Krajnje opasno, diskriminišuće i netransparentno – kritike su koje su na račun dopuna Zakona o visokom obrazovanju, kojim bi se omogućio rad stranih univerziteta u Srbiji, uputili predstavnici državnih univerziteta i fakulteta.
Vlada Srbije je predlog zakona na razmatranje Skupštini uputila 8. novembra bez javne rasprave.
Cilj, kako je navelo Ministarstvo prosvete u obrazloženju predloga zakona, jeste da se studentima iz Srbije omogući da studiraju na inostranim fakultetima u svojoj zemlji.
U Srbiji će, prema tekstu predlogu zakona dostupnom na sajtu Skupštine Srbije, moći da rade samo one visokoškolske ustanove sa kojima Ministarstvo prosvete sklopi sporazum.
Za razliku od domaćih, državnih i privatnih fakulteta u Srbiji, stranim fakultetima neće biti potrebna akreditacija na teritoriji Srbije, već samo akreditacija u državi u kojoj imaju sedište.
Za Mariju Stanić, dekanku Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, predlog zakona je "skandalozan".
"Nema nikakve kontrole, ni kvaliteta, ni programa iz ovoga što je ovde prikazano. Dakle, naša država, naša akreditaciona tela nemaju nikakvu mogućnost da kontrolišu kvalitet takvih univerziteta", ocenila je Stanić u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Diskriminacija domaćih fakulteta
Na diskriminaciju domaćih fakulteta kroz postojeći predlog zakona, ukazuje i Goran Janevski, dekan Mašinskog fakulteta u Nišu, univerzitetskom gradu na jugu Srbije.
"Mi (državni i privatni fakulteti u Srbiji) moramo da imamo akreditaciju za studijske programe koje radimo. Njima se dozvoljava da imaju akreditaciju u država iz kojih dolaze. To znači – ne pod istim uslovima pod kojima mi radimo", ukazao je Janevski u izjavi za RSE.
On je istakao da saradnja fakulteta u Srbiji sa univerzitetima u inostranstvu već postoji i da ne vidi svrhu onoga što Ministarstvo prosvete pokušava da progura u Skupštini.
Kao primer, navodi da Mašinski fakultet u Nišu kroz saradnju sa Tehničkim univerzitetom u Berlinu nudi studentima program, po čijem završetku mogu dobiti "dvostruke diplome" (double degree), i fakulteta u Nišu i fakulteta u Berlinu.
"Po tom ugovoru koji imamo sa fakultetom u Berlinu, naš student treba izvesno vreme da provedu određeno vreme kod njih, imaju dva ko-mentora, jedan je sa naše ustanove, jedan sa univerziteta u Berlinu i on dobija i diplomu našeg fakulteta i diplomu berlinskog Tehničkog univerziteta", pojašnjava Janevski.
Dopune zakona predviđaju i da studenti iz Srbije na stranim fakultetima koji bi imali svoje predstavništvo mogu da studiraju o trošku države, što domaći fakulteti vide kao direktno državno subvencionisanje stranih fakulteta.
"Znači, mi želimo sad da subvencioniramo te (strane) fakultete i univerzitete, da bi oni došli ovde da nama kažu da mi ne radimo dobro svoj posao", ukazuje Goran Janevski, dekan Mašinskog fakulteta u Nišu.
Marija Stanić, dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji smatra da predlog zakona ne omogućava nikakvu kontrolu rada stranih fakulteta u Srbiji.
Kako na kritike odgovara ministarka prosvete?
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da će strani fakulteti Srbiji biti zdrava konkurencija domaćim i da se time "postiže kompetitivni i zdrav razvoj zajedništva u visokom obrazovanju".
Ona je u izjavi novinarima 18. novembra rekla da prisustvo stranih univerziteta "nije diskriminacija domaćih univerziteta".
Đukić Dejanović: Postiže se kompetitivni i zdrav razvoj zajedništva u visokom obrazovanju
Komentarišući navode da za strane fakultete neće biti potrebna akreditacija, Đukić Dejanović je rekla da će oni samo biti locirani u Beogradu, ali da "neće ulaziti u državni sistem obrazovanja".
Dodala je i da bi se time pružila prilika mladim ljudima da ne moraju da plaćaju stan, hranu i boravište ukoliko žele da se školuju na stranim univerzitetima.
Strani univerziteti i fakulteti kao nelojalna konkurencija
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani u razgovoru za RSE je istakao da dovođenje stranih univerziteta u Srbiju na način kako je to predviđeno predlogom zakona, državne fakultete stavlja u "prilično nepovoljan i nepravedan položaj".
Tim pre, što državni fakulteti sami iz svojih sredstava plaćaju postupak akreditacije studijskih programa, što je, kako kaže skupa obaveza, dok bi strani fakulteti u Srbiji toga bili oslobođeni, jer im se ne traži akreditacija u Srbiji.
"Na primeru Filozofskog fakulteta u Beogradu, vi morate da platite 540.000 dinara oko 4.600 evra) za akreditaciju samog fakulteta i 320.000 (2.700 evra) za akreditaciju studijskog programa. Imajući u vidu činjenicu da naš fakultet ima 33 studijska programa, to znači da smo mi za ovaj ciklus akreditacije morali da platimo 11 miliona dinara (94.000 evra) iz sopstvenih prihoda", pojasnio je Sinani.
Na to, ističe, Filozofski fakultet četiri godine nakon dobijanja akreditacije, mora da plati dodatnih šest miliona dinara (51.000 evra) proveru akreditacije fakulteta i studijskih programa.
"A onda će neko doći sa strane, fakultet ne znam kakvog porekla i potpuno besplatno moći da radi u Srbiji, barem kada je akreditacija u pitanju. To je nelojalna konkurencija, u pravom smislu te reči", zaključuje Sinani.
Filzofski fakultet u Beogradu (na fotografiji) na ime akreditacije fakulteta i studijskih programa iz svojih sredstava izdvojio je u ovom postupku akreditacije 11 miliona dinara (94.000 evra), rekao je za RSE dekan tog fakulteta Danijel Sinani.
Šta kažu studenti?
Studenti fakulteta u Beogradu i Kragujevcu sa kojima je razgovarao RSE mahom nisu upoznati sa dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
"Nisam informisan, nisam video ni da je bilo ikakvih javnih rasprava na tu temu", kaže za RSE Đorđe Zlatković, student pete godine na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.
Georgije Kojić, student druge godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu takođe nije upoznat sa predlogom zakona koji bi omogućio dolazak stranih univerziteta.
"Zadovoljan sam na državnom fakultetu, ne bih se prebacivao na neki strani fakultet ovde u Srbiji. Verovatno bih i master na istom fakultetu završavao", kaže Kojić.
Njegovo mišljenje deli i Đorđe Kostadinović, student druge godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
"Uvek bih pre izabrao domaći fakultet, nego strani", rekao je Kostadinović za RSE.
Đorđe Kostadinović, student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za RSE je rekao da bi "uvek pre izabrao državni fakultet", 14. novembar 2024.
Milica, studentkinja holandskog na Filološkom fakultetu u Beogradu, navela je da se u slučaju da u Srbiji počnu sa radom strani univerziteti ne bi prebacivala sa onog na kojem već studira.
"Da ne studiram sada, možda bih razmislila o tome", rekla je Milica.
Minja Jovanović, studentkinja postdiplomskih studija na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu smatra da je to "super ideja".
"Mislim da je konkurencija uvek dobra stvar. To bi pružilo studentima razne mogućnosti, ali samo ukoliko ti fakulteti i studentski programi budu provereni. U suprotnom, mogao bi da bude klizav teren za razne vrste malverzacija", ocenila je Jovanović.
Otvoreno pismo rektora Univerziteta u Beogradu
Na diskriminaciju domaćih univerziteta i netransparentnost ukazao je u otvorenom pismu 17. novembra članovima skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.
"Obaveštavam vas da je celokupna akademska zajednica duboko zabrinuta, izrazito uznemirena i apsolutno protiv ovakvog predloga, kako u pogledu njegove suštine, tako i u pogledu načina na koji je inicijativa netransparentno pokrenuta i sprovedena", navodi se u pismu.
Đokić u pismu kao problematično naročito ističe to što bi inostrani univerziteti i fakulteti u Srbiji radili bez akreditacije u Srbiji.
"...iz čega proizilazi da će inostrana visokoškolska ustanova poslovati na teritoriji Republike Srbije bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije, što je krajnje opasno i diskriminišuće prema domaćim univerzitetima", napisao je Đokić.
On je zatražio da se skupštinski Odbor za obrazovanje odloži raspravu i odlučivanje o predlogu zakona, "dok ne bude na odgovarajući način analizirana i u formalnom i u suštinskom smislu".
Po proceduri, predlog zakona pre upućivanja poslanicima na raspravu i usvajanje prethodno mora da odobri nadležni skupštinski odbor.
Odbor za obrazovanje Skupštine Srbije se 18. novembra ipak sastao i na toj sednici je, kako se navodi na sajtu Skupštine, "većinom glasova" usvojio predlog Zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju Vlada Srbije uputila je Skupštini 8. novembra 2024. bez javne rasprave.
Na povlačenje zakona pozvale i Akademija nauka i Sindikat obrazovanja
Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) zatražila je 15. novembra povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure.
Smatraju da su dopune zakona sačinjene "bez adekvatne procedure, javnog uvida i rasprave sa predstavnicima državnih institucija u oblasti visokog obrazovanja i visokoškolskih ustanova".
"Inostrani fakulteti neće imati obavezu da akredituju svoje programe prema standardima i procedurama koji važe u Srbiji. Oni će dozvolu za rad steći na osnovu sporazuma sa Ministarstvom koje nema kapacitete da proverava kvalitet studijskih programa, zbog čega je i osnovano Nacionalno akreditaciono telo", stoji u saopštenju.
Na povlačenje predloga zakona pozvao je u dopisu poslatom 18. novembra Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije i Odbor za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Kako se navodi, po oceni Odbora, usvajanje dopuna zakona i njihova primena "dovela bi do ugrožavanja postojećeg kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji".
Zahtevima za povlačenje predloga zakona priključio se i Sindikat obrazovanja Srbije, jedan od četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti.
čitajte Protest radnika u prosveti u Srbiji, plate ni za prelaznu ocenuKako se u svetu kotiraju univerziteti u Srbiji?
U Srbiji postoji 18 univerziteta, od kojih je osam osnovano i finansirano od strane države, dok je 10 univerziteta u privatnom vlasništvu.
Na Šangajskoj listi 500 najboljih visokoškolskih ustanova na svetu za 2024. godinu nalazi se samo jedan univerzitet iz Srbije - državni Univerzitet u Beogradu.
Kada je reč o izdvajanjima za obrazovanje, Srbija sa trenutnih 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) namenjenih toj oblasti ne prati prosek u Evropskoj uniji (EU), koji iznosi 4,7 odsto BDP-a.
Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata u 2022. kada je Srbija za obrazovanje izdvajala 3,2 odsto BDP-a, od država Evropske unije manje od Srbije ili isto izdvajale su samo Irska i Rumunija.