Uprkos tome što vlast naprednjaka uživa ogromnu podršku u javnom mnenju, ona svakodnevno lansira neverovatne teorije zavere. U svima njima refren je da se sve više ljudi udružuje u zavereničke projekte kako bi srušili vlast premijera Aleksandra Vučića, izvršili državni udar, destabilizovali Srbiju, čak i pripremili scenario za uklanjanje premijera na sličan način na koji je završio pokojni predsednik vlade Zoran Đinđić.
Spisak ne samo sumnjivih, nego i okrivljenih, lica, razume se, bez ikakvih dokaza, dostigao je alarmantne razmere – od nekakvog opskurnog Sandulovića u Londonu koji je ometao premijerovo predavanje, do osam i po hiljada advokata koji štrajkuju zbog loših zakona, tajkuna, prisluškivanja Premijera, Zapada i Haškog suda koji navodno spremaju državni udar na Vučića.
Niko u vlasti pri tom ne daje ni minimum suvislog objašnjenja zašto bi Zapad rušio Vučića, ako ga stalno hvali jer ispunjava naloge Brisela, Berlina i Vašingtona.
Ili zašto bi tajkuni spremali udar na Vučića. Fali li im nešto pod njegovom vlašću? Da nisu završili iza rešetaka? Ili ostali bez basnoslovnog bogatstva zato što je Premijer progurao davno obaćani zakon o ispitivanju porekla imovine? Da nisu kojim slučajem platili desetine miliona evra poreza koje državi duguju ili škole, puteve i bolnice za njih i njihove potomke plaćaju siromašni gradjani Srbije? Kojima poreznici ne reprogramiraju poreske dugove na kašičicu. Fali li, primera radi, dlaka sa glave gospodinu Milanu Beku protiv koga je pokojna Verica Barać pre četiri godine podigla krivičnu prijavu zbog preuzimanja Luke Beograd? Pa, umalo na Vučićevu inicijativu ne postade direktor Železnica Srbije.
Osiona i bahata, ali, po svoj prilici, duboko u sebe nesigurna, vlast, ide dotle da hiljade ljudi iz jedne nezavisne branše optuži za neprijatljesko udruživanje sa tajkunima zarad rušenja Vlade. Te optužbe izneće najpre ministar pravde Nikola Selaković, koji je nasledio Snežanu Malović, za čije pravosudne „reforme“ smo mislili da su dotakle samo dno.
Umesto da prizna grešku, izmeni zakone tako da ugovor o prometu nekretnina ne mora imati formu takozvanog javnobeležničkog zapisa, što je rešenje u zemljama EU, u kojima notari ne uzimaju gradjanima ovako bezobrazan harač kao u Srbiji, Selaković poručuje da neće Mišković sa svojim advokatima poraziti Vladu.
Ali, još gore je, zapravo: da u spregu advokata i tajkuna i sam veruje, pokazao je nedavno i premijer Vučić:
„Potpuno sam siguran da će pojedini tajkuni dati sve od sebe da se nikada ne dočeka kraj suđenja i da nikada ne dođe do nekih pravosnažnih presuda...malo političkim putem, malo advokati, malo neki treći...“
Onda poslušni SNS hor to ponavlja do besvesti. Poslanik Zoran Babić:
“Ako imate jednu stranu koja ne želi da se dogovori, bar dok sudski postupak protiv Miroslava Miškovića možda ne zastari, onda je do dogovora jako teško doći.”
I Šešelj deo plana
Teorija zavere dostigla je takav stepen da se čak i privremeno puštanje na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja tumači kao unapred smišljen politički plan za destabilizaciju Srbije. Ministar rada Aleksandar Vulin:
"Očigledno je da postoje oni koji smatraju da bi mogli da iskoriste oslobađanje Vojislava Šešelja da se na srpskoj političkoj sceni izazovu neke turbulencije ili sukobi.”
Vesna Pešić, foto: Vesna Anđić
Svakodnevne teorije zavera koje treba da nam kažu da je predsednik Vlade Aleksandar Vučić ugrožen stigle svu već do granice udara na zdrav razum i to sve predstavlja jednu demonstraciju moći, kaže za RSE sociološkinja Vesna Pešić:
“Prisluškivanje, pretnje, presretanja kolona, sve do likvidacija. - svaki dan imamo te pretnje koje treba da nam kažu da je predsednik Vlade Aleksandar Vučić ugrožen. Ja mislim da je to jedna demonstracija moći, pošto se tu onda koristi celokupni državni aparat da bi se to dokazivalo – od vojnoobaveštajne službe do ministra pravde. Znači, to je jedna najviša demonstracija moći, koja ide dotle da razbija svaki zdrav razum; ti, ustvari, demonstriraš tu svoju moć preko toga što te laži svi moraju da objavljuju na prvim stranicama novina”, kaže Vesna Pešić.
Zašto vlast sistematski seje teorije zavere, čega se boji i zašto ljudi u njih veruju, pitali smo i sociologa Srećka Mihajlovića.
“Mi živimo u čudnoj zemlji već veoma dugo, oko nas se dešavaju veoma čudne stvari. Ništa više nije toliko sigurno da možemo planirati bilo šta. U takvoj situaciji gde vi nemate pravog ili relevantnog objašnjenja zašto nam se to dešava, niti imate poštene prognoze kada će to prestati, šta ostaje ‘običnom’ čoveku nego da veruje u takve nemoguće stvari? Svedoci smo hapšenja i puštanja ljudi sa izvinjenjem ili bez njega; svedoci smo olajavanja ljudi bez stvarne argumentacije. Toliko toga ima oko nas što je čudno da nema tog čuda u koje mi nećemo poverovati. Pritom, uvek tu ima i nekih ‘argumenata’: a, sećate li se kako je prošao Zoran Đinđić zato što nije verovao da neko kuje zaveru protiv njega? E, sad imamo našeg čoveka koji veruje i koji se protiv toga bori”, kaže Mihajlović, koga pitamo i čega se to vlast boji kad to mora da radi.
“Pa, znate šta, ako imamo vlast koja ne može da učini ništa stvarno, onda mora da čini jedino što može, da bi pokazala da je vlast i da bi pokazala da zaslužuje da ostane na vlasti", odgovara naš sagovornik.
Iako će dugoročnije raditi protiv nje, teorija zavere je normalan odnos vladajuće partije prema stvarnosti, a izvor joj je u političkoj kulturi iz koje potekla Srpska napredna stranka, ocenjuje filozof i urednik sajta Dvogled Vladimir Milutinović.
“Ti ljudi kao da sami sebi prave problem. Oni bi mogli da se drže relanosti, iako ona sve više počinje da radi protiv njih, s obzirom da rezultata tu nema nikakvih, pa se čak i izmišljaju podaci poput onih o smanjenju broja nezaposlenih. Ali, čak i kad stvarnost nije tako očigledno protiv njih, oni odlučuju da ih ta stvarnost ne interesuje, da hoće da ukinu kritičku javnost i da se posvete teorijama zavere – i to potpuno intenzivno jer je bukvalno sve što se dogodi zavera. To je politička kultura u kojoj je teorija zavera nešto kao ‘dobar dan’; oni plivaju u toj vodi teorije zavere; da kažu da neko ima neki skriveni plan ili nameru – njima je to svakodnevna stvar i oni naprosto ne vide zašto je to problem. Ali, to je problem zato što ti polako odlaziš u taj svet mašte, izmišljenog, fiktivnog, virtuelnog i to, naravno, ljudi primećuju. Koliko će, međutim, da prođe vremena dok neka kritična masa ne primeti to – to još uvek niko ne zna”, ocenjuje Vladimir Milutinović.
Upitana zašto premijer Vučić koji još uvek ima ovako veliku podršku birača pribegava ovakvoj vrsti sistematske proizvodnje afera, navodnih pretnji, zavera i zaverenika, Vesna Pešić odgovara da tu nema ničeg racionalnog.
“Ako neko koristi jednu figuru, recimo, to da mu stalno neko preti – a to se nije pojavilo sada nego još otkako je nastupio kao prvi potpredsednik Vlade – ja bih mogla da kažem da je to, sem što je način da se zloupotrebljavaju sve institucije i svi mediji i da preko toga što možeš svakog da zloupotrebiš demonstriraš svoju moć, dakle, ako neko sistematski koristi neku figuru, recimo tu teoriju zavere, onda to jeste i deo neke njegove ličnosti jer bi neka druga ličnost drugačije pokušala da demonstrira svoju moć, tako da bih ja mogla da izvedem da Aleksandar Vučić koristi figuru toga da je on pred neprekidnim pretnjama i zaverama, ja bih, dakle, mogla da kažem da on lično boluje od paranoje”, ocenjuje Vesna Pešić.