U regionu Ivanjice proglašena je vanredna situacija zbog potpunog uništenja ovogodišnjeg roda maline. Brojne su ocene da su za nezapamćenu štetu uzgajivačima maline, koja je nekada bila viđena kao “strateški proizvod” države Srbije, odgovorna upravo sama država.
Radenko Marić, predsednik ivanjičkog udruženja” Vilamet” kaže, krivac je Vlada Srbije, ne zna se ko šta radi, niti postoji odgovarajući zakon. Moraju se nadoknaditi štete u potpunosti, ili sledi tužba protiv države.
“Država nije pustila protivgradnu zaštitu u funkciju. Ona je kriva za ovu štetu, i mora nam štetu nadoknaditi stoprocentno, ne delimično, ne pomoć, kako kažu, hoćemo stoprocentno obeštećenje i komisiju, da proceni sve pojedinačno. Kada to vidimo onda ćemo pregovarati i odlučiti da li da tužimo kolektivno ili pojedinačno ako ne budemo zadovoljni, moramo odrediti naše korake dalje”, smatra Marić.
U selu Bratljevu i Šareniku malinjaci su gotovo uništeni i trebaće im nekoliko godina da se oporave, kaže malinar Milovan Miletić iz Bratjeva koji je pretrpeo ogromnu štetu.
“Šta reći, seljak više podršku nema od nikoga, samo da gleda u nebo i čeka kada će šta da ga snađe. Ali ima jedna druga stvar, važno je da se gradi Beograd na vodi. Država nikako da shvati da ljudi žive od ovoga, malina im je jedino primanje. Ali, što je najžalosnije, ljudi su se zadužili da podignu malinjake da ih pripreme za ovu sezonu. Ja sam konkretno uložio u ovogodišnji rod oko 10 miliona dinara”, kaže Miletić.
Slična situacija je i u ariljskim selima. Ariljci su očajni. Iako je godinama malina strateški proizvod, državu nije mnogo briga za proizvođača maline. Zoran Todorović, predsednik ariljske opštine, kaže da ekipe rade na terenu i procenju štetu.
“Šteta na terenu je ogromna, moramo pozvati neke stručnjake da to kvalitetno procene. Ljudi su očajni, šta reći ovde u Arilju koje je prestonica srpske maline. Cela opština je u problemu. Ljudi se pitaju kako da prežive ovu godine, od maline zavisi egzistenicija mnogim porodicama ovde u ariljskoj opštini. Ovu situciju možemo da poistovetimo sa poplavama ili klizištima, sa tom razlikom da su kuće ostale onakve kakve jesu, ljudi imaju gde da spavaju, ali nemaju šta da jedu”, objašnjava Todorović.
Problemi sa otkupom i izvozom
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković rekla je za RTS da će stručnjaci za malinarstvo obići parcele pogođene gradom uz obećanje da se pomogne najugroženijim malinarima.
“Formirana je radna grupa koju čine stručni ljudi, predstavnici Ministarstva i stručnjaci za malinarstvo koji će obići parcele pogođene gradom i poljoprivrednim proizvođačima dati savete i pomoći da se malinjaci što pre oporave”, obećava ministarka.
Ilustracija
Nedelovanje protivgradne zaštite u Srbiji samo je jedan deo problema kada je u pitanju malina, njen otkup i izvoz. I ove godine, dvadesetak dana pred sezonu berbe, malinari nemaju konkretan dogovor sa hladnjačarima o akontnoj ceni. Malinari traže cenu od dva, tri evra, i slobodno tržište za otkup maline, optužujući državu da štiti velike otkupjivače i izvoznike, a mali otkupljivači su sprečeni da izaću na teren. To tvrdi i profesor Ljubinko Kovačević koji se godinama bavi problemima otkupa i prometa maline. On navodi da u vreme otkupa država šalje tržišnu inspekciju na teren:
“Obezbedili su malinu od napada konkurencije sa lokala, ali im je mora njihova kada se pojavi konkurencija odozgo od Šapca, preko Valjeva. I šta se onda dešava: angažuje se tržišna inspekcija kojoj nema mesta dok traje otkupna kampanja, odnosno međusobno nadmetanje, najpre od strane kupaca seljakove maline. Neka država šalje armiju poreskih inspektora da ne prođe ni jedan kilogram bez PDV, ali ne i inspekciju koja suzbija konkurenciju tokom otkupa maline”, kaže Kovačević.
Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog malinarskog udruženja “Vilamet spas”, takođe od premijera Aleksandra Vučića i ministra Rasima Ljajića traži da funkcioniše slobodno tržište gde će se formirati cena maline:
“Samo rasterati monopol nad malinom, a ako to uspemo da rešimo, rešili smo problem malinarstva. Neka dođu svi kupci, neka se vodi utakmica, neka se bore, tržište će odrediti cenu.”
Ono što svake godine takođe snizi cenu maline jesu velike podele među malinarima, odnosno brojnim udruženjima i asocijacijama, pa se često situacija i politizuje. U ovom momentu jedan broj malinara je za dogovor sa hladnjačarima, drugi za odlazak, kod premijera Vučića, a treći za proteste.
S obzirom na to da nije ostalo mnogo vremena do otkupa prvih kilogranma maline, valjalo bi da sva udruženja malinara nađu zajednički jezik, a u tom slučaju i država bi ih možda ozbiljnije shvatila, odnosno ne bi zaboravila da malina svake godine donese devizni priliv od preko 300 miliona evra.