godišnje", pojašnjava Ćulibrk.
Cenovnik zdravstvenih usluga u državnim zdravstvenim ustanovama regulisan je pravilnikom koji je javno dostupan. Prema tim podacima, bolnički dan u Srbiji košta oko 13 evra, ukoliko pacijent zahteva intenzivnu negu, trošak ide do 35 evra.
Zdravstvom nezadovoljni 'i ljudi u Ministarstvu'
Nakon kritika u javnosti na njegovu izjavu o "ispostavljanju računa" građanima za zdravstvene usluge, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je njegova izjava pogrešno protumačena.
"Niti je reč o izdavanju računa, niti o naplati troškova, već o informaciji na koji način su iskorišćena sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje. To je obaveza države, odnosno Ministarstva zdravlja, da upozna građane sa načinom kako se raspolaže novcem koji građani izdvajaju od svojih plata", rekao je Lončar 11. juna za Telegraf.
Nepunih nedelju dana ranije kada je inicijativu prvi put pomenuo u javnosti, i sam je priznao da stanjem u zdravstvu u Srbiji "nisu zadovoljni ni ljudi u Ministarstvu, ni pacijenti".