Formiranje Vlade Srbije ne može da 'se zbrza', izjavio mandatar Vučević

Ministar odbrane u tehničkoj Vladi Srbije i mandatar za sastav nove Vlade Miloš Vučević

Mandatar za sastav nove Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je 25. aprila da proces formiranja Vlade, za koju rok ističe 6. maja, ne može da se "zbrza i ubrza" jer, kako tvrdi, "mnoge okolnosti utiču na ceo proces".

Vučević nije precizirao kada će Vlada biti formirana, ali je naveo sledi "dinamičan vikend" nakon čega, prema njegovim rečima, počinje "finalni korak" za izbor Vlade.

"Mi nažalost nemamo ambijent kakav imaju druge države, pošto kao da nam mač visi nad glavom: pitanje Kosova u procesu pridruživanja Savetu Evrope, priča oko predloga rezolucije Ujedinjenih nacija što je odnela ogromne kapacitete izvršne Vlasti, imamo razgovore i dogovore kada će biti održani lokalni izbori i sve to utiče na političke procese", rekao je Vučević novinarima u Kaću na otvaranju fabrike "Lianbo precision technology", prenela je TV N1.

Na pitanje da li će ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić biti ministar i u novoj Vladi, Vučević je rekao da će sva kadrovska rešenja o budućoj Vladi Srbije jedinstveno objaviti.

"Neću izvlačiti nijedno ime iz konteksta ili iz resora, nego ću predstaviti ceo kabinet i celu Vladu, za sada je upisano samo jedno ime, ime mandatara, jer to nije fer prema drugim ministrima", rekao je Vučević.


Vučevića je za mandatara nove Vlade predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. marta.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023.

Lista Srpske napredne stranke sa koalicionim partnerima "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" osvojila 46,75 odsto glasova, odnosno 129 mandata čime ima većinu u parlamentu od 250 poslaničkih mesta.

Drugoplasirana je bila opoziciona lista "Srbija protiv nasilja" sa 23,66 odsto glasova i 65 mandata.

Deo opozicije je optužio vlast za izbornu krađu, što su državni vrh i vladajuća Srpska napredna stranka odbacili.

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava navela je u finalnom izveštaju 28. februara da uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće predsednika države Aleksandra Vučića.

U tom izveštaju je navedeno i da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa u njenu korist i Vučićeva medijska dominacija.

Evropski parlament je u rezoluciji usvojenoj 8. februara zatražio međunarodnu istragu o nepravilnostima na decembarski izborima i suspenziju finansija EU za Srbiju u slučaju da se dokaže da su vlasti sprovele izbornu prevaru.