Zašto je u Srbiji vakcinisano manje od 50 odsto punoletnog stanovništva?

Oko 48,4 odsto punoletnog stanovništva vakcinisano je u Srbiji protiv COVID-19, izjavio je 8. jula Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja. To nije dovoljno za kolektivni imunitet (otpornost na bolest) iako je Srbija započela masovnu vakcinaciju u januaru, pre drugih država u regionu. Zašto?

Nedovoljan broj vakcinisanih, naročito u mlađoj populaciji, ukazuje na manjak poverenja, ne samo u korisnost vakcina, već i u ozbiljnost posledica bolesti COVID-19 koja je u Srbiji odnela više od 7.000 života, a nedavni podaci ukazuju na to da je taj broj možda veći od 10.000.

Od “prvaka u Evropi” do nedovoljnog broja vakcinisanih

„Nismo zadovoljni odzivom mladih za vakcinaciju. Sa niskim procentom njihove imunizacije od oko 17 odsto i sa delta sojem ne možemo mirno čekati jesen. Neminovan je četvrti talas koji će verovatno doći čak i pre“, rekao je Đerlek 8. jula za RTS navodeći da je u Srbiji do sada vakcinisano 2.416.560 punoletnih građana Srbije.

Pročitajte i ovo: Vakcinu u Srbiji primilo manje od 50 odsto punoletnih građana

“Vakcinacija je pitanje nacionalne bezbednosti i Srbija će, ako se ne napravi dodatni napor, ostati jedna od ranjivijih zemalja kada je u pitanju korona virus”, rekla je premijerka Ana Brnabić na panel diskusiji u Beogradu 25. juna.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar tri dana pre toga najavio je da Srbija mora da se uključi u „kampanju vakcinacije mladih“ jer se očekuje novi talas pandemije.

„Iz pandemije ne može da se izađe ukoliko se u što kraćem periodu ne vakciniše dovoljan broj građana, pre svega mladih“, istakao je Lončar 22. juna.

Ministarstvo zdravlja je ubrzo posle toga, 1. jula objavilo da je u Srbiji otkriven delta soj korona virusa koji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, beleži veću prenosivost, a prema škotskoj studiji objavljenoj u časopisu The Lancet 14. juna, delta varijanta povezana je s približno dvostrukim rizikom od hospitalizacije u odnosu na varijantu alfa.

Pročitajte i ovo: Delta soj u Srbiji, virusolozi pozivaju na vakcinaciju

Do izjava zvaničnika o nužnosti vakcinacije i bojazni da će Srbija biti „ranjiva“ kada je u pitanju korona virus došlo je više meseci nakon početnog optimizma budući da je Srbija u januaru započela masovnu vakcinaciju, a u februaru raspolagala sa vakcinama četiri proizvođača – Sinofarm, Fajzer/Biontek, Sputnjik V i AstraZeneka.

Srbija je po broju revakcinisanih građana „prva u Evropi“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 27. februara.

Konsultant za vakcine i imunizaciju dr Dragoslav Popović smatra da su se vlasti u Srbiji na početku masovne vakcinacije osetile superiornim zbog dostupnosti vakcina, ali se pokazalo da to nije dovoljno.

Popović smatra da postoji više razloga zašto se do sada više ljudi u Srbiji nije vakcinisalo.

„Prvo je to što mnogo ljudi ne oseća da je pandemija i COVID-19 zdravstveni problem koji treba da se reši. Tu onda nastaje problem jer ljudi misle da se vakcinacija ne preporučuje iz zdravstvenih razloga, već iz nekih drugih. Tako se stvaraju mitovi o tome zašto ljude vakcinisati“, kaže on.

Njegovo mišljenje je i da je stavljanje građana pred izbor koju vakcinu da prime stvorilo konfuziju i negativno uticalo na odluku dela građana da se vakcinišu.

Pozitivna je činjenica da su u Srbiji vakcine od početka dostupne, ali, kako Popović navodi, određeni broj ljudi je zbog toga odgodio ili odgađa i dalje vakcinaciju jer vakcine uzima „zdravo za gotovo“.

„Ako pogledamo druge zemlje u Evropi, ljudi su tamo jako dugo čekali na vakcinaciju, a dok su čekali, njihova motivacija je samo rasla“, ističe Popović.

U Srbiji je u martu, kako je Radio Slobodna Evropa izveštavao, vakcinisan veliki broj stranih državljana bez obzira na to da li imaju boravište u Srbiji. Osim toga, Srbija od februara donira vakcine drugim državama u regionu.

Vakcinacija stranih državljana u Srbiji

Problem nepoverenja u zdravstvene institucije

Ministarstvo zdravlja objavilo je 30. juna da je Komisija za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću COVID-19 utvrdila da su 10.356 građana koji su preminuli u prethodnom periodu imali simptome zaraze korona virusom ili su bili u kontaktu sa osobom koja je pozitivna na COVID-19.

Ministar zdravlja Lončar rekao je da se ne može reći da su ti ljudi umrli od COVID-19, već je precizirao da je njih Komisija ubrojala na osnovu pozitivnih testova, na osnovu izjava porodica da su bili u kontaktu sa pozitivnim osobama ili da su imali simptome korone.

Na zvaničnom sajtu covid19.rs navedeno je da je od početka pandemije u Srbiji od posledica zarazne bolesti COVID-19 preminulo više od 7.000 ljudi.

Upravo je sumnja na tačnost broja smrtnih slučajeva 2020. godine otvorilo pitanje poverenja građana u informacije koje daje Krizni štab Vlade Srbije i, prema mišljenju dr Dragoslava Popovića, doprinelo tome da se ljudi ne vakcinišu.

Pročitajte i ovo: Za netačne podatke o umrlim od COVID-19 u Srbiji okrivljeni informatičari

„Moj je predlog bio, kada je krenula vakcinacija, da se oformi drugi tim u okviru kriznog štaba koji će promovisati vakcinaciju jer su članovi kriznog štaba izgubili kredibilitet među građanstvom. To se nije dogodilo“, kaže on.

Zašto se mali broj mladih vakcinisao?

Prema navodima premijerke Srbije od 25. juna, u populaciji ispod 30 godina vakcinisano je samo 17 odsto građana.

Popović kaže da je to očekivano budući da su mladi na neki način bili na margini tokom pandemije jer makar na početku COVID-19 na njih nije ostavljao ozbiljnije zdravstvene posledice.

„Međutim, oni će biti izloženi virusu u narednom periodu jer se javljaju novi sojevi virusa, a oni su velikim delom nevakcinisani“, kaže on.

Popović smatra da mladi ljudi traže komunikaciju koja će njima biti atraktivna i razumljiva i da država, ukoliko planira da sprovodi kampanju, mora tome da se prilagodi.

„Potrebno je prilagoditi se medijima i jeziku koji mladi koriste. Za mlade najviše funkcioniše kao motiv da oni koji su se vakcinisali i veruju u vakcinaciju to postave na društvene mreže i navedu svoje razloge. To im može biti motiv i dati ideju“, kaže Popović.

Popović smatra da je među mladima veliki broj onih koji su oportunisti i koji će se vakcinisati zato što im je to potrebno za putovanje ili neku drugu pogodnost.

Srbija je prethodnih meseci obezbedila više benefita za vakcinisane.

Pročitajte i ovo: Zašto se i koji benefiti daju vakcinisanima?

Između ostalog, uredbom Vlade od maja bila je obezbeđena novčana pomoć od 3.000 dinara (oko 25 evra). Zaključkom Vlade Srbije iz maja obezbeđena je isplata pune zarade tokom bolovanja zaposlenima koji su zaraženi korona virusom, a vakcinisani su. Takođe, obezbeđivani su vaučeri za kupovinu za građane koji se prvi vakcinišu u tržnom centru u Beogradu u maju.

Ulaz na festivale u Srbiji omogućen je svima koji su vakcinisani i svima koji su preležali COVID-19, saopštili su 20. aprila organizatori festivala u Srbiji.

Pročitajte i ovo: Posebna pravila za nevakcinisane na letnjim festivalima u Srbiji

Prema podacima lista Financial Times od 6. i 7. jula, najveći udeo vakcinisanih sa obe doze u odnosu na ukupnu populaciju ima Malta (68%), a slede Ujedinjeni Arapski Emirati (65%) i Island (oko 62% populacije).

Prema podacima ovog lista, Srbija ima manje datih doza na 100 stanovnika od Evropske unije(EU).

EU beleži 86.8, a Srbija 74.1 datih doza.