Skupština Beograda nije konstituisana 3. marta, jer se nisu ispunili zakonski uslovi, pa će se u glavnom gradu Srbije ponovo održati izbori.
Toma Fila iz Socijalističke partije Srbije, kao najstariji odbornik koji je predsedavao sednicom, konstatovao je da u sali nema kvoruma - odnosno, da se odbornici nisu pojavili.
"Obaveštavam vas da se nakon izbora nisu ispunili uslovi propisani Zakonom o lokalnoj samoupravi za konstituisanje Skupštine grada. Ja vam se zavhaljujem i, znači, ono što sam rekao - izbori", rekao je Fila.
Ovo je bio treći pokušaj da se formira Skupština Beograda.
Na izborima 17. decembra nijedna lista ili partija nisu osvojile dovoljno glasova da bi formirale vlast u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS), izjavio je 2. marta da je "savetovao" izbornu listu oko SNS da se ide na nove izbore u Beogradu.
Iz te stranke su najavili da već od danas počinju predizbornu kampanju, i izlazak na izbore u "što širem frontu, u velikom pokretu".
Pročitajte i ovo: Novi izbori u Beogradu, odlučilo Predsedništvo SNS-a'Srbija protiv nasilja' ocenila da je ovo 'poraz SNS-a'
Vladimir Obradović, kandidat za gradonačelnika Beograda ispred opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja", izjavio je u Skupštini Grada da je ovo "poseban dan za sve Beograđane".
"Nakon deset godina, SNS prvi put nije u stanju da formira vlast u Beogradu. Oni su danas priznali da su izgubili, i pored krađe koja je bila enormnih razmera, Beograđani su im pokazali da ih više ne žele", rekao je on na konferenciji za novinare.
Koalicija "Srbija protiv nasilja" zajedno sa koalicijom NADA optužuje vlast za krađu na decembarskim izborima, dok iz Srpske napredne stranke te optužbe odbacuju.
Deo opozicije je zbog neregularnosti, na koje su ukazali domaći i strani posmatrači, zahtevao poništavanje izbora na svim nivoima.
Jedan od lidera beogradske liste "Srbije protiv nasilja" Dobrica Veselinović je izjavio da opoziciji "predstoji borba za ispravljanje brojnih izbornih neregularnosti".
"Da otvorimo i popravimo birački spisak, da rešimo situaciju u medijima, da zaustavimo funkcionersku kampanju i zloupotrebu javnih resursa, sprečimo pritiske na birače", nabrajao je Veselinović.
"Druga stvar koja predstoji opoziciji je da dogovorimo format izlaska na izbore i zajedno odlučimo o kandidatima", dodao je.
Vaš browser nepodržava HTML5
Beograd i dalje bez vlasti, novi pokušaj konstituisanja u martu
Prethodni pokušaji konstituisanja
Sednica Skupštine grada Beograda je počela 19. februara, kada se na njoj nisu pojavili odbornici do sada vladajućih stranaka, a zatim je nastavljena 1. marta, kada se ponovila ista situacija.
Konstitutivna sednica tada je odložena za 3. mart, što je po Zakonu bio i poslednji dan u kojem bi se mogla formirati nova gradska vlast.
Nove izbore za Skupštinu Beograda raspisuje predsednik Skupštine Srbije, koji takođe još nije izabran nakon decembarskih izbora.
Očekuje se da će se to dogoditi na sednici nezvanično najavljenoj za 12. mart, prenosi Beta.
Gradska skupština broji 110 odbornika, a Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije su na decembarskim izborima osvojile ukupno 54 mandata, odnosno nedostala su im dva da bi nastavili da vrše vlast.
Lista "Mi glas iz naroda" Branimira Nestorovića osvojila je šest mandata.
Proevropska opoziciona lista "Srbija protiv nasilja" osvojila je 43 mandata, a desna koalicija "NADA", koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (NDSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) – sedam.
Pročitajte i ovo: Da li bi ponavljanje izbora u Beogradu donelo i nove izborne uslove?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2. marta pozvao Vladu da odmah krene sa primenom preporuka koje je Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) iznela u svom izveštaju o decembarskim izborima u Srbiji.
U izveštaju ODIHR je navedeno 25 preporuka za unapređenje izbornih uslova, a ocenjuje se da je na izborima "dominiralo odlučujuće učešće predsednika države, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike".
Navodi se, pored ostalog, da su "osnovne slobode generalno poštovane u kampanji, ali je bila narušena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa".
U međuvremenu je Evropski parlament usvojio Rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga navoda o nepravilnostima tokom izbora, kao i suspenzija evropskih fondova, ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u izbornu prevaru.
U Rezoluciji je EP pozvao na nezavisnu istragu, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda i zbog navoda o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou.
Izbori su u Srbiji održani 17. decembra na parlamentarnom i pokrajinskom nivou i u 65 gradova i opština u Srbiji.