Uz blagoslov patrijarha Srpske pravoslavne crkve i molitvu Bogu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otišao je u Njujork na sednicu Generalne skupštine UN.
U ovom telu UN, 23. maja će na dnevnom redu biti rasprava o Predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici čijem se usvajanju zvanični Beograd protivi.
Vučić nije prvi zvaničnik Srbije koji je zatražio blagoslov patrijarha.
Verski analitičar Draško Đenović naveo je za Radio Slobodna Evropa da, iako većinu stanovnika čine vernici pravoslavne veroispovesti, je Srbija sekularna država.
"Poruka koja se šalje jeste da je najmoćnija osoba u zemlji patrijarh, a ne predsednik vlade, koji bi po Ustavu trebalo da bude najmoćniji", smatra Đenović.
U članu 11 Ustava Srbije navodi se da su crkve i verske zajednice odvojene od države i državnih poslova.
Đenović: Šalje se poruka da je najmoćnija osoba u zemlji patrijarh, a ne predsednik vlade
"Predsednik države može da ide u crkvu isključivo u privatnom svojstvu kao građanin, ne kao predsednik države, jer on predstavlja sve građane Srbije bez obzira da li su oni vernici ili nisu", kaže Đenović.
Šta je poručeno pred put u Njujork?
"Idem u Njujork da se borim svom snagom i srcem za budućnost naše zemlje", napisao je Vučić na Instagramu, uz fotografije iz beogradskog Hrama svetog Save.
U tom Hramu je uoči Vučićevog puta u Njujork održan moleban koji je služio poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije.
"Molimo se da vam bog da snage da dostojanstveno i argumentima, na najbolji mogući način, zastupate naš narod, da imate mudrosti i odlučnosti da svedočite istinu da su sve žrtve ratova na ovim prostorima jednako vredne poštovanja i molitvenog sećanja", naveo je Porfirije.
U Hramu svetog Save bili su i premijer Srbije Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar bez portfelja Nenad Popović, koji se nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Država.
Prisustvovao je i predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, Milorad Dodik.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Aleksandar Vučić je u više navrata rezoluciju nazvao političkom deklaracijom kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
Rezolucijom, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, traži se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Ne pominje se nijedan narod, niti država.
Vaš browser nepodržava HTML5
Hronologija genocida u Srebrenici
'Predstava za birače'
Vučić, kao i njegovi prethodnici, redovno obaveštava patrijarha o ključnim političkim pitanjima, te se sa njim konsultuje.
Ovoga puta otišao je korak dalje i zatražio blagoslov od poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać ocenio je za Radio Slobodna Evropa da je taj Vučićev potez u vezi sa lokalnim izborima, pre svega u Beogradu, koji se održavaju 2. juna.
Korać: Političari cinično koriste crkvu
"On odlazi tamo da bi se ponovo prikazao građanima Srbije, posebno uoči ovih izbora, da se bori kao lav i ponaša se kao neki srednjevekovni kralj ili vitez koji ide u crkve da zamoli boga da mu pomogne kad je suočen sa najvećim iskušenjima", kaže Korać.
"Naši političari cinično koriste crkvu, a crkva, iz meni nepoznatih razloga, misli da joj to vraća neki ugled koji je ona inače izgubila davno", dodaje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 17. maja sa patrijarhom i članovima Sabora Srpske pravoslavne crkve razgovarao o "težini trenutka", kako je naveo na Instagramu.
Vučić je tada ugostio na ručku patrijarha Porfirija, Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve i Milorada Dodika.
Pojedini mediji su preneli da četvorica vladika nisu otišla na ručak u Predsedništvo.
Osim što članove Sabora poziva na ručak, Vučić se u maju 2019, na poziv tadašnjeg patrijarha Irineja, obratio članovima Sabora na redovnom godišnjem zasedanju.
Kako su mediji tada preneli, tema razgovora bila je aktuelna situacija u vezi sa Kosovom, čiju državnost Srbija ne priznaje i "druga pitanja značajna za Srbiju i srpski narod", kao i za odnose države i crkve.
Nije Vučić jedini zvaničnik koji se savetuje sa patrijarhom, to su činili i njegovi prethodnici Tomislav Nikolić i Boris Tadić.
Kada se još išlo po blagoslov patrijarha?
Samo dve nedelje pre predsednika države, kod patrijarha Porfirija je bio i premijer i lider vladajuće Srpske napredne stranke, Miloš Vučević.
Prvi zvanični sastanak, dva dana nakon izbora nove Vlade Srbije i dan uoči verskog praznika Uskrsa, premijer Vučević je imao sa patrijarhom.
Vučević (levo) i Porfirije (foto arhiv)
"Nakon sadržajnog razgovora, zatražio sam od njegove svetosti blagoslov za obavljanje jedne od najodgovornijih funkcija u državi", naveo je Vučević 4. maja na platformi X.
Po blagoslov su najviši državni zvaničnici odlazili i kod prethodnog patrijarha Irineja.
Od njega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom januara 2020. dobio blagoslov za privatnu posetu Crnoj Gori na Badnji dan nakon što je parlament te zemlje usvojio Zakon o slobodi veroispovesti.
Tada su širom Crne Gore vernici Srpske pravoslavne crkve organizovali protestne litije zbog usvajanja tog zakona smatrajući da diskriminiše pravoslavne vernike i crkvu.
Vučić je od te posete ipak odustao.
iz arhive rse Vučić odustao od posete Crnoj Gori na BožićI Vučićev prethodnik Tomislav Nikolić je odlazio kod patrijarha po blagoslov.
Nedugo po stupanju na funkciju u junu 2012. Nikolić je kod patrijarha Irineja išao da "traži blagoslov i savet o tome šta činiti u teškim vremenima".
U julu te godine je lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kao mandatar zatražio blagoslov od patrijarha Irineja za sastavljanje vlade.
"Zatražio sam blagoslov za sastav vlade, što je u interesu svih građana koje god da su vere ili mišljenja", rekao je tada Dačić novinarima u Patrijaršiji.
Tri godine kasnije, u aprilu 2015. predsednik Srbije Tomislav Nikolić otputovao je u zvaničnu posetu Vatikanu na poziv pape Franje sa blagoslovom patrijarha Irineja i Srpske pravoslavne crkve.
Zašto se političari vezuju za crkvu?
Za teoretičarku kulture Milenu Dragićević Šešić zajedničko pojavljivanje sa crkvenim velikodostojnicima deo je predizbornog folklora.
Ona podseća da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije najveće poverenje imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu.
"Onda je jasno zašto političari žele da se vežu za nju", dodaje.
Napominje da svaki vernik kada je suočen sa velikim dilemama može da traži blagoslov duhovnog poglavara, ali da je neprimereno kada državni zvaničnici u laičkom društvu idu kod poglavara jedne od crkava.
Time se, kako ocenjuje, daje prioritet jednoj veri - "samo jedna vera počinje da se smatra državnom i državotvornom i građani drugih vera se osećaju građanima drugog reda".
Dragićević Šešić: Sve je ovo deo predizbornog folklora
"Imam utisak da je reč u najvećem broju slučajeva o nekoj vrsti populističkih, predizbornih kampanja zato što su se među državnim funkcionerima koji su išli da traže blagoslove od patrijarha, svako u svoje vreme, nalazili i oni koji su veliki ateisti i dolaze iz partija koje se nisu proslavile odnosom prema veri ili verama ni prema bilo kojoj crkvi", navela je Dragićević Šešić.
Dodaje da se to vidi i prema trenucima kada se traže blagoslovi i "očito mešanje crkve" i crkvena potpora - u teškim društvenim trenucima i onda kada postoji eventualna opasnost da će se režimu izmaći tlo pod nogama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već nedeljama govori o teškim danima pred Srbijom.
Kao izazove označio je Predlog rezolucije u UN o genocidu u Srebrenici i odlučivanje u Savetu Evrope o prijemu Kosova u članstvo.
čitajte 'Teška pozicija Srbije': O čemu govori Vučić?