Beograd ove godine neće početi pregovore sa Evropskom unijom. Potvrdio je to tokom posete Srbiji izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin i dodao da će datum biti odobren onda kada Beograd dokaže da je spreman za proces ulaska u Uniju. Početak pregovora odlaže se zbog izostanka pomaka u odnosima sa Kosovom, ali i reformi u nizu oblasti, saznaje RSE u Briselu.
Jelko Kacin stigao je u Srbiju kao prethodnica delegacije evropskih parlamentaraca, ali i uoči izveštaja u kojem će Evropska komisija proceniti napredak Beograda na putu ka članstvu. Posle kandidature, koja je odobrena u martu, sledeća stepenica trebalo bi da bude datum za početak pregovora.
„To sigurno neće biti u ovoj godini, a datum će biti objavljen onda kada Srbija pokaže dokaže da je spremna za proces ulaska u EU“, saopštio je Kacin posle razgovora sa predsednikom Skupštine Vojvodine Ištvanom Pastorom.
U susretu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, konstatovano je da evropski put Srbije prioritet i da što pre treba uspostaviti dijalog Beograda i Prištine na visokom političkom nivou.
Iz Nikolićeve press službe saopšteno je i da još postoje nedoumice oko tumačenja onoga što je prethodna vlada potpisala, ali da neučešće na regionalnimn skupovima šteti samo Srbiji. Dodaje se “da je želja za ulaskom u EU san svakog političara u Srbiji, ali ne po svaku cenu”.
U Briselu nisu zadovoljni, najpre time što Srbija nije načinila jasne i konkretne korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. U tom delu biće istaknut zahtev da se reši pitanje telekomunikacija, energetike, te funkcionisanja paralelnih institucija na severu.
Pored toga, tu je izostanak napretka u reformama u nizu oblasti - od pravosuđa, preko borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava, te sporne privatizacije. Dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozviak prenosi da će ovaj izveštaj, za razliku od prethodnog, biti u najmanju ruku kritički intoniran.
“Razgovarao sam sa zvaničnicima evropske komisije i, kada je o Srbiji reč, oni praktično kažu - veoma smo zabrinuti onim što se događa i izjavama koje stižu iz Beograda. Srbija neće dobiti datum početka pregovora sa EU i ta rečenica ukazuje na prvi mogući negativan izveštaj koji će Evropska komisija dati posle niza pozitivnih. Zvaničnici Evropske komisije su zabrinuti zato što nisu ubeđeni da je nova vlada u Beogradu voljna da, za početak, primeni do sada postignute sporazume sa Prištinom, ali su takođe zabrinuti i drugim signalima iz Srbije, pitanjima kao što su sporne privatizacije i generalno nedosatatkom inicijative i akcije”, navodi dopisnik RSE.
Dve grupe pitanja
Upravo su sporne privatizacije jedan od glavnih razloga Kacinove posete Srbiji, pa je tako najpre boravio u Novom Sadu, gde je privatizaciju tamošnjeg Auto-transportnog preduzeća okarakterisao kao „priču u iz stripa Alan Ford“, a potom i u Zrenjaninu gde je posetio Jugoremediju. Kacin je ukazao da Srbija mora da uveri EU da je privržena poštovanju zakona i da ne dozvoljava zloupotrebu.
„Razlog moje posete su zloupotrebe države u procesu privatizacije i zloupotrebe člana 359, gde se očigledno radi o reketiranju, gde se svi oni koji su uspešni u Srbiji prevaspitavaju i šalju na odmore kako bi razmislili da li im je jeftinije da plate reket ili da sede kući i pletu čarape. To nije evropska Srbija i od toga se treba jasno ograditi“, rekao je Kacin.
Iako konačna odluka još nije pala, a finalni izveštaj Evropske komisije biće objavljen u oktobru, u Beogradu su svesni da nema puno razloga za optimizam. Potpredsednica vlade Suzana Grubješić i direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević ranije su poručili da se ove godine ne treba nadati datumu za početak pregovora.
„Tu imamo dve grupe pitanja. Najsloženije je političko pitanje u vezi sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, kako to formuliše EU, a imamo i mnogobrojna pitanja koja se tiču svakodnevnog života i našeg usaglašavanja sa normama, pravima i praksom EU“, objasnio je Pajević.
Od te prakse Srbija se dodatno udaljila usvajanjem spornog Zakona o Narodnoj banci Srbije, ukidanjem nadležnosti Vojvodini, te neusvajanjem Zakona o finansiranju Vojvodine.
“Tako da tu ima nekoliko pitanja koja bi sama po sebi bila dovoljna da izveštaj ne bude pozitivan. Ali, tu je i kosovsko pitanje i sve to će usloviti duh, ton, atmosferu i na kraju preporuku, odnosno nepreporuku da se otpočnu pregovori članstvu”, kaže za RSE Laslo Varga iz skupštinskog Odbora za evropske integracije.
Ostaje još da se u foto-finišu sastavljanja izveštaja, srpski zvaničnici 30. avgusta sastanu sa Štefanom Fileom, kada će im evropski komesar ukazati na to šta se još da popraviti. Rok da Briselu dostave sve informacije o ispunjenosti zadatih ciljeva na evropskom putu je 15. septembar. U Briselu smatraju da je zbog izbora u Srbiji potrošeno dragoceno vreme za pravljenje značajnijih pomaka, i da ne treba očekivati da zemlja dobije datum za početak pregovora pre jula sledeće godine.
Jelko Kacin stigao je u Srbiju kao prethodnica delegacije evropskih parlamentaraca, ali i uoči izveštaja u kojem će Evropska komisija proceniti napredak Beograda na putu ka članstvu. Posle kandidature, koja je odobrena u martu, sledeća stepenica trebalo bi da bude datum za početak pregovora.
„To sigurno neće biti u ovoj godini, a datum će biti objavljen onda kada Srbija pokaže dokaže da je spremna za proces ulaska u EU“, saopštio je Kacin posle razgovora sa predsednikom Skupštine Vojvodine Ištvanom Pastorom.
U susretu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, konstatovano je da evropski put Srbije prioritet i da što pre treba uspostaviti dijalog Beograda i Prištine na visokom političkom nivou.
Iz Nikolićeve press službe saopšteno je i da još postoje nedoumice oko tumačenja onoga što je prethodna vlada potpisala, ali da neučešće na regionalnimn skupovima šteti samo Srbiji. Dodaje se “da je želja za ulaskom u EU san svakog političara u Srbiji, ali ne po svaku cenu”.
U Briselu nisu zadovoljni, najpre time što Srbija nije načinila jasne i konkretne korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. U tom delu biće istaknut zahtev da se reši pitanje telekomunikacija, energetike, te funkcionisanja paralelnih institucija na severu.
Pored toga, tu je izostanak napretka u reformama u nizu oblasti - od pravosuđa, preko borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava, te sporne privatizacije. Dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozviak prenosi da će ovaj izveštaj, za razliku od prethodnog, biti u najmanju ruku kritički intoniran.
“Razgovarao sam sa zvaničnicima evropske komisije i, kada je o Srbiji reč, oni praktično kažu - veoma smo zabrinuti onim što se događa i izjavama koje stižu iz Beograda. Srbija neće dobiti datum početka pregovora sa EU i ta rečenica ukazuje na prvi mogući negativan izveštaj koji će Evropska komisija dati posle niza pozitivnih. Zvaničnici Evropske komisije su zabrinuti zato što nisu ubeđeni da je nova vlada u Beogradu voljna da, za početak, primeni do sada postignute sporazume sa Prištinom, ali su takođe zabrinuti i drugim signalima iz Srbije, pitanjima kao što su sporne privatizacije i generalno nedosatatkom inicijative i akcije”, navodi dopisnik RSE.
Dve grupe pitanja
Upravo su sporne privatizacije jedan od glavnih razloga Kacinove posete Srbiji, pa je tako najpre boravio u Novom Sadu, gde je privatizaciju tamošnjeg Auto-transportnog preduzeća okarakterisao kao „priču u iz stripa Alan Ford“, a potom i u Zrenjaninu gde je posetio Jugoremediju. Kacin je ukazao da Srbija mora da uveri EU da je privržena poštovanju zakona i da ne dozvoljava zloupotrebu.
Zastave EU i Srbije
„Razlog moje posete su zloupotrebe države u procesu privatizacije i zloupotrebe člana 359, gde se očigledno radi o reketiranju, gde se svi oni koji su uspešni u Srbiji prevaspitavaju i šalju na odmore kako bi razmislili da li im je jeftinije da plate reket ili da sede kući i pletu čarape. To nije evropska Srbija i od toga se treba jasno ograditi“, rekao je Kacin.
Iako konačna odluka još nije pala, a finalni izveštaj Evropske komisije biće objavljen u oktobru, u Beogradu su svesni da nema puno razloga za optimizam. Potpredsednica vlade Suzana Grubješić i direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević ranije su poručili da se ove godine ne treba nadati datumu za početak pregovora.
„Tu imamo dve grupe pitanja. Najsloženije je političko pitanje u vezi sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, kako to formuliše EU, a imamo i mnogobrojna pitanja koja se tiču svakodnevnog života i našeg usaglašavanja sa normama, pravima i praksom EU“, objasnio je Pajević.
Od te prakse Srbija se dodatno udaljila usvajanjem spornog Zakona o Narodnoj banci Srbije, ukidanjem nadležnosti Vojvodini, te neusvajanjem Zakona o finansiranju Vojvodine.
“Tako da tu ima nekoliko pitanja koja bi sama po sebi bila dovoljna da izveštaj ne bude pozitivan. Ali, tu je i kosovsko pitanje i sve to će usloviti duh, ton, atmosferu i na kraju preporuku, odnosno nepreporuku da se otpočnu pregovori članstvu”, kaže za RSE Laslo Varga iz skupštinskog Odbora za evropske integracije.
Ostaje još da se u foto-finišu sastavljanja izveštaja, srpski zvaničnici 30. avgusta sastanu sa Štefanom Fileom, kada će im evropski komesar ukazati na to šta se još da popraviti. Rok da Briselu dostave sve informacije o ispunjenosti zadatih ciljeva na evropskom putu je 15. septembar. U Briselu smatraju da je zbog izbora u Srbiji potrošeno dragoceno vreme za pravljenje značajnijih pomaka, i da ne treba očekivati da zemlja dobije datum za početak pregovora pre jula sledeće godine.